“KLASIČNI ĐOKOVIĆ”: Kakve su šanse Novaka u Parizu da se plasira na završni turnir u Torinu?

Iako je zapažen ovaj komentar na društvenim mrežama Novakove želje da se takmiči na Završnom Mastersu ove sezone u Torinu kada je to skoro u domenu teorije – prethodno propustivši dva uzastopna izdanja kada se za to kvalifikovao – u sebi sadrži dovoljno razloga da sublimaciji ovakve teniske sezone pruži dodatnu vrednost.

 Tri puta uzastopce je Novak Đoković kao najstariji igrač turneje završavao sezonu na prvom mestu (od 2023. sa 36 godina i 7 meseci do 2020. sa 33 i 7 sedam meseci), dok je aktuelni broj 1 Zverev sa 29 godina i 8 meseci tek 8. na večitoj listi – uz sva statistička osporavanja toliko željenog karijernog cilja kao “šupljeg”. U sezoni u kojoj su dominantni asovi današnjice Siner i Alkaraz zbog povreda propustili po pola turnira, Novak odigrao nikad manje mečeva (29) a da nije bio odsutan iz ozbiljnih zdravstvenih razloga, a skoro svi ostali Top 10 igrači imali strahovite oscilacije beleži se da je u samo 6 od 23 regularna meča pobeđivao igrače rangirane od 1. do 11. mesta (od početka 2025.). Iako je ubedljivo prvi u “trci” za Torino, trenutno je tek za dve decimale (79.3%) uspešniji svetski broj 1 po koeficijentu pobeda i poraza od Endija Rodika iz 2023. (79.1%) u istoriji, zabeleživši 9 poraza i samo 3 pobede protiv Top 10 igrača (koeficijent 18.1%).

Uz njega – Danil Medvedev – pored Alkaraza jedini bivši svetski broj 1 i osvajač “ušatog trofeja” najboljeg na Završnom Mastersu koji se (čak sedmi put u 10 sezona na turneji) kvalifikovao za Torino – ove godine uz tri 250-tice nije osvojio ni jedan turnir viši od Serije 500 u Dubaiju, kada mu je Grikspur predao finale zbog povrede – ili organizator jednostavno otkazao meč zbog početka rata na Bliskom Istoku. Ako se izuzme prvenac u Melburnu – i sam Alkaraz nije bio bolji (3 trofeja ukupno, dve 500-tice), dok je Šelton buvalno nestao posle prvenca u finalima Grend Slemova na domaćem Ju Es Openu (prethodno osvojivši po titulu na svim podlogama i uslovima u Dalasu, Štutgartu, Minhenu i odbranivši Masters u Kanadi) za trenutno konačni spisak potvrđenih učesnika turnira najboljih 8 u centru evropske auto-industrije.

Ono što će ovu fragmentiranu sezonu činiti vrednom pamćenja su fantastični uspesi 20-godišnjeg debitanta na ATP turneji Rafaela Hodara, tenisera koji je najbrže došao do plasmana u Top 10 ATP rang liste od njegovog prvog zvaničnog meča u profesionalnoj konkurenciji – za samo 286 dana, što je čak 176 dana brže od drugog na listi, Brazilca Guge Kuertena. Jedini igrač koji je brže od Hodara došao do Top 10 selekcije a da je pretodno ušao u prvih 100 bio je Boris Beker sa 210 dana (Hodar 217, 7 dana brže od Pernforsa i 14 dana brže od Vilandera). Koliko je Hodar svojim “koracima od 7 milja” poremetio tenisku scenu svedoči I koeficijent njegovih uspeha u ciljnim segmentima Top 100 selekcije ATP liste, gde je protiv Top 10 protivnika već ostvario 28.6% pobeda (2-5), protiv Top 50 igrača 60.6% (20-13) i Top 100 70% (35-15), što znači da je – uz povrede Sinera, Alkaraza, Fonseke, Drejpera, Musetija, De Minora, Đokovića i ostalih – njegova sjajna igra na betonu i šljaci (uz 2-1 na travi) redefinisala ovu izuzetno čudnu sezonu “u znaku novog Rafe”.

Čak devetorica tenisera polažu pravo da se nadaju za plasman u Torino – po trenutnom redosledu Koboli, Fis, Tijafo, De Minor, Hodar, Đoković, Fric, Pol i Lehečka – od kojih Australijanac i Čeh današnjim uspesima u finalima Beča i Bazela imaju priliku da protiv Alkaraza i Vašeroa ovo trku učine još luđom pred početak odlučujućeg Mastersa u Parizu. Od svih njih, verovatno najtežeg protivnika u prvom kolu turnira u Plenitud La Defans Areni ima njegov sedmostruki osvajač iz Srbije – Monegaska Vašeroa (0:1, polufinale Šangaja 2025.), a zatim Tomi Pol (povratnika na turneju Runea, osvajača iz 2022.), Lehečka – Mikelsena, Hodar – Tabila a Fric – kvalifikanta. Iako je na jednoj od najsporijih dvoranskih podloga na turneji zaista svaki rezultat u prva dva kola moguć – projektovani okršaji u trećim kolima će bukvalno odlučiti koga ćemo gledati u Torinu. U takvom scenariju – Novak bi igrao protiv De Minora (4:1, poslednja pobeda u finalu Pekinga pre nekoliko nedelja), Pol protiv Tijafoa (4:3, poslednja pobeda u Hjustonu ove godine), Koboli protiv Hodara (1:0, Sinsinati u avgustu) a Fis protiv Frica (1:1, oba meča u Tokiju i Bazelu ove godine).

Ono što će sigurno uticati na razvoj događaja u Parizu će biti i umor akumuliran sa prethodnih turnira njihovih glavnih aktera – pa nije nemoguće da će Alkaraz za neku drugu godinu odložiti želju da nadmaši za njega veoma skromno četvrtfinale iz 2022. na ovom turniru. Iako je drugi finalista Beča De Minor slobodan u prvom kolu (izbacio Zvereva u polufinalu) a za finaliste Bazela Vašeroa (eliminisao Hodara) i Lehečku (jedva se izvukao protiv Štrufa) jasno je da će njihovi mečevi biti zakazani za što kasniji termin u prvom kolu – faktor zamora i tinjajuće povrede bi mogle da utiču na njihove nastupe u “gradu svetlosti” uprkos najvišim ciljevima i motivima. Iskustvo, raznovrsnost u stilu igre na podlozi koja ne favorizuje velike servere, osećaj za primenu agresivnijeg stila igre i sposobnost da se rizikuje sa rezultatima iz izlaska na mrežu i otvaranjem terena iz svih pozicija biće faktori koji će biti među presudnima za uspeh ne samo u Parizu – već i u Torinu, u uslovima koji su ove godine izuzetno međusobno usklađeni.

I zbog toga bi taj “klasični Đoković” sa početka ovog teksta mogao na svom 20. nastupu na Mastersu u Parizu i željenom 17. na onom završnom u Torinu mogao da – ako ne oduševi – barem zadovolji i ohrabri svoje poklonike pred možda i (pret)poslednju sezonu u karijeri “najvećeg svih vremena”.