Odlazak predsednice Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard sa funkcije dolazi u trenutku ozbiljnih ekonomskih problema u Evropskoj uniji, dok se Francuska suočava sa naglim rastom troškova zaduživanja, a evropsku privredu ponovo pritiskaju skupi energenti i inflacija.
Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta potvrdio je 29. oktobra da ga je Lagard obavestila o odluci da prevremeno završi mandat, koji je trebalo da traje do kraja oktobra 2027. godine.
Košta je prihvatio njenu odluku i zahvalio joj na radu tokom više od sedam godina provedenih na čelu Evropske centralne banke. Lagard je funkciju preuzela u novembru 2019. godine, a tokom njenog mandata evrozona se suočila sa pandemijom koronavirusa, sukobom u Ukrajini, energetskim krizama i snažnim inflatornim pritiscima.
Evropski savet odmah je pokrenuo postupak izbora njenog naslednika, ne ostavljajući prostor za odlaganje. Košta je saopštio da će procedura biti sprovedena bez zastoja, kako bi novi predsednik bio imenovan na vreme i kako bi se obezbedio kontinuitet rada banke.
Imenovanje će biti sprovedeno u skladu sa članom 283, stav 2, Ugovora o funkcionisanju Evropske unije, a konačnu odluku doneće Evropski savet, u kojem će odlučivati predstavnici država evrozone.
Francuska se zadužuje po najvišoj ceni od 2002. godine
Odlazak Lagard poklopio se sa ozbiljnim pogoršanjem stanja francuskih javnih finansija. Francuski list Mond upozorio je na rast troškova zaduživanja države i sve izraženije nepoverenje investitora u sposobnost Pariza da stabilizuje budžet i javni dug.
Prinos na desetogodišnje francuske državne obveznice premašio je 21. oktobra pet odsto, prvi put od jula 2002. godine. Reč je o nivou koji predstavlja ozbiljan problem za jednu od najvećih evropskih ekonomija, jer povećava cenu novog dugoročnog zaduživanja i dodatno opterećuje državne finansije.
Posebno zabrinjava činjenica da su francuske obveznice sve više pod pritiskom u odnosu na nemačke, koje se smatraju jednim od najsigurnijih državnih dužničkih instrumenata u Evropi. Razlika između njihovih prinosa dostigla je izuzetno visok nivo, što pokazuje koliko su investitori postali oprezni prema francuskom dugu.
Takav razvoj događaja dodatno otežava pokušaje francuskih vlasti da smanje budžetski deficit. Veći troškovi servisiranja duga znače i manje prostora za druge državne rashode, dok se pritisak sa tržišta državnih obveznica prenosi na uslove kreditiranja preduzeća i stanovništva.
Problemi Francuske imaju poseban značaj za Evropsku centralnu banku zbog veličine njene ekonomije i položaja u evrozoni. Eventualno dalje pogoršanje finansijskih uslova u Parizu moglo bi da izazove dodatnu zabrinutost na evropskim tržištima.
Istovremeno, ECB se suočava sa novim rastom cena energenata i opasnošću da se inflatorni pritisci dodatno prošire. Banka se zato nalazi pred teškim izborom: povećanje kamatnih stopa moglo bi da pomogne u suzbijanju inflacije, ali bi dodatno poskupelo finansiranje država, kompanija i građana. Sa druge strane, previše blaga monetarna politika nosi rizik produženog perioda visokih cena.
Upravo 29. oktobra, na dan objavljivanja ostavke Lagard, ECB je odlučila da zadrži ključne kamatne stope na nepromenjenom nivou. Kamatna stopa na depozite ostala je 2,5 odsto, uz upozorenje da rast cena energenata istovremeno povećava inflatorne rizike i ugrožava privredni rast.
Lagard otkrila zašto odlazi, izbori u Francuskoj dodatno komplikuju situaciju
Na konferenciji za novinare Lagard je objasnila da želi veću slobodu govora i mogućnost da se javno angažuje u pitanjima koja nisu neposredno povezana sa monetarnom politikom.
Istakla je da čelnici Evropske centralne banke imaju obavezu političke neutralnosti, koja proizlazi iz nezavisnosti te institucije, ali da više ne želi da bude ograničena tim pravilima.
– Ne mislim da mogu da ostanem neutralna – poručila je Lagard.
Ona je objasnila da posle više od dve decenije provedenih na vodećim položajima u međunarodnim finansijskim institucijama smatra da ima šta da kaže o širim svetskim pitanjima, ali da joj trenutna funkcija to ne dozvoljava.
Njen odlazak, međutim, ima i važnu političku dimenziju. Ostavka je objavljena uoči predsedničkih izbora u Francuskoj 2027. godine, a prevremeni završetak mandata omogućava evropskim liderima da novog predsednika ECB izaberu pre mogućih promena političkih odnosa u Parizu.
Lagard nije potvrdila da je taj politički trenutak uticao na njenu odluku, niti je saopštila da li namerava da podrži nekog kandidata na francuskim izborima.
U evropskim finansijskim krugovima već se razmatraju mogući naslednici. Među imenima koja se najčešće pominju nalaze se bivši guverner holandske centralne banke Klas Knot i nekadašnji guverner španske centralne banke Pablo Ernandez de Kos.
Košta je u zvaničnom obraćanju naglasio da je Lagard tokom mandata doprinela stabilnosti i otpornosti evrozone, posebno tokom pandemije, energetskih poremećaja i inflatornih šokova.
Sama Lagard poručila je da njen odlazak neće dovesti do prekida rada ECB i da će institucija nastaviti da donosi odluke bez zastoja.
Ipak, izbor njenog naslednika odvijaće se u izuzetno osetljivom trenutku. Francuska se suočava sa visokim troškovima zaduživanja i rastućim javnim dugom, dok evropsku ekonomiju istovremeno opterećuju energetski poremećaji, inflacija i sve skuplje finansiranje.
Novi predsednik Evropske centralne banke moraće da preuzme odgovornost za monetarnu politiku evrozone upravo u trenutku kada se od te institucije očekuje da obuzda inflaciju, a da pritom dodatno ne ugrozi privredni rast i finansijsku stabilnost država članica.
BONUS VIDEO