JERUSALIM – U Srbiji se danas održavaju jedni od najznačajnijih izbora u novijoj istoriji zemlje, a Aleksandar Vučić traži od birača da još jednom ukažu poverenje političkom lideru koji dominira balkanskom zemljom više od decenije, period u kome je došlo do značajnog ekonomskog razvoja uz istovremeno vođenje prepoznatljive spoljne politike koja je omogućila Srbiji da održava produktivne odnose sa SAD, Rusijom, Kinom i Izraelom.
U analizi uglednog izraelskog Džeruzalem posta navodi se da izbori pružaju priliku Vučiću za obezbeđivanje novog javnog mandata nakon skoro dve godine političkih nemira, nakon studentskih demonstracija koje su započele nakon urušavanja nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu u novembru 2024. godine, u kojima je poginulo 16 ljudi i koje su izazvale široko rasprostranjene optužbe za korupciju, nemar i neuspeh u javnoj odgovornosti.
Uprkos dvogodišnjim demonstracijama, Vučić ulazi u nedeljnu utrku s prednostima, posebno među biračima koji njegovo liderstvo povezuju s modernizacijom srpske infrastrukture, uz poboljšanje životnog standarda i stabilnost zemlje čija je nedavna istorija od raspada Jugoslavije obeležena sukobima i ekonomskom neizvesnošću.
Anketa koju je agencija Ipsos sprovela u četvrtak pokazuje da njegova koalicija Jedinstvena Srbija ima 47,4 odsto podrške u odnosu na 40 odsto za listu koju podržavaju studenti, što sugeriše da vladajući blok zadržava značajnu biračku bazu uprkos kontinuiranoj kampanji protiv njega.
Istraživanje, sprovedeno među 3.624 ispitanika, naručila je Vučićeva koalicija, dok su druge ankete javnog mnjenja sugerisle znatno tešnju utrku ili vođstvo opozicije.
List dalje navodi da ishod ostaje neizvestan, iako brojke donekle ukazuju na kontinuiranu privlačnost lidera čiji su kritičari više puta predviđali da se njegova politička dominacija bliži kraju – situacija koja može da se primeniti na Izrael dok se zemlja u utorak približava biralištima.
Iz izraelske perspektive, Vučićev nastavak liderstva bi očuvao važan i cenjen odnos s evropskom zemljom koja održava bliske diplomatske i odbrambene veze s Izraelom (posebno od 7. oktobra), često zauzimajući stavove koji su u suprotnosti sa stavovima drugih evropskih vlada.
Bučić je prošle godine, tokom intervjua za Džeruzalem post, otvoreno govorio o odluci Srbije da snabde Izrael vojnom opremom gotovo odmah nakon masakra 7. oktobra, uprkos kritikama evropskih lidera.
“Ja sam jedini u Evropi koji danas trguje vojnom municijom s Izraelom. I zato me kolege često kritikuju”, rekao je on tada.
Vučić je objasnio da je Srbija brzo reagovala kako bi pomogla Izraelu u danima nakon napada Hamasa, odnos se od tada produbio, a dve zemlje su proširile saradnju u oblasti odbrambene tehnologije i vojne proizvodnje, uključujući planove za zajednički pogon za proizvodnju dronova u kojem učestvuje izraelski Elbit Systems.
Odnos takođe ide dalje od saradnje u oblasti odbrane – trgovina i investicije su znatno porasle poslednjih godina, dok su dvije zemlje produbile i diplomatsku saradnju, što je kulminisalo uspostavljanjem formalnog strateškog partnerstva ranije ove godine, za šta je ministar spoljnih poslova Marko Đurić za Post rekao da je “istorijski korak napred”.
Navodi se i da je Vučić tokom intervjua dosledno naglasio da je odnos Srbije sa Izraelom utemeljen na zajedničkoj istoriji i razumevanju bezbednosnih izazova sa kojima se suočavaju obe zemlje.
Što se tiče Sjedinjenih Američkih Država, afinitet Srbije prema američkom predsedniku Donaldu Trampu od njegovog reizbora vidljiv je među stanovništvom Srbije, a istraživanje agencije Galup Internešnal iz 2024. godine pokazalo je da bi 59 posto ispitanika podržalo njega umesto Kamale Haris, što je najveća zabeležena brojka u Evropi.
Državni sekretar Marko Rubio i Marko Đurić su u julu takođe pokrenuli strateški dijalog koji obuhvata ekonomsku saradnju, bezbednost i energetsku infrastrukturu, a za Vučića, bliži odnosi sa SAD-om predstavljaju veliki napredak s obzirom na problematičnu istoriju između dve zemlje, posebno bombardovanje NATO-a Srbije 1999. godine, a istovremeno potencijalno pomažu Beogradu da diverzifikuje svoju zavisnost od Rusije.
Srbija je također razvila sve bliže odnose s Ujedinjenim Arapskim Emiratima, gde su investicije i trgovina, uz energetsku saradnju, ojačali diplomatske veze između Beograda i Abu Dabija, a Vučićevo prijatelstvo s predsednikom UAE šeikom Mohamedom bin Zajedom Al Nahjanom postalo je važna komponenta tog odnosa.
Kroz ove odnose može da se vidi diplomatski pristup koji je Vučić sledio tokom svog mandata – negovanje bliskih veza sa Izraelom, SAD i arapskim partnerima, uz održavanje dugogodišnjih veza s Rusijom i Kinom, čija ulaganja u srpsku infrastrukturu i industriju ostaju važna za ekonomski razvoj zemlje.
Današnji izbori odrediće i da li će Vučić uspešno da prođe kroz značajnu ličnu političku tranziciju.
Nakon što je bio premijer između 2014. i 2017. godine pre nego što je osvojio predsedničke izbore, njegova ostavka prošlog meseca otvorila je put povratku na funkciju putem koje je prvi put učvrstio svoje liderstvo nad Srbijom.
Njegova odluka nosi određeni politički rizik, posebno s obzirom na snagu opozicionog pokreta, ali je također odraz Vučićevog uverenja da je njegova izborna privlačnost i dalje dovoljno jaka da obezbedi još jedan mandat vlade.
Za zemlju od otprilike 6,5 miliona stanovnika, Srbija je uspostavila diplomatsko prisustvo znatno veće nego što bi njena demografska ili ekonomska težina mogla da sugeriše, negujući odnose s velikim silama i uticajnim bliskoistočnim partnerima, a istovremeno nastavljajući da sledi vlastite nacionalne interese.
