Смештен у једној од највећих светских метропола, у срцу главног града Мексика, Аутодром браће Родригез није само тркачка стаза већ и симбол мексичке страсти према брзини, храбрости и ауто-мото спорту. Препознатљив по необичном споју дугих праваца, захтевних кривина и проласка кроз некадашњи стадион, овај аутодром једно је од најупечатљивијих места у календару Формуле 1.
Од трагедије Рикарда Родригеза, по коме је стаза добила име заједно са његовим братом Педром, преко незаборавних дуела звезда Формуле 1, а онда и ивице заборава, па све до повратка у легендарни статус, овај аутодром исписао је важна поглавља историје најбржег циркуса на свету.
Латиноамерички бисер ауто-мото спорта традиционално је једна од последњих препрека на путу ка титули шампиона и то доста тешка. На мексичкој стази, осим конфигурације, посебан изазов представља велика надморска висина, која мења начин на који се болид понаша у готово сваком делу круга.
Ипак, оно што ову стазу чини посебном није само њена захтевност већ и атмосфера коју, додатно инспирисани Даном мртвих, стварају мексички навијачи, претварајући тркачки викенд у разнобојну фешту брзине и спорта.
Историјат Аутодрома браћа Родригез
Аутодром у Мексику изграђен је 1959. године у оквиру Спортског центра Магдалена михука (Ciudad Deportiva Magdalena Mixhuca), на југоистоку мексичке престонице. Идејни пројекат стазе израдио је инжењер Оскар Фернандез Гомез Даза још 1955. године, као студентски рад којим је указао на потребу за стазом те врсте у Мексику.
Тркачки комплекс настао је на иницијативу оца најпоштованијих мексичких аутомобилиста, Рикарда и Педра Родригеза, који је у то време био саветник председника Мексика, Адолфа Лопеза Матеоса.
Један од главних аргумената за изградњу стазе био је да се браћи Родригез и другим мексичким звездама пружи прилика да се такмиче пред међународном публиком. Идеја је била да се искористи мрежа путева познатог спортског центра и након што је пројекат прихваћен 1958. године, радови су завршени за мање од годину дана.
Аутодром Магдалена михука одмах је послужио за организацију разних ауто-мото надметања, а прве такмичарске болиде Формуле 1 угостио је 1962. године иако не у оквиру шампионата. Радост због доласка Формуле 1 у Мексико нагло је прекинута трагедијом која је обележила историју стазе. Млади мексички возач Рикардо Родригез, један од највећих талената своје генерације, погинуо је током тренинга у брзој кривини Пералтада, са само 20 година.
Мексико је 1963. године званично добио место у календару Светског шампионата Формуле 1. Прву Велику награду Мексика одржану у оквиру шампионата освојио је Шкот Џим Кларк у болиду Лотуса, чиме је означен почетак нове ере тркања у мексичкој престоници.
Током шездесетих година 20. века, постала је традиција да се Велика награда Мексика вози у завршници сезоне. Велике брзине, неравна подлога и захтевна Пералтада редовно су представљале озбиљан безбедносни ризик, али је упркос томе популарност спорта незадрживо расла.
Публика је до те мере била задивљена возачима и тркама Формуле 1 да је трка за Велику награду Мексика 1970. године каснила неколико сати јер је око 200.000 гледалаца преплавило аутодром, прескакало заштитне ограде и окупљало се тик уз стазу, игноришући упозорења организатора, полиције и апеле возача Џекија Стјуарта и Педра Родригеза да се одмакну од трасе.
Трка је на крају одржана, али је Стјуарт није завршио јер је оштетио болид када је ударио пса који је истрчао на стазу. Пуком срећом није било повређених. Због изузетно опасног понашања публике, челници Формуле 1 одлучили су да 1971. године избаце трку у Мексику из календара.
Мексичка ауто-мото сцена те године остаје без Педра Родригеза који је живот изгубио на трци у Немачкој. Над комплексом се већ надвијала сенка због погибије Педровог млађег брата Рикарда, па је стаза 1973. године, њима у част, преименована у Аутодром браће Родригез.
