Dragoslav Šinik iz Gradiške sam vesla Savom od Beograda do Gašnice, na putu dugom 478 kilometara, kako bi prikupio novac za novi kombi kojim već godinama prevozi decu i mlade sa smetnjama u razvoju. Jednu noć proveo je u Jarku, potom stigao u , tu prenoćio, a danas nastavio prema Kuzminu i dalje ka kući. Iza njegove humanitarne plovidbe, međutim, stoji mnogo duža i ličnija priča – priča jednog oca.
Šinik je 25. avgusta krenuo iz Beograda drvenim čamcem, koristeći samo veslo. Plan je da do Gašnice kod Gradiške pređe ukupno 478 kilometara uzvodno, a cilj akcije je nabavka novog kombija za članove Udruženja za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim licima Gradiška.
Dan pre dolaska u Sremsku Mitrovicu rekao nam je da je već prešao 124 kilometra.
– Dnevno prelazim između 14 i 18 kilometara. Sve zavisi od reke, vremena i uslova. Uzvodno je mnogo teže – rekao je Šinik za Ozon.
Na ovom putu nema rezervisan hotel za svaku noć. Nekada spava u šatoru, nekada ga prime ljudi koje do tog dana nije poznavao. U Jarku su mu pomogli ljudi oko ribljeg restorana “Drost”, a odatle je narednog dana nastavio prema Sremskoj Mitrovici. U grad je stigao oko 14 časova, prenoćio, a potom nastavio ka Kuzminu.
Njegov put kroz Srem samo je jedna etapa. Da bi se razumelo zašto čovek svakog dana satima ide protiv toka Save, mora se vratiti 27 godina unazad.
Sve je počelo rođenjem njegovog sina
Dragoslavov sin rođen je 1999. godine, nakon uredne trudnoće. Tokom porođaja, prema njegovim rečima, došlo je do komplikacija i dete je ostalo bez kiseonika.
Bilo je to u vreme bombardovanja Srbije. Šinik kaže da se zbog tadašnje bezbednosne situacije deca iz Republike Srpske nisu transportovala prema Institutu za majku i dete u Beogradu, pa je njegov sin ostao na lečenju u Bosni i Hercegovini.
Preživeo je, ali su ostale trajne posledice.
Danas ima 27 godina.
Šinik je tokom godina primetio da njegovom sinu najviše prijaju druženje, muzika i ljudi.
– Kada je među ljudima i decom, kada ima muzike, njemu se raspoloženje popravi. To ga čini srećnim – priča Dragoslav.
Onda je, kaže, morao da prihvati i jednu od najtežih stvari koje roditelj može sebi da izgovori.
– Bio sam svestan da svog sina verovatno neću ženiti, da mu neću kupiti auto, da neće imati vozačku. Ali svaki roditelj želi da svom detetu ispuni neku želju. Moja želja bila je da mu omogućim ono što njega čini srećnim.
Iz toga je 2018. godine nastalo međunarodno druženje “Svi smo mi dio vas”.
Otvorili kuće porodicama koje nikada nisu videli
Na prvo druženje stigle su porodice iz desetina gradova širom nekadašnje Jugoslavije.
Šinik je posebno želeo decu iz malih sredina.
– U velikim gradovima ima više institucija, udruženja i sadržaja. Hteo sam da i dete iz nekog malog mesta doživi nešto što možda inače ne bi moglo – kaže.
Ali odmah se pojavio problem – gde smestiti toliki broj porodica?
Hotelskih kreveta nije bilo dovoljno.
Šinik je tada okupio predstavnike mesnih zajednica, škola, vrtića, javnih ustanova i verskih zajednica i pitao ko može da primi jednu, dve ili tri porodice u svoj dom.
Ljudi su otvorili vrata.
Neko jednoj porodici.
Neko dvema.
Neko trima.
Deo gostiju smešten je u hotelima i motelima, a mnogi u privatnim kućama.
– Hteo sam i da ljudi koji nemaju takvo iskustvo u svojoj porodici makar jedan dan vide kako izgleda život roditelja deteta sa smetnjama u razvoju – kaže Šinik.
Već prve godine uključilo se oko 200 volontera.
Za decu su organizovane vožnje kočijama, dolazili su bajkeri, kulturno-umetnička društva, ljudi sa životinjama, a organizovan je i dolazak helikoptera kako bi deca mogla da sednu u njega i fotografišu se.
Kada je sve završeno, njegov sin ga je pitao:
– Tata, hoće opet biti druženje?
Dragoslav je tada već znao da će morati ponovo.
Kada je došla korona, lekovi su prelazili granice kamionima
Pandemija je prekinula velika okupljanja, ali nije prekinula bolesti.
Roditelji dece kojima je bila potrebna redovna terapija počeli su da ga zovu jer pojedine lekove nisu mogli da nabave u Bosni i Hercegovini.
Granice su bile zatvorene.
Ljudi nisu mogli da putuju.
Ali kamioni jesu.
Šinik je tada iskoristio mrežu kontakata koju je godinama gradio preko udruženja i porodica iz regiona. Roditelji su mu slali medicinsku dokumentaciju i recepte, a on je tražio gde lek postoji i ko može da ga prenese.
