INTERVJU NEDELJE – MILE JANDRIĆ, DIREKTOR UIKS: Cilj sistema je da se osobe lišene slobode nakon kazne vrate u društvo i ne ponove krivično delo

Iza zatvorskih zidina u Srbiji danas se ne odvija samo izvršenje kazne već i pokušaj da se ljudi nakon odslužene kazne vrate u društvo spremni za novi početak. Od modernizacije zatvora i borbe protiv prenatrpanosti preko bezbednosti i rada komandira do resocijalizacije osuđenika pomoću obrazovanja, sporta i stručne obuke – sistem izvršenja krivičnih sankcija poslednjih godina prolazi kroz velike promene.
O tome kako funkcionišu srpski zatvori, koliko je teško održati ravnotežu između bezbednosti i ljudskih prava, zašto su nanogice bez GPS-a i šta se krije iza naziva “srpski Alkatraz”, govori Mile Jandrić, v. d.direktora Uprave za izvršenje krivičnih sankcija (UIKS).

 Koliko kazneno-popravnih ustanova ima u Srbiji i koliko ljudi se nalazi u njima?
– Na teritoriji Srbije trenutno funkcioniše 29 zavoda za izvršenje krivičnih sankcija različitog tipa – zatvorenog, otvorenog i poluotvorenog – uključujući ustanovu za žene, zavode za maloletnike i Specijalnu zatvorsku bolnicu. U ovom trenutku u sistemu se nalazi 11.247 lica lišenih slobode, od čega je 10.741 muškarac i 506 žena. U taj broj ulaze osuđena i pritvorena lica, maloletnici, kao i osobe na merama obaveznog lečenja, kao i prekršajno kažnjena lica.

U službi naroda

Da li Srbija prati evropske standarde u izvršenju krivičnih sankcija?
– Sistem je od 2012. godine do danas doživeo tektonske promene. Uloženo je mnogo u unapređenje uslova smeštaja, bezbednosti i poštovanja ljudskih prava. To potvrđuju i izveštaji Evropskog komiteta za sprečavanje torture. Humano izvršenje kazne i bezbednost nisu suprotstavljeni ciljevi, već deo istog sistema, koji mora da funkcioniše profesionalno i odgovorno. Srbija je nekada bila među zemljama s najvećom prenatrpanošću zatvora u Evropi. Danas je situacija znatno drugačija zahvaljujući izgradnji novih objekata i rekonstrukciji postojećih. Izgrađeni su moderni kompleksi u Pančevu i Kragujevcu, renoviran je Okružni zatvor u Beogradu, a novi paviljoni grade se u Zabeli i Sremskoj Mitrovici. Posebno smo ponosni na činjenicu da smo u potpunosti rešili pitanje smeštajnih kapaciteta u KPZ za žene u Požarevcu, gde su izgrađeni moderni paviljoni za zatvoreno i poluotvoreno odeljenje. Paralelno s tim unapređeni su uslovi rada za zaposlene, obnovljeni su oprema i vozni park u zavodima.

Koji su danas najveći izazovi sistema?
– Kao i većina evropskih država, suočavamo se s rastom broja lica lišenih slobode. Dovoljno je reći da se od prošle godine prvi put na listi zemalja s nedovoljnim kapacitetima nalazi i Švedska. Ipak, Srbija je već pet godina među zemljama sa adekvatnim kapacitetima. Problem i dalje predstavlja neujednačena opterećenost pojedinih zavoda, zbog čega nastavljamo izgradnju novih objekata. Od 2018. godine zaposleno je više od 1.700 novih službenika, od čega gotovo 900 u Službi za obezbeđenje. Trenutno su otvoreni konkursi za prijem još 100 novih pripadnika obezbeđenja u osam zavoda u zemlji. Kontinuirano ulažemo u obuku zaposlenih jer moderan zatvorski sistem zahteva stručan i profesionalan kadar.

Koliko je važna resocijalizacija osuđenika?
– To je jedan od ključnih ciljeva sistema. U saradnji sa Savetom Evrope uvedeni su specijalizovani programi tretmana za osetljive kategorije osuđenika, uključujući maloletnike, žene i osobe s problemima mentalnog zdravlja. Osuđenicima su dostupne i stručne obuke za deficitarna zanimanja – od zavarivača i stolara do frizera i krojača. Sertifikati koje dobijaju ne sadrže podatak da su stečeni u zatvoru kako bi se izbegla stigmatizacija pri zapošljavanju. Takvi programi daju rezultate, prema našim podacima, stopa povrata smanjena je sa 73 na oko 60 odsto. Najveći doprinos tome dali su upravo programi tretmana i stručne obuke. Međutim, istakao bih samo da čak ni najbolji tretman u ustanovi ne može da ima dugotrajan pozitivan uticaj na osuđeno lice ukoliko društvo nije spremno da ga prihvati i pomogne mu.

Koliko su sport i kultura važni u zatvorima?
– Veoma su važni. U zavodima se organizuju sportske, kulturne i umetničke sekcije. Imamo festivale literarnog stvaralaštva, likovne kolonije i brojne sportske aktivnosti. Posebno smo ponosni na uspehe šahovskih sekcija – osuđenici iz Padinske skele i maloletnici iz Kruševca nedavno su osvojili prvo mesto na Evropskom prvenstvu u onlajn šahu za lica lišena slobode u muškoj kategoriji, odnosno kategoriji omladinaca.

Ovde borave osuđenici

Nedavno je zabeleženo bekstvo iz zatvora u Prokuplju. Koliko su takvi incidenti česti?
– Svaki vanredni događaj se ozbiljno analizira. U ovom trenutku su pokrenuti disciplinski postupci protiv četvorice pripadnika Službe za obezbeđenje, zbog sumnje da su izvršili težu povredu radne dužnosti. Takođe, predmet kontrole inspekcijskog nadzora je postupanje svih zaposlenih. Treba imati u vidu da kroz sistem godišnje prođe više od 20.000 ljudi i da su bekstva veoma retka, odnosno da ih nije bilo godinama, zbog čega se naši zatvori smatraju među bezbednijima u Evropi.

Kako se borite protiv korupcije u sistemu?
– Za nezakonito postupanje nema tolerancije. Uniforma i pozicija nikoga ne štite od odgovornosti. Potrebni su nam profesionalni ljudi koji poštuju zakon i rade u interesu sistema, pravde i države.

Red mora da se zna, a zakon poštuje

Koji su prioriteti Uprave u narednom periodu?
– Jedan od najvećih prioriteta je izgradnja novog objekta Specijalne zatvorske bolnice u Beogradu, kapaciteta 500 mesta. Nastavićemo s modernizacijom sistema, unapređenjem materijalnih uslova i tretmanskog rada sa osuđenicima.

Šta biste poručili građanima koji zatvorski sistem vide samo kroz incidente?
– Naš posao nije uvek vidljiv javnosti, ali se zasniva na humanosti i profesionalnosti. Tokom pandemije koronavirusa među prvima smo omogućili osuđenicima komunikaciju s porodicama putem video-poziva, organizovali zaštitu zdravlja i redovno informisali javnost. Javnost treba da zna da je zatvorski sistem u pogledu svih parametara ostvario ogroman napredak. Cilj sistema nije samo bezbednost osuđenih i pritvorenih lica već i stvaranje uslova da se ljudi nakon kazne vrate društvu i ne ponove krivična dela.