Мексико се вратио у шампионат 1986. године са реконструисаном стазом новог назива и знатно унапређеног степена безбедности. Нову еру обележили су дуели највећих возача тог времена, али после само седам издања Велике награде Мексика, Формула 1 поново напушта овај крај света и окреће се Далеком истоку.
Унутар Пералатаде изграђен је бејзбол стадион Форо Сол који је служио и као простор за одржавање великих музичких концерата. Стаза је 1999. године готово затворена и почеле су да се шире гласине да ће простор прекрити стамбени објекти.
Таква судбина ипак није задесила мексичку легенду мото-спорта, али се на повратак најбржег циркуса на обронке Сијера Неваде чекало до 2015. године. Опсежна реконструкција стазе, спроведена између осталог и уз финансијске инјекције из САД, претворила је Аутодром браће Родригез у трасу модерније конфигурације, прилагођену безбедносним захтевима савременог шампионата, док је део чувене Пералтаде замењен проласком кроз стадионски комплекс. За нови дизајн, као и много пута последњих деценија, био је је заслужан Херман Тилке.
Успон нових мексичких тркачких звезда, Серхија Переза и Естебана Гутијереза, подстакао је поновно интересовање за Формулу 1 на северу Латинске Америке и Велику награду Мексика лансирао међу најпосећеније догађаје шампионата.
Од уласка у свет Формуле 1, 1963. године, аутодром у главном граду Мексика био је искључиви домаћин трке шампионата у овој земљи иако је такмичење променило назив како би се већи акценат ставио на престоницу ове латиноамеричке државе. Велика награда Мексика и Велика награда града Мексика и стаза укупно су 25 пута угостиле љубитеље тркања. На неколико прекида у континуитету организатори су били приморани због безбедносних ризика, унапређења стазе, слабијег интересовања публике, као и 2020. године када је трка на Аутодрому браће Родригез отказана због пандемије корона вируса.
Ове године такмичење у Мексику чини 19. рунду шампионата, а главни догађај, трка за Велику награду Мексика, одржава се 1. новембра од 21 час по нашем времену.
Особине стазе
Аутодром браће Родригез је наменска тркачка стаза дужине 4.304 метра са укупно 17 кривина. За трофеј Велике награде Мексика, у смеру казаљке на сату, прелази се 71 круг, односно 305,354 километра.
Иако стаза у Монци бележи највећу просечну брзину болида по кругу, на Аутодрому браће Родригез највеће су вредности на местима за мерење максималне брзине, које су последица велике надморске висине стазе и ређег ваздуха који смањује отпор. На званичном сајту аутодрома у Мексику због тога се наводи да је то најбржа стаза у Формули 1. Под пуним гасом вози се чак 62 одсто круга, а током Велике награде Мексика 2015. године, Фелипе Маса достигао брзину од 364 километра на час.
Међу стазама на којима се одржавају трке Формуле 1 аутодром у Мексику налази се на убедљиво највећој надморској висини, чак 2.285 метара, али је готово потпуно равна јер јој висинска разлика не прелази 2,8 метара.
Стартно-циљни правац је један од најдужих у шампионату и на 1.252 метра пружа возачима једну од најбољих прилика за претицање. После њега следи снажно кочење (најснажније на стази) у првој кривини, где се често воде жестоке борбе за позицију и опстанак у трци, што не пође баш свима за руком. Овде брзина често мора да падне са око 350 на 107 километара на час.
Комбинација кривина у читавом првом сектору захтева прецизност, добру контролу болида и пажљиво дозирање кочења.
Средишњи део стазе доноси низ техничких кривина које захтевају промене правца и добру равнотежу возила. Једна од незгодних кривина мексичког аутодрома је шеста кривина, укосница позната као Виљушка. На овој деоници налази се и најбржа кривина аутодрома – девета кривина кроз коју болиди прозује бризином око 240 километара на час. За разлику од стаза на којима доминирају дуги и брзи завоји, овде возачи морају да пронађу ритам кроз комбинације кривина различитих брзина.
