Zahtevaju da se ni u tom slučaju ne prilagođavaju plate, upozoravajući da zemlja rizikuje gubitak konkurentnosti i masovno zatvaranje fabrika.
U Nemačkoj je izbila žestoka rasprava o radnom vremenu. Debata je dobila na snazi nakon što je Lars Bžoska (Lars Brzoska), direktor logističkog giganta Jungheinrich, jasno poručio:
„Mi moramo da se vratimo na 40-časovnu radnu nedelju u industriji, bez prilagođavanja plata. Moramo ponovo da povećamo produktivnost. Oni koji žele više da rade, to bi i trebalo da mogu. Ako ovako nastavimo, propašćemo, i na kraju niko neće imati posao.”
Kriza u industrijskim gigantima
Situacija u Folksvagenu (Volkswagen) najbolje ilustruje ozbiljnost problema. Kompanija planira ukidanje do 100.000 radnih mesta širom sveta, a četiri fabrike (Hanover, Emden, Cvikau i Nekarsulm) nalaze se pred zatvaranjem ili drastičnim rezovima. Nadzorni odbor bi o tome trebalo da raspravlja 9. jula.
Slične mere najavljuju i drugi giganti, kako prenosi Fokus Onlajn.
Mercedes: Odlaže isplatu posebnih tarifnih dodataka na 2027. godinu i pregovara sa radničkim savetom o dužem radnom vremenu bez naknade. Profit kompanije prepolovio se u 2025. na 5,3 milijarde evra, a u prvom kvartalu 2026. pao je za dodatnih 17,2 odsto.
Boš: Takođe prolazi kroz turbulentan period – dolazi do iznenadne smene rukovodstva, a saradnja sa Folksvagenom na razvoju autonomne vožnje, vredna 1,5 milijardi evra, nalazi se na ivici propasti.
Visoki troškovi rada i upozorenja ekonomista
Nemačka industrija suočena je sa izuzetno visokim troškovima rada. Prema podacima Instituta nemačke ekonomije, jedinični troškovi rada u Nemačkoj su u 2024. godini bili 22 odsto iznad proseka 27 uporedivih zemalja. Sat rada u industriji košta u proseku 45 evra, odnosno čak 49,50 evra u prerađivačkoj industriji, što je znatno više nego u većem delu Evrope.
Ekonomisti se u potpunosti slažu sa menadžerima:
- Klemens Fuest (šef Ifo instituta): „O više slobodnog vremena možemo da razgovaramo samo ako raste blagostanje.”
- Mihael Hiter (direktor IW instituta): Predložio je čak i uvođenje 42-časovne radne nedelje.
- Monika Šnicer (ekonomistkinja): „Ne može se za 35 sati postići isto što i za 40 sati.”
Predsednik Udruženja poslodavaca Rajner Dulger poručio je da bi bilo dobro da se kod većeg broja zaposlenih vrati radna nedelja od 40 sati, dok predsednik udruženja Gesamtmetall Štefan Volf već godinama traži duže radno vreme i odbacuje ideju o četvorodnevnoj radnoj nedelji uz punu naknadu plate.
Politika se uključuje u raspravu
Rasprava više nije samo stvar sindikata i poslodavaca. Kancelar Fridrih Merc zalaže se za fleksibilnije radno vreme, dok ministarka privrede Katarina Rajhe smatra da debata o četvorodnevnoj radnoj nedelji i ravnoteži između posla i privatnog života (tzv. work-life balance) trenutno apsolutno nije na mestu.
Nemačka se tako suočava sa ključnim, egzistencijalnim pitanjem: može li da zadrži visoke plate, kraće radno vreme, velike socijalne doprinose i stroge regulacije, a da istovremeno ostane konkurentna na globalnom tržištu? Mnogi menadžeri upozoravaju da, ukoliko se nešto hitno ne promeni, fabrike će jednostavno nestati.