VERONA – Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić potpisao je danas u Veroni Memorandum o razumevanju sa svojim italijanskim kolegom Frančeskom Lolobriđidom, čime se unapređuje poljoprivredna saradnja Srbije i Italije u 22 oblasti, koja između ostalog podrazumeva razmenu iskustava, tvining projekte i zajedničko učešće na poljoprivrednim sajmovima.
Glamočić je istakao za Tanjug da su definisani akcioni planovi, kao i da će resorna ministarstva naizmenično organizovati sastanke u Srbiji i Italiji. “Italija, kao veoma važan spoljnotrgovinski partner Srbije, zauzima treće mesto, odmah nakon Nemačke i Kine”, rekao je Glamočić. Ministar ističe da je Italija naše drugo najvažnije izvozno tržište.
“U prva dva meseca ove godine uspeli smo da povećamo naš izvoz u Italiju za više od 70 odsto u odnosu na prethodnu godinu što najbolje govori o značaju saradnje dve zemlje”, naveo je on. Ministar poljoprivrede Italije Frančesko Lolobriđido rekao je da se ovim memorandumom nastavlja dobra saradnja koju imaju predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijerka Italije Đorđa Meloni.
“Memorandum podrazumeva unapređenje te saradnje i proširenje saradnje u sektoru poljoprivrede”, rekao je Lolobriđido za Tanjug.
Dragan Glamočić na sajmu “Vinitaly”:Srbija godišnje proizvede više od 22 miliona litara vina
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić obratio se danas na sajmu “Vinitaly” u Veroni i istakao da vinski sektor Srbije predstavlja dinamičan spoj tradicije i inovacija sa oko 17.500 hektara vinograda, više od 500 registrovanih vinarija i godišnjom proizvodnjom većom od 22 miliona litara vina.
“Srbija gradi savremenu vinsku scenu koja se oslanja na svoje nasleđe. Posebno je značajan povratak autohtonim sortama kao što su Prokupac, Tamjanika i Grašac, ali i sve popularniji vinski turizam”, rekao je Glamočić na konferenciji “Prepoznavanje kulturne vrednosti vinove loze i vina: međunarodne perspektive” u okviru sajma “Vinitaly”.
Ministar je istakao da je važno što se ta kulturna vrednost sistemski prepoznaje i štiti.
“U Srbiji se to čini kroz sistem zaštite geografskog porekla, koji povezuje kvalitet vina sa podnebljem, tradicijom i znanjem. Istovremeno, zaštita vinskog nasleđa se sve više posmatra kao deo šire politike očuvanja kulturnog identiteta. U tom kontekstu, pokrenuta je procedura za upis Negotinskih pivnica na listu Svetske kulturne baštine UNESCO-a.
