Ukrajina mora da povuče vojsku iz dela Donbasa, odustane od vojnog vraćanja teritorija koje bi pripale Rusiji, trajno se odrekne članstva u NATO-u i drugim vojnim savezima, a konačni mirovni sporazum potpisala bi nova vlast posle referenduma i izbora
To su najvažnije tačke navodnog novog američkog plana koji su Stiv Vitkof i Džared Kušner mogli da donesu na pregovore u Moskvu i Kijev.
Plan predviđa i stvaranje tampon-zona sa međunarodnim snagama Ujedinjenih nacija, poseban model za deo Zaporoške oblasti, ograničavanje brojnosti Oružanih snaga Ukrajine (OSU), dogovor o jezičkom pitanju i promenu ukrajinskog Ustava.
Međutim, oko dokumenta postoji ogromna ograda: njegov zvanični tekst nije objavljen, Bela kuća, Moskva i Kijev nisu potvrdili navedene tačke, a ukrajinski „Glavkom“, koji ih je preneo, pozvao se na ruske medije, a ne na dokument koji je sam video. Zato je za sada reč o procureloj verziji mogućeg plana, a ne o potvrđenom američkom predlogu.
Prva tačka – ukrajinska vojska napušta deo Donbasa
Prema objavljenoj verziji, OSU bi se povukle iz određenog dela Donbasa koji se još nalazi pod kontrolom Kijeva.
Rusija se, sa druge strane, navodno obavezuje da svoje snage ne uvede u područje iz kojeg bi se Ukrajinci povukli.
Između dve strane bila bi formirana demilitarizovana ili tampon-zona pod nadzorom međunarodnog kontingenta Ujedinjenih nacija.
To je veoma važna razlika u odnosu na prethodni američko-ukrajinski okvir o kojem je Volodimir Zelenski javno govorio krajem 2025. godine. Tada je jedna od osnovnih mogućnosti bila da se snage uglavnom zadrže tamo gde se nalaze i da sadašnja linija dodira postane faktička linija razdvajanja pod međunarodnim nadzorom.
U novoj procureloj verziji, međutim, od Kijeva bi se tražilo stvarno povlačenje sa dela teritorije.
Još je osetljiviji navod da bi taj deo Donbasa mogao de fakto da ostane bez ruske vojske, ali de jure pređe pod rusku jurisdikciju.
Ako je ta tačka autentična, ona bi predstavljala pokušaj da se pronađe kompromis između ruskog zahteva za kontrolom celog Donbasa i ukrajinskog odbijanja da jednostavno preda utvrđene gradove i položaje koje još drži.
Poseban režim za deo Zaporoške oblasti
Sličan, ali ne potpuno isti model navodno se predlaže i za deo Zaporoške oblasti.
Ukrajinske snage bi se povukle iz određene zone, dok bi u njoj mogao da bude raspoređen kontingent Ujedinjenih nacija.
Ključna razlika je u tome što bi, prema objavljenom spisku, ukrajinska jurisdikcija nad tom teritorijom bila zadržana.
Drugim rečima, u Donbasu se pojavljuje mogućnost pravnog prelaska dela teritorije Rusiji, dok bi u Zaporoškoj oblasti bio napravljen bezbednosni pojas koji bi formalno ostao ukrajinski.
Nema objašnjenja koje bi tačno teritorije takav režim obuhvatio, gde bi prolazile nove linije razdvajanja niti kako bi se rešilo pitanje Zaporoške nuklearne elektrane, koje je mesecima jedno od dva najveća nerešena pitanja pregovora.
Referendum, pa izbori
Sledeća velika tačka odnosi se na unutrašnju politiku Ukrajine.
Prema procureloj verziji, nakon prekida vatre bio bi organizovan referendum, a zatim izbori.
Tek posle toga nova ukrajinska vlast trebalo bi da preuzme obavezu sprovođenja konačnog sporazuma.
Izbori nisu nova ideja. Još je prvobitni američki plan od 28 tačaka iz novembra 2025. predviđao izbore u Ukrajini u roku od 100 dana, dok je kasniji okvir od 20 tačaka govorio da bi predsednički, a potom parlamentarni i lokalni izbori trebalo da budu održani što pre nakon potpisivanja sporazuma.
Nova verzija, međutim, ide dalje jer referendum vezuje direktno za teritorijalno rešenje i ustavne promene.
Ukrajina bi sama sebi ustavom vezala ruke
Jedna od najtežih tačaka za Kijev bila bi obaveza da nova vlast promeni Ustav.
U njemu bi, prema objavljenom planu, trebalo da bude utvrđeno da Ukrajina više neće pokušavati da vojnim putem povrati teritorije koje bi sporazumom prešle pod rusku kontrolu.
To bi značilo da se ne bi radilo samo o trenutnom prekidu vatre ili političkom obećanju jedne vlade.
Zabrana bi bila unesena u najviši pravni akt države.
Ukrajina bi tako praktično prihvatila da teritorijalni spor ubuduće može da rešava političkim ili diplomatskim putem, ali ne novim ratom.
Slična ideja postojala je i u prethodnom okviru, gde su se obe strane obavezivale da nakon dogovora o teritorijama neće pokušavati da ga menjaju silom. Novi navodi, međutim, stavljaju posebnu ustavnu obavezu upravo pred Kijev.
Kraj priče o NATO-u
Još jedna od ključnih ruskih tačaka navodno je ponovo u američkom paketu – Ukrajina bi morala da utvrdi vanblokovski status.
To ne bi značilo samo odustajanje od NATO-a.
Prema procurelom spisku, Kijev bi se obavezao da neće pristupati ni drugim vojnim savezima.
Takva odredba bila bi mnogo šira od običnog zamrzavanja kandidature za NATO i praktično bi Ukrajinu trajno postavila kao vojno nesvrstanu državu između Rusije i zapadnog vojnog bloka.
Ideja nije nova. Prvobitni Trampov plan od 28 tačaka već je predviđao da Ukrajina u Ustav unese zabranu članstva u NATO-u, dok bi sam NATO formalno morao da prihvati da Ukrajina nikada neće postati članica.
Kijev je kasnije uspeo da taj deo znatno ublaži u pregovorima sa Vašingtonom. U javno predstavljenom okviru od 20 tačaka naglasak je prebačen na snažne bezbednosne garancije za Ukrajinu, uključujući model sličan članu 5 NATO-a.
Ako sadašnji procureli dokument zaista ponovo uvodi trajnu vojnu neutralnost, to bi značilo ozbiljan povratak ka ranijim ruskim zahtevima.
Ograničavanje ukrajinske vojske ponovo na stolu
U objavljenim tačkama pominje se i ograničavanje brojnosti OSU, ali se ne navodi konkretna cifra.
To je posebno važno zato što se upravo oko broja vojnika