Тржишта Блиског истока и Северне Африке веома су заинтересована за јагњад из Србије.
“У Израел је током 2026. године извезено 10.904 јагњади, у Алжир 3.780, а у Либију 5.869. Извоз је редовно настављен и у земље ЦЕФТА. Подаци указују на могућности пласмана живих јагњади на различита тржишта и значај континуираног рада на проналажењу нових купаца”, наводе у Министарству пољопривреде.
Додају, такође, да цена зависи од телесне масе и квалитета грла, региона, начина откупа, обима испоруке, услова уговореног извоза и креће се између 400 и 500 динара за килограм
Поставља се, међутим, питање зашто Србија не покуша да тамошњим купцима понуди и прода јагњеће месо.
“Немамо засад ниједну специјализовану кланицу за ситне преживаре, односно овце, јагњад, козе и јариће, што нам је потребно. Нисам задовољан када гледам снимке извоза живих животиња. То је сировина”, каже проф. др Цвијан Мекић, професор Пољопривредног факултета у Београду.
Оправданост улагања у обнову кланице
На југу земље, у Бујановцу, некада је радила кланица “Југокоп”, која је успешно извозила јунеће и јагњеће месо. За само три месеца, април, мај и јун, у њој се клало око 150.000 јагњади.
“Кланица је у стечају и у овом тренутку није сигурно има ли перспективу. Да би се поново покренула, потребни су грађевински радови и да се инсталира линија клања за говеда и овце. Њен капацитет је био 75 јунади и 5.000 оваца на дневном нивоу, а располагала је хладњачом капацитета 110 вагона”, објашњава Ненад Будимовић, секретар Удружења за сточарство и прераду сточарских производа ПКС.
Указује и да би оживљавање кланице било би од великог значаја за Србију и за регион Прешева и Бујановца, истичући да је на терену око 2.500 јунади и око 20.000 оваца
Идеја о обнови била је покренута 2019. године, када је и урађена студија изводљивости.
“Тада је, по процени стручњака, за комплетне радове било потребно око 700.000 евра за обнову. Данас процењујемо да је висина средстава која би требало уложити у радове са постројењем за пречишћавање воде, око два милиона евра”, каже Миодраг Милковић, директор Ветеринарске станице Бујановац.
Будимовић, такође, наводи да је 2019. било је интересовања из Немачке за кланицу али, каже, ништа није реализовано.
Сточари губе субвенције
Кланица би, према процени, за почетак упослила најмање 50 људи. Истовремено би се смањили губици које трпе сточари јер не предају животиње кланицама.
Директор Ветеринарске станице Бујановац Миодраг Милковић објашњава да сваке године на територији Бујановца и Прешева има око 3.000 мушке телади која се тове, те да сточари немају право на 22.000 динара за субвенцију коју би добили да предају грла кланици.
“Такође, имамо и око 25.000 јагњади и ту се губи по истом основу 3.000 динара по јагњету. Један камен сада да се стави за рестаурацију кланице, само у овом крају сточни фонд би се повећао најмање за 30 одсто. То је сигуран пласман, сигуран финансијски ефекат. Овако имамо велики ризик са накупцима који некада плате, а некада не”, наводи Милковић и додаје да би се улагања у кланицу отплатила за три године, и то само кроз наплату ПДВ-а.
Постојање кланице у Србији смањило би трошкове извоза
Пре неколико година постојала је идеја да се у околини Крагујевца направи референтна кланица за овчарство, али тај пројекат никада није заживео. Анализа трошкова продаје јагњади показује да се за камионски превоз од Сенте до Бара плаћа 2.900 евра, а авионски превоз од Београда до Израела или Египта најмање 200 евра по јагњету.
“Војвођани су покренули иницијативу да кланица у Бујановцу постане референтна кланица за јагњад за Србију. Она се налази на 200 метара од ауто-пута, на 800 км од Истанбула, 700 км од Атине, а имамо и квалификовану радну снагу”, додаје Милковић.
Улагања у пољопривреду без очекиваних ефеката
Професор Мекић каже да се сећа ситуације када је ковид блокирао извоз живих животиња.
“Преко пријатеља из Северне Македоније успоставио сам сарадњу са кланицом која је сертификована за извоз у ЕУ у Кавадарцима. Тада смо извезли 200.000 јагњади за Северну Македонију. Заклали су их, обрадили и послали на пробирљиво тржиште ЕУ. Зашто не бисмо могли то да радимо – послили бисмо стручњаке на линији кланице, транспортне организације, произвођаче амбалаже, сертификационе куће”, наводи Мекић.
Иако се стално истиче потреба да Србија почне да извози производе више фазе прераде, јер би се тако више зарадило, чини се да се на томе не ради баш много.
“Никако да се средства усмере у правом смеру. Дају се огромне паре за пољопривреду, али оне не завршавају онако како би требало да заврше”, каже професор Мекић.
Земље које купују животиње нису нужно заинтересоване за прерађено месо
Тражња за живим животињама не подразумева аутоматски и једнаку тражњу за месом, наводе у ресорном Министарству.
“Поједина тржишта имају посебне захтеве у погледу начина набавке, ветеринарско-санитарних услова и припреме производа. Због тога је пре улагања у нове или обновљене прерађивачке капацитете, неопходно утврдити заинтересованост купаца за јагњеће месо, услове његовог извоза и економску оправданост таквог пословања”, даље објашњавају.
Извоз јагњећег меса уместо живих животиња, додају, заиста представља један од могућих праваца развоја домаће сточарске и прерађивачке индустрије.
“Клање и прерада у земљи могу допринети стварању веће додате вредности, отварању нових радних места и задржавању већег дела прихода у домаћој привреди. Међутим, исплативост таквог модела зависи од тржишних услова, трошкова клања и прераде, захтева земаља увозница, трошкова транспорта и могућности уговарања стабилног пласмана”, кажу у Министарству.
Предуслови за обнову прерађивачких капацитета
Усаглашени су током фебруара ове године ветеринарски сертификати за извоз говеђег и овчијег меса у Тунис.
“То представља корак у отварању додатних могућности за пласман домаћих производа на инострана тржишта. Ипак, услови извоза утврђују се за сваку земљу и категорију производа посебно, те се постојање могућности извоза на једно тржиште не може аутоматски пренети на друга тржишта”, наводе у Министарству.
Обнова кланице у Бујановцу могла би, објашњавају, да има значајну улогу у унапређењу сточарства у срединама у којима постоје услови за развој овчарства и узгој јагњади.
“Међутим, реализација оваквих пројеката пре свега зависи од заинтересованости потенцијалних инвеститора, њихове спремности за улагање и процене економске оправданости инвестиције”, кажу у ресорном Министарству.
Према подацима ПКС-а, извоз јагњећег меса за првих осам месеци ове године је симболичан – тек 62 тоне, укупне вредности 342.000 евра.
