Овом темом се бавио шпански Eurohoops, који је нагласио да је главни проблем што и даље није усаглашен календар свих кошаркашких организација.
За мање од годину дана, Светско првенство у кошарци поново ће бити глобална позорница на којој ће се представити највеће репрезентације овог спорта или би тако требало да буде.
Међутим, пут до тамо постао је знатно тежи. Квалификациони Фибини “прозори” више нису споредна ствар и постало је захтевније наћи се на турниру.
Престиж дреса националног тима више није довољан да би се остварио циљ уколико се такмичење не схвати најозбиљније.
Некада је програм репрезентације био оцењиван практично једном годишње, током великих летњих такмичења. Сада је улог много већи, а систем награђује константност и озбиљан приступ током целе године.
То се најбоље огледа у ентузијазму НБА звезда да учествују када год им се укаже прилика и заиграју пред домаћом публиком.
Навијачи на то одговарају позитивно. Чак и без Луке Дончића у противничком тиму, преко 15 хиљада француских навијача прославио је повратак Виктора Вембањаме у дрес репрезентације у париској “Берси арени”.
У Канади је више од 13.000 гледалаца у Квебеку присуствовало мечу у којем су Лу Дорт и Никел Александер-Вокер предводили свој тим до победе над Аргентином.
У одлучујућем мечу, упркос одсуству великих НБА звезда, скоро 18 хиљада грчких навијача окупило се у Атини за дуел против Шпаније.
За тимове који се не квалификују редовно на велика такмичења, ови “прозори” представљају велику прилику за напредак и стицање искуства, што је одавно постала реалност, а не само илузија.
На овај начин, утакмице националних тимова постају више од успутног догађаја у кошаркашкој сезони.
Сукоб календара као суштински проблем
Ипак, фундаментални проблем система уведеног 2017. године остаје нерешен. Неусаглашеност календара Фибе са распоредом такмичења у НБА и Евролиги доводи до тога да национални тимови у кључним утакмицама наступају без својих најбољих играча.
Овај проблем је део ширег и дуготрајног сукоба између Међународне кошаркашке федерације (Фиба) и Евролиге око контроле над европском клупском кошарком, који траје још од почетка 2000-их.
Иако је систем “прозора” осмишљен да би се кошарка популаризовала кроз редовне мечеве репрезентација на домаћем терену, у пракси то значи да су селекције често ослабљене.
Клубови нерадо пуштају кључне играче због згуснутог распореда и ризика од повреда. Док летњи термин дозвољава звездама попут Николе Јокића, Луке Дончића или Јаниса Адетокунба да се прикључе тимовима, новембарски и мартовски термини, који падају усред сезоне, то чине немогућим.
Због тога ниједна екипа не може очекивати да ће доминирати на било ком терену. Чак су и Сједињене Америчке Државе, без својих НБА звезда, морале да се окрену искусним играчима из Евролиге како би избегле неочекиване поразе.
Истовремено, међународне НБА звезде често морају да објашњавају своје одсуство, јер њихово присуство може да направи кључну разлику чак и у сусретима који су се донедавно сматрали лаким.
Ни играчи, ни тренери, ни савези не могу себи да приуште потцењивање противника, јер би могли да плате високу цену. Није да се то није дешавало.
Колико је такмичење неизвесно, показује и стање на табелама где су се тимови попут Грчке, Литваније, Летоније и Словеније нашли у опасности да пропусте велико такмичење.
Будућност европске кошарке и борба за тржиште
Док се чека решење за календар, на европској кошаркашкој сцени дешавају се значајне промене које би могле додатно да закомпликују ситуацију. Евролига активно ради на проширењу и планира да до сезоне 2027/28. додели до осам нових дугорочних лиценци, што је привукло огромно интересовање и потенцијалне инвестиције.
Са друге стране, НБА у сарадњи са Фибом истражује могућност стварања сопствене европске дивизије под радним називом “НБА Европа”.
Овај пројекат се види као директан изазов доминантној позицији Евролиге и могао би из корена да промени кошаркашку мапу континента.
Ови трендови указују на појачану борбу за комерцијалне могућности на европском тржишту. Док водеће организације, лиге и клубови не постигну договор, проблем Фибиних “прозора” ће вероватно остати нерешен, настављајући да директно утиче на националне тимове, играче и навијаче, чинећи време да се квалификације схвате озбиљно још важнијим.