Iako se često kupuju i prodaju zajedno sa stanovima, parking mesta nisu uvek pravno izjednačena sa nepokretnostima poput stanova ili garaža. Kako objašnjavaju iz Republičkog geodetskog zavoda, najvažnije je razlikovati parking-mesta koja se nalaze unutar objekta od onih na otvorenom prostoru.
Kada je reč o spoljnim parking-mestima, odnosno onima koja se nalaze na parcelama van zgrade, ona se ne mogu upisati u katastar kao nepokretnost u svojini. To u praksi znači da građani u tim slučajevima ne stiču vlasništvo, već pravo korišćenja.
– Kada govorimo o, takozvanom, trajnom korišćenju parking-mesta, mislimo upravo na te otvorene površine. Ona nemaju status nepokretnosti kao što je to slučaj sa stanovima, lokalima ili garažama – pojašnjavaju iz jedne agencije za nekretnine.
Siva zona između korišćenja i vlasništva
Za razliku od garažnih mesta, koja imaju pun pravni status i mogu se slobodno kupovati, prodavati, poklanjati ili nasleđivati, parking-mesta van objekata ostaju u svojevrsnoj “sivoj zoni”. Zakon omogućava prenos prava korišćenja takvih mesta, ali to pravo nije isto što i pravo svojine.
Nakon izmena Zakona o planiranju i izgradnji iz 2018. godine uvedena je mogućnost prenosa prava trajnog korišćenja parking-mesta. Ipak, takav ugovor može se samo evidentirati u katastru, ali ne predstavlja dokaz prava svojine. Drugim rečima, građani mogu međusobno preneti pravo korišćenja parking-mesta i da taj ugovor bude zabeležen, ali ta evidencija ne pruža isti nivo pravne sigurnosti kao klasičan upis vlasništva.
Prodaja postoji, ali pravni osnov je slabiji
U praksi se parking-mesta najčešće dobijaju uz stan, po dogovoru sa investitorom, i predstavljaju jasno definisan deo prostora namenjen parkiranju. Takvo mesto se, međutim, ne može samostalno prodavati kao nepokretnost.
– Ipak, u slučaju nasleđivanja stana, naslednici preuzimaju i pravo korišćenja parking-mesta, jer je ono definisano ugovorom sa investitorom. Kada je reč o porezu, situacija je dodatno složena. Porez na imovinu plaća se samo za parking-mesta koja su uknjižena kao posebne nepokretnosti, odnosno koja postoje kao samostalne jedinice u katastru – pojašnjavaju iz agencije.
Poreska obaveza postoji samo ako je parking-mesto upisano kao posebna nepokretnost. U suprotnom, formalna obaveza ne postoji, što u praksi dovodi do neujednačenosti, dok jedni građani plaćaju porez, drugi ne, bez direktnih posledica.
Biznis Kurir/Kamatica