Посебно место заузима део стазе од 13. до 16. кривине који пролази кроз комплекс некадашњег стадиона за бејзбол. Болиди ту успоравају и пролазе кроз низ кривина окружени трибинама са десетинама хиљада навијача. Најспорији део стазе су завоји 13 и 14 где брзина мора да падне и до 68 километара на час. Део трасе кроз стадион Форо Сол један је од најпрепознатљивијих призора у Формули 1, али и део стазе на којем возачи морају да буду изузетно прецизни.
Кривина 17 је оно што је након неколико адаптација стазе остало од некадашње Пералтаде, брзе кривине која је обележила историју аутодрома, и данас има посебно место у његовом идентитету. Њена оригинална конфигурација била је изузетно захтевна, а управо у тој тачки стазе страдао је Рикардо Родригез. Савремена верзија стазе задржала је део њеног карактера, али је прилагођена безбедносним захтевима модерне Формуле 1.
Стратегије за Велику награду Мексика
Траса Велике награде Мексика једна је од најнеобичнијих стаза у шампионату Формуле 1. Највећи изазов не представља само конфигурација стазе већ њен положај на око 2.285 метара надморске висине.
Због разређеног ваздуха болиди имају мањи аеродинамички отпор, али и мању силу која их гура ка подлози. Истовремено, мања густина ваздуха отежава хлађење мотора, кочница и других компонената.
То значи да у добитну калкулацију тимови морају да укључе и фактор вожње међу облацима који подразумева и регулацију температуре.
Хабање гума, које овде није толико изражено, такође утиче на стратегију. Тимови током слободних тренинга процењују колико дуго пнеуматици могу да задрже оптималне перформансе и да ли је исплативија стратегија са једним или два заустављања. Избор зависи од врсте гума, температуре асфалта, понашања болида и процене дали ће се током трке појавити возило безбедности.
Претицање је могуће на стартно-циљном правцу, па правовремени одлазак у бокс може да буде пресудан за промену поретка.
Све у свему, стратегије за дан трке у Мексику представљају праву ноћну мору за инжењере и стратеге. Јединствени услови, попут ређег ваздуха, непредвидивог понашања пнеуматика и потешкоћа са перформансама мотора, приморавају тимове да преиспитају више пута своје уобичајене приступе у Формули 1.
Уписано у историју Формуле 1
Историја Аутодрома браће Родригез испуњена је драматичним тркама и тренуцима који су обележили читаве генерације љубитеља Формуле 1.
Прво издање Велике награде Мексика које се бодовало за шампионат, 1963. године, припало је Џиму Кларку. Шкотски возач у болиду Лотуса доминирао је трком и тријумфом најавио сезону у којој ће освојити прву титулу светског шампиона.
Једна од најдраматичнијих завршница одиграла се 1964. године, када је одлука о титули возача године пала у последњем кругу сезоне. Први и за сада једини пут тројица Британаца Грејам Хил, Џим Кларк и Џон Сертиз, дошли су на последњу трку у сезони да би се борили за шампионску титулу. Хил је изгубио прилику после контакта са Лоренцом Бандинијем, док је Кларк одустао због проблема са мотором.
Сертизу је на крају, иако је био другопласиран на трци у Мексику, припала титула возача године, а постао је и једини возач који је светски шампионат освојио и на два и на четири точка.
Алан Прост је 1990. године приредио један од најупечатљивијих пролазака кроз конкуренцију у историји Велике награде Мексика. Француз је стартовао са 13. места, али је захваљујући одличној вожњи и доброј тактици стигао до победе. Ту трку обележио је и спектакуларан маневар Најџела Менсела у Пералтади, када је спољном линијом претекао Герхарда Бергера.
Први подијум на који се попео седмоструки шампион Формуле 1 Михаел Шумахер био је управо у Мексику. Треће место на Великој награди Мексика 1992. године тако је ушло у историју као први корак ка огромном успеху немачког аутомбилисте.
Повратак Формуле 1 2015. године дописао је ново поглавље у историју стазе. Прву трку после 23 године паузе освојио је Нико Розберг у болиду Мерцедеса, а мексичка публика поново је показала колико јој значи присуство најбржег циркуса на свету.
У сезони 2017. Мексико је поново био место одлуке о титули. Луис Хамилтон је, упркос тешком почетку трке и контакту са Себастијаном Фетелом, успео да освоји довољно бодова за четврту титулу светског шампиона. Иако је Макс Ферстапен однео победнички пехар, најважнији тренутак викенда било је крунисање Хамилтона. Британски возач је титулу потврдио у Мексику и наредне године.
Посебно место у историји стазе има Макс Ферстапен, који је у Мексику остварио низ победа и постао један од најуспешнијих возача на овом аутодрому. Његови тријумфи, нарочито у периоду доминације Ред була између 2021. и 2023. године, учврстили су репутацију стазе на којој му одговарају специфични услови и конфигурација.
За домаћу публику, међутим, један од најемотивнијих тренутака догодио се 2021. године, када је Серхио Перез освојио треће место. Постао је први и до данас остао једини мексички возач који се попео на подијум велике награде Формуле 1 у својој земљи. Славље на трибинама показало је да је његов успех био много више од спортског резултата, био је то тренутак националног поноса.
После историјског успеха 2021. године и поновљеног успеха и бронзане позиције већ наредне године, домаћа публика свог Чека дочекује као националног хероја. Велика награда Мексика 2026. је и 300. трка шампионата коју Перез вози у каријери.
Победе на Великој награди Мексика
Макс Ферстапен је са пет победа у Мексику, остварених између 2017. и 2023. године, најуспешнији возач у историји ове стазе. Такође, три године заредом, 2021, 2022. и 2023, Ферстапен није дозвољавао колегама да приђу трофеју Велике награде Мексика. Холанђанин је тим рекордима надмашио претходне генерације шампиона и потврдио да му специфични услови на великој надморској висини изузетно одговарају.
Активни возачи далеко су од обарања ових рекорда јер су Луису Хамилтону на Аутодрому браће Родригез уручена два победничка пехара, а Карлосу Сајнцу и Ланду Норису само по један.
Двоструки светски шампион Формуле 1 Џим Кларк победио је 1963. године на првом издању Велике награде Мексика одржане у оквиру шампионата, а по трофеј се вратио и четири године касније. Кларк је био и први возач који се попео на победничко постоље у Мексику јер је победио и на трци 1962. године када је стаза отворена, али такмичење није било део Светског шампионата Формуле 1.
Са пет Максових првих места на Великој награди Мексика Ред бул је најбоље котиран конструктор на овој траси. У стопу их прати Мекларен са четири трофеја својих возача.
Аутодром у Мексику данас
Као спој спорта, културе и националног идентитета, Аутодром браће Родригез тркачки викенд претвара у велики градски спектакл. Мексички навијачи познати су по маскама, заставама, музици и непрекидном навијању, док пролазак болида кроз стадионски део стазе ствара атмосферу каква се ретко виђа на другим аутодромима.
Са више од 400.000 посетилаца током три дана Велике награде Мексика, аутодром не јури рекорде у посећености јер су му у прошлости више од 200.000 присутних гледалаца доносили проблеме.
Формула 1 потврдила је да ће се Велика награда Мексико Ситија одржавати најмање до 2028. године, чиме је обезбеђена будућност овог догађаја у календару шампионата.
А док се Формула 1 непрестано мења, мексички аутдром остаје једна од стаза Формуле 1 на којој се брзина сусреће са историјом, технички изазови са непоновљивом атмосфером, а спорт са снажним емоцијама.
У престоници Мексика победа није само питање најбржег болида, она је и тест прилагођавања, храбрости и способности да се савлада једна од најнеобичнијих стаза у светском шампионату.