Најжешћа епизода грађанског рата у Јемену уследила је пошто су Хути, дроновима и пројектилима, засули положаје ривалских снага у Моки и затим почели јуриш на неколико висова око града Таиз.
После неколико дана борби, Хути су избили на узвишења око Таиза, одакле, страхују посматрачи, могу да гађају бродове који, кроз Баб ел Мандеб, покушавају да се домогну Црвеног мора и даље Суецког канала.
Локалне власти су избројале најмање 130 тела, остављених иза прилично интензивних борби, које су почеле још у четвртак артиљеријским баражом снага стационираних у Сани.
Међу мртвима, идентификована су тела четворице Иранаца и једног Либанца, јавља Ал Арабија.
Напади на Моку
Циљеви офанзиве Хута су, како се чини, положаји владиних снага уз саму обалу, као и лучки град Мока, који се безмало месец дана налази на мети ракетних напада.
Контролом ових тачака, Хути би по први пут добили директан излаз на Баб ел Мандеб, који су, са више или мање успеха, контролисали још од почетка рата у Појасу Газе крајем 2023. године.
Релативно примирје, које је под окриљем Уједињених нација некако издејствовано 2022. године, прекинуто је, пре више од месец дана, пошто је Саудијска Арабија испалила салву пројектила на аеродром у Сани, на који је у том тренутку слетао авион који је представнике Хута возио са сахране иранског верског лидера Алија Хамнеија.
Хути су, одмах, узвратили борбеним покличем “смрт Америци” и распалили по Израелу, Саудијској Арабији, бродовима у Баб ел Мандебу и ривалским фракцијама у Јемену.
Серија напада свела је извоз саудијске нафте на око 1,5 милиона барела дневно, односно двоструко мање него пре почетка акција Хута, који су, истовремено, забранили пролаз кроз мореуз Баб ел Мандеб бродовима који превозе енергенте из Саудијске Арабије.
Улога Саудијске Арабије
Владине снаге, које снажно подржава Саудијска Арабија, одмах су у зону око Моке и Таиза упутиле значајна појачања у покушају да обезбеде пут за извоз саудијске нафте.
Хути су, одмах, упозорили противнике да ће “свако кретање трупа и опреме” сматрати чином непријатељства и пуцати без додатних упозорења.
Заузимање положаја на самим обалама Баб ел Мандеба ојачало би преговарачку позицију Хута у евентуалним будућим преговорима са Ријадом и јеменском владом, али и представљало озбиљан економски адут у односима са остатком света.
Битка између Америке и Ирана око контроле Ормуског теснаца учинила је Баб ел Мандеб најзначајнијим поморским путем на Блиском истоку, од чије проходности зависи трговине између Европе и Далеког истока.
Три године борби за контролу Баб ел Мандеба
У претходне три године, Хути су у неколико наврата успевали да у потпуности затворе мореуз Баб ел Мандеб, чиме су велике бродарске компаније натерали да уместо Суецког канала бродове преусмере ка Рту добре наде.
Само Американци су, за ово време, потрошили око милијарду долара за бомбардовање 800 циљева у Јемену. Операција “Раф рајдер” (Rough Rider) осмишљена је како би се Хути онемогућили да ометају пловидбу Црвеним морем, што је Трампова администрација прогласила ”услугом Европљанима”, пошто они трпе највећу штету од блокаде овог пловног пута.
Трампова акција против Хута изазвала је прилично подозрење међу америчким војним аналитичарима, који су Белу кућу упозорили да слични, шест година дуги покушаји Саудијске Арабије, нису донели никакве резултате.
Највећи проблем, напади Хута направили су у Црвеном мору, где су суштински драматично пореметили поморски саобраћај и бродарске компаније натерали на 6.500 километара дужи пут око Рта добре наде.
Враћајући поморски саобраћај на руту која је у великој мери напуштена после отварања Суецког канала 1869. године, Хути се сматрају директним кривцима за значајна повећања цена превоза и осигурања, али и велика кашњења испорука.