Boravak u svemiru ima ozbiljan uticaj na ljudsko telo, a to dokazuju i uslovi u kojima astronauti žive i rade van Zemlje.
U uslovima mikrogravitacije i povećanog zračenja, organizam prolazi kroz promene koje na Zemlji nisu moguće. Kosti gube gustinu brzinom od 1 do 1,5 odsto mesečno, posebno u predelu kukova i kičme, dok mišići slabe zbog smanjene upotrebe.
Telesne tečnosti se pomeraju ka gornjem delu tela, što izaziva otečen izgled lica i probleme sa vidom.
Čak se i srce prilagođava novim uslovima, menjajući oblik jer više ne mora da radi protiv sile gravitacije kao na Zemlji.
Iako svemir predstavlja simbol napretka i istraživanja, on ujedno postavlja važno pitanje – da li je dugotrajan život u svemiru uopšte moguć?
Najveći problem zračenje
Pored toga, jedan od najvećih problema predstavlja zračenje. Astronauti su izloženi znatno većim dozama nego na Zemlji, što dugoročno može imati ozbiljne posledice po zdravlje. Iako svakodnevno vežbaju kako bi ublažili ove efekte, neke promene se ne mogu u potpunosti poništiti.
Sve ove činjenice ukazuju na to da ljudsko telo nije prirodno prilagođeno životu u svemiru. Iako tehnologija napreduje i omogućava duže misije, ostaje dilema da li možemo trajno živeti van Zemlje bez ozbiljnih posledica po zdravlje.
Predsednik Astronomskog društva “Ruđer Bošković” dr Slaviša Milisavljević izjavio je da je misija Artemis II bila veoma rizičan tehnološki poduhvat, kao i da su nakon povratka na Zemlju ključni lekarski pregledi kosmonauta zbog izloženosti radijaciji.
BONUS VIDEO