– Jedan dan idem prema Bihaću, drugi prema Mostaru, treći prema Sarajevu. Vozači kamiona su nam tada praktično spasavali ljude – kaže Šinik.
Jednu priču pamti posebno.
Pozvala ga je majka trogodišnjeg deteta iz okoline Bihaća koje se nalazilo na intenzivnoj nezi u Sarajevu.
– Rekla mi je: “Dragoslave, moje dete je na klinici. Rekli su mi da, ako nabavim lek, ima šansu da preživi.”
Lek Kineret mogao je da se nabavi u Hrvatskoj, a mesečna terapija koštala je oko 1.150 evra.
– U roku od 48 sati skupili smo novac za prvi mesec. Onda drugi, treći… Tako je išlo oko šest meseci.
Kasnije je, kaže, dobio vest da ta terapija detetu više nije potrebna.
Na jednoj humanitarnoj večeri prikazao je fotografije deteta iz najtežeg perioda i iz vremena kada se njegovo stanje značajno popravilo.
– Ljudi su plakali. Ja kažem: ako spasite jedan život, spasili ste ceo svet.
Na svom imanju napravio mesto dostupno i deci u kolicima
Vremenom je prestao da iznajmljuje prostor za velika okupljanja.
Na svom zemljištu uz Savu, uz pomoć prijatelja, napravio je izletište prilagođeno osobama sa invaliditetom.
Neko je dao mašine, neko kamion, neko materijal, neko svoj rad.
Napravljen je i pristup reci tako da dete u kolicima može da se spusti do Save.
– Hteo sam da majka kada dođe sa detetom ne razmišlja da li može da prođe sa kolicima – kaže.
I danas, kada tamo organizuju druženja, porodice ne plaćaju smeštaj, hranu ni program.
Već 18 godina vozi decu
Ipak, njegov sadašnji put Savom ima vrlo konkretan razlog.
Šinik kaže da već 18 godina prevozi decu i mlade sa smetnjama u razvoju.
Ranije u školu.
Danas u dnevni centar.
Neki žive daleko, neke porodice nemaju automobil, a neki roditelji jednostavno ne mogu svakog dana da organizuju prevoz.
Kombi koji trenutno koriste prešao je oko pola miliona kilometara.
Zato im treba novi.
Cena odgovarajućeg vozila je, prema njegovim rečima, oko 81.000 konvertibilnih maraka, odnosno približno 43.000 evra. U trenutku razgovora imali su prikupljeno oko 2.000 evra, uz sredstva od humanitarnih poziva.
Humanitarni broj 1434 aktivan je do kraja septembra, a cilj cele akcije jeste upravo nabavka novog kombija.
“Najveći strah je šta će biti sa našom decom kada nas ne bude”
Ipak, novi kombi nije najveći problem o kojem Dragoslav razmišlja.
Kombi može da se kupi.
Lek može da se nabavi.
Druženje može da se organizuje.
Ali postoji jedno pitanje koje, kaže, ne da mira gotovo nijednom roditelju deteta kojem će pomoć biti potrebna čitavog života.
– Najveći strah svakog roditelja jeste šta će biti sa njegovim detetom posle njega. To je ono čega se svi bojimo. Isto je u Bosni i Hercegovini, Srbiji i celom regionu.
Njegov sin danas ima 27 godina.
Odrastao čovek.
Za oca – i dalje dete.
– Oni su naša deca dok god smo mi roditelji tu.
Dragoslav ima i ćerku i nada se da će ona jednog dana biti uz brata, ali ne želi da njegov čitav život zavisi samo od nje.
– Nadam se da će jednog dana, kada mene ne bude, neko pozvati mog sina. Da će neko brinuti o njemu. Zato danas pokušavam da pomognem drugima. Verujem da će sutra neko pomoći mom detetu.
Možda je upravo u toj rečenici odgovor na pitanje zašto Dragoslav Šinik sedi u teškom drvenom čamcu i ide protiv toka Save. Ne vesla samo za novi kombi. Vesla za decu koju već 18 godina vozi, za njihove roditelje, za porodice koje je povezao, za decu kojima je tokom korone tražio lekove preko zatvorenih granica i za svog sina.
Iza njega su Jarak i Sremska Mitrovica, ispred Kuzmin i još stotine kilometara do kuće. Uzvodna plovidba ne dopušta mnogo odmora – čim prestane da vesla, reka ga vraća unazad. Zato Dragoslav nastavlja.
Kako građani mogu da pomognu
Svi koji žele da podrže Dragoslavovu humanitarnu akciju i pomognu nabavku novog kombija za prevoz dece i mladih sa smetnjama u razvoju mogu to učiniti na nekoliko načina.
Za građane Bosne i Hercegovine aktivan je humanitarni broj 1434 u m:tel mreži. Broj je aktivan do 30. septembra 2026. godine.
Donacije se mogu uplatiti i direktno na račun Udruženja za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim licima Gradiška:
Žiro račun: 56201000000081582
Za uplate iz inostranstva:
IBAN: BA395620998156070506
SWIFT/BIC: RAZBBA22
Prikupljena sredstva namenjena su kupovini novog kombija kojim Udruženje svakodnevno prevozi decu i mlade od njihovih domova do dnevnog centra.