Aleksandar Maršavelski, profesor zagrebačkog Pravnog fakulteta i član Veća za građanski nadzor sigurnosno-obaveštajnih agencija Republike Hrvatske, priznao je da je mesecima pod pseudonimom savetovao srpske studente u njihovoj političkoj borbi protiv Aleksandra Vučića. U opširnom pismu objavljenom u beogradskom listu Danas otkrio je kako je pokušavao da utiče na političku strategiju, sastav izborne liste i buduće reforme Srbije. Međutim, samo nekoliko dana posle jedna od profesorki koje je predstavio kao svoje domaćine javno ga je demantovala. Ceo slučaj otvara pitanje je li Hrvatski sabor prilikom njegovog imenovanja znao za njegov politički angažman u susednoj državi, pišu hrvatski mediji i dodaju:
Hrvatski sabor 15. jula 2026. imenovao je Aleksandra Maršavelskog za člana Veća za građanski nadzor sigurnosno-obaveštajnih agencija. Odluka je objavljena u Narodnim novinama broj 80/2026. Za predsednika Veća imenovan je Kristijan Kotarski, a među članovima su i Gordan Akrap, Eduard Briški, Davorin Ivanjek, Mihael Puljić i Mile Štefanac.
Reč je o telu koje prati zakonitost rada hrvatskih obaveštajnih agencija, nadzire primjenu mera tajnog prikupljanja podataka i, u zakonom propisanim okolnostima, može ostvariti uvid u dokumentaciju bezbednosnih službi. Upravo zato posebno je zanimljivo što je jedan od njegovih članova sada javno priznao da je aktivno učestvovao u političkim raspravama u Srbiji, i to pod pseudonimom.
Pisao pod pseudonimom kako ne bi pomagao Vučićevom narativu
U pismu objavljenom 31. oktobra u listu “Danas”, Maršavelski je otkrio da je upravo on autor tekstova potpisivanih pseudonimom “Prijatelj studenata”. Pismo započinje čestitkom srpskim studentima na pobedi na parlamentarnim izborima održanima 25. oktobra. Studentska lista osvojila je približno 53 odsto glasova, a Maršavelski tvrdi da je stvarna potpora bila još veća.
Izrazio je uverenje da je prethodna vlast izbornim nepravilnostima uskratila studentima približno 15 odsto glasova. Za takvu tvrdnju u pismu ne iznosi dokaze. Objašnjava i zašto je skrivao identitet. Smatrao je da bi njegovo hrvatsko poreklo Vučićevoj vlasti poslužilo za optužbe o stranom mešanju u srpsku politiku.
Zahvalio je uredništvu Danasa, posebno glavnom uredniku Draži Petroviću, što mu je omogućilo anonimno objavljivanje tekstova. Podsetio je i kako su srpski provladini mediji ranije reagovali na njegove javne nastupe, predstavljajući ga kao Hrvata koji daje upute srpskim studentima. Prema njegovim navodima, poslanik SNS-a Marijan Rističević pritom ga je vređao i pozivao na njegovo proterivanje.
Predlagao ekspertsku vladu
Najzanimljiviji deo pisma odnosi se na Maršavelskijevu ličnu procenu njegovog uticaja na politički razvoj događaja u Srbiji. Tvrdi da je još u prvim anonimnim pismima pozivao studente da počnu da se politički organizuju umesto da ostanu isključivo obrazovni pokret. Predlagao im je formiranje ekspertske vlade, traženje pomoći Evropske unije i stvaranje političke platforme koja bi mogla da pobedi Vučićev SNS. Posebno ističe svoje protivljenje uključivanju pojedinih osoba na Studentsku listu. Navodi da je ponosan što je studentima pružio argumente protiv uključivanja profesora Mila Lompara. Procenjuje da bi studenti, da je Lompar ostao na listi, izgubili najmanje 200.000 glasova.
Kritikovao je i Nemanju Karovića, kojem zamera ranije napade na srpske liberalne intelektualce i medije. Spominje takođe Nemanju Šarovića i upozorava studente da bivše zagovornike radikalnog nacionalizma drže podalje od političkog odlučivanja.
Iz pisma je jasno da Maršavelski nije bio samo posmatrač događaja u Srbiji, nego je svojim tekstovima nastojao da utiče na političke odluke studentskog pokreta. Koliki je njegov stvarni uticaj bio, međutim, nije nezavisno potvrđeno.
Putovanja u Beograd i kontakti s političkim aktivistima
Maršavelski opisuje i svoje kontakte u Srbiji. Navodi da je tokom studentskih protesta više puta putovao u Beograd, držao predavanja na Pravnom fakultetu i Fakultetu političkih nauka i posetio Geografski fakultet tokom studentske blokade. Piše da je dugogodišnji prijatelj Sava Manojlovića, vođe pokreta Kreni-Promeni, s kojim je svojevremeni učestvovao u studentskoj poseti Haagu.
Takođe navodi da se u Zagrebu susretao s osobama iz Novog Sada optuženima za rušenje ustavnog poretka Srbije i pružao pravnu pomoć za pet hrvatskih državljanki koje je srpska BIA označila sigurnosnom pretnjom.
Na kraju zahvaljuje nizu fakultetskih profesora i drugih osoba koje naziva domaćinima tokom svojih poseta Beogradu. Među njima spominje Vanju Bajović, Bojana Spaića, Miodraga Jovanovića, Gorana Dajovića, Nemanju Džuverovića, Janju Simentić, Miloša Hrnjaza i Mikicu Sibinovića.
A upravo je taj deo pisma izazvao javnu reakciju.
Profesorka iz Beograda: Nisam bila njegov domaćin
Profesorka Vanja Bajović s Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu objavila je 3. novembra odgovor u istom listu, pod naslovom “Nisam bila domaćin njegovih poseta”. U njemu izričito osporava način na koji je Maršavelski predstavio njihovu povezanost. Bajović navodi da nikada nije organizovala njegova predavanja, nije im prisustvovala niti je bila domaćin njegovih poseta.
Prema njenim rečima, sreli su se samo jednom, u decembru 2025., nakon što joj se Maršavelski javio sa željom da se upoznaju jer se oboje naučno bave kaznenim pravom. Tokom susreta predložio je predavanje o femicidu studentima beogradskog Pravnog fakulteta, ali zbog kratkog roka ono nije moglo biti organizovano.
Nakon toga, navodi Bajović, razmenili su nekoliko kolegijalnih poruka koje nisu imale veze s političkom situacijom u Srbiji ili svetu. Profesorka posebno naglašava kako ne želi da javnost iz spominjanja njenog imena izvodi pogrešne zaključke o njenoj povezanosti s Maršavelskijevim aktivnostima i političkim stavovima. Njen demanti ne osporava sve Maršavelskijeve aktivnosti u Srbiji, ali direktno dovodi u pitanje način na koji je predstavio barem jedan od svojih akademskih kontakata.
Spomenuo Tompsona, HOS i ratove devedesetih
Maršavelski se u pismu osvrnuo i na hrvatske političke i istorijske teme. Piše da je tokom odrastanja bio izložen ratnoj propagandi i nacionalizmu pa kritikuje ratne profitere i zločince iz devedesetih. Spominje i Marka Perkovića Tompsona, kojeg optužuje da je popularnost izgradio na veličanju ustaštva. Navodi da učestvuje u pravnoj inicijativi za zabranu korišćenja pozdrava “Za dom spremni” u kontekstu Tompsona i HOS-a.
U završnom delu pisma ističe važnost hrvatsko-srpske studentske solidarnosti, navodeći podršku hrvatskih umetnika, javnih osoba i studenata. Posebno se prisetio Sanje Arbutine Ćirić, hrvatske državljanke rođene u Sisku koja je poginula u rušenju nadstrešnice u Novom Sadu.
Je li Sabor znao za njegov politički angažman?
Cela priča dobija dodatnu težinu zbog Maršavelskijeve dužnosti u hrvatskom bezbednosnom sistemu.
Prema Zakonu o sigurnosno-obaveštajnom sistemu, Veće za građanski nadzor ima ovlašćenja da nadzire zakonitost rada bezbednosnih agencija i ostvaruje uvid u određenu dokumentaciju. Njegovi članovi dužni su da čuvaju tajnost podataka koje saznaju tokom obavljanja dužnosti.
Važno je naglasiti da javno političko delovanje u drugoj državi samo po sebi ne dokazuje kršenje zakona niti znači da je Maršavelski zloupotrebio položaj ili pristup poverljivim informacijama. Ipak, ostaju pitanja je li Hrvatski sabor tokom postupka imenovanja znao za njegov anonimni politički angažman u Srbiji, jesu li takve aktivnosti bile predmet provera i smatra li nadležni saborski odbor da su spojive s dužnošću člana Veća. Posebno je zanimljivo što je Maršavelski svoje anonimne savete srpskim studentima objavljivao i u razdoblju u kojem je već bio član hrvatskog nadzornog tela.
Na kraju, reč je o profesoru koji je javno priznao da je pokušavao da utiče na političku budućnost susedne države, a istovremeno obavlja dužnost u telu zaduženom za građanski nadzor hrvatskih sigurnosno-obaveštajnih agencija.
Posebno je zanimljivo što član 5. Odluke o Veću za građanski nadzor sigurnosno-obaveštajnih agencija izričito propisuje da njegovi članovi ne smeju da učestvuju u stranačkim aktivnostima niti politički delovati unutar Veća. Aleksandar Maršavelski sada je sam priznao da je anonimno davao političke savete srpskim studentima, zagovarao formiranje ekspertske vlade i pokušavao da utiče na sastav njihove izborne liste. Premda to ne znači automatski da je prekršio propise, otvara se pitanje gde prestaje dopušteno izražavanje političkih stavova, a počinje politički angažman nespojiv s njegovom dužnošću. Odgovor bi trebao da ponudi saborski Odbor za unutrašnju politiku i nacionalnu sigurnost, koji nadzire zakonitost rada Veća.
Kurir/Teleskop