“POGREŠNA PORUKA SRBIJI” Mađarska stopirala Ukrajinu i Moldaviju na putu ka EU, glavni razlog je Zapadni Balkan: Peter Mađar pokazao ČVRST STAV

Evropski put Ukrajine preko “brze trake” naišao je na ozbiljnu prepreku, i to upravo zbog Srbije i zemalja Zapadnog Balkana. Mađarska prekjuče nije dala saglasnost za ključni proceduralni korak neophodan da se ubrzaju pristupni pregovori sa Ukrajinom i Moldavijom. Dok Kijev želi da otvori svih šest pregovaračkih klastera do sredine jula, Budimpešta je poručila da tako nešto ne dolazi u obzir jer šalje pogrešnu poruku zemljama našeg regiona koje decenijama čekaju pred vratima Evropske unije (EU). Pitanje koje se nameće je da li ovakva otvorena podrška može suštinski da ubrza evropski put Srbije i otvaranje novih klastera, ili će se ovaj diplomatski “rat” svesti isključivo na usporavanje Ukrajine?

Evropska unija je 15. juna zvanično otvorila prvo pregovaračko poglavlje sa Ukrajinom i Moldavijom, ali je ambiciozan plan Kijeva sada doveden u pitanje jer je Mađarska jedina članica EU koja se usprotivila slanju predloga za otvaranje svih klastera Evropskom savetu i Evropskoj komisiji.

Mađarski premijer Peter Mađar insistirao je da se iz pisanih zaključaka sastanka lidera EU izbrišu reči “što je pre moguće“ kada je reč o članstvu Ukrajine.

– Postoji šest klastera i ne mislim da je otvaranje svih šest odjednom dobra ideja , delom zato što se mastilo na prvom još nije osušilo, a delom zato što bi to poslalo pogrešnu poruku Srbiji, Albaniji, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji, koje godinama rade na članstvu u EU – rekao je Mađar.

“Ulazak Ukrajine u EU bi mnogo toga poremetio”

Branka Latinović, bivša ambasadorka, kaže za “Blic” to da li će Kijev uspeti u svojoj nameri da otvori sve klastere do sredine jula, zavisi od njega samog to jest koliko su se spremili i dostigli same vrednosti i kriterijume EU.

– Ne treba zaboraviti da se u EU ulazi na osnovu zasluga, odnosno ostvarenih reformi, posvećenosti, iskrenosti i ostvarenoj transformaciji društva. Činjenica jeste da su Kijev i Kišnjev u protekle 2 godine učinili mnogo više nego države iz našeg regiona, koje su se pomalo ulenjile i čekaju da im neko nešto pokloni. Taj poklon se zove članstvo u EU i sticanje prava na sve benefite koji taj status donosi. Samo toga poklona nema bez rada. Otuda države našeg regiona treba da se usredsrede na ispunjenje domaćih zadataka iz Brisela, a ne da očekuju da im neko drugi pomogne da te poslove obavi umesto njih – rekla je Latinović.

Ujedno, ona kaže i da ovu izjavu mađarskog premijera treba više tumačiti kao njegov pokušaj da na neki način uspori evropski put Ukrajine.

– On se pokazao kao vešt političar i proklamovani Evropejac, ali koji uvek ima u prvom planu svoje nacionalne interese. Tu ne spada samo pitanje položaja Mađarske manjine u Ukrajini, već i stanje poljoprivrede, što je i bila jedna od tema na sastanku Višegradske grupe. Ulazak Ukrajine u EU bi mnogo toga poremetio i tražila bi se odgovarajuća rešenja a Ukrajina je najveća žitnica Evrope – kaže ona.

Budimpešta nije usamljen slučaj

Budimpešta nije usamljen slučaj, što pokazuju i oštri stavovi drugih evropskih zvaničnika koji traže da uslovi za prijem moraju biti isti za sve kandidate.

Premijer Poljske Donald Tusk zdušno i javno je podržao potez Petera Mađara, poručivši da za Zapadni Balkan ne mogu da važe drugačiji uslovi nego za Ukrajinu. Tusk je upozorio da formulacija “što je brže moguće” predstavlja entuzijazam bez pokrića i da kandidati moraju da ispune postavljene kriterijume bez prečica.

Istovremeno, “ručnu” su nedavno povukle i Austrija i Grčka. Austrijska ministarka za Evropu Klaudija Bauer oštro je kritikovala politiku dvostrukih standarda, naglasivši da je neprihvatljivo da “za neke postoji traka za preticanje, s kojom su već jednom nogom u EU, dok drugi moraju decenijama raditi na članstvu”.

Sličan stav dolazi iz Grčke, koja naglašava da podržava put Kijeva, ali isključivo ukoliko to ne ide na štetu Zapadnog Balkana čija je evropska perspektiva prepoznata još 2003. godine

Dve ključne stvari sreću kvare

Imajući sve to u vodu, Igor Novaković iz ISAK centra je ranije rekao da su sve ovo pozivi za debatu i da u celoj priči o tome da li treba da bude pravog proširenja, dve ključne stvari “sreću kvare”:

• Osnovni strah – pitanje veta – postoji strah da li proširenja treba da bude pre nego što se reši pitanje veta u EU. Postoji strah da bi nova država mogla da bude pod uticajem druge članice, ili da vodi sopstvenu politiku kao što radi Mađarska
• Pitanje Ukrajine – početkom februara je američki predsednik Donald Tramp insistirao da EU da neki ustupak Ukrajini i čak se pričalo o tome da bi u roku od godinu dana od primirja mogla da postane punopravni član EU

Novaković je ukazao i na jasnu podelu unutar same Evropske unije kada je reč o prioritetima proširenja.

– Moj utisak je da imamo nekoliko članica, pre svega one koje se graniče sa Ukrajinom, koje bi volele da EU bude angažovanije oko ulaska Kijeva, a da one koje se graniče sa državama ZB smatraju da bi obe strane trebalo da budu tretirane ravnopravno – istakao je Novaković za “Blic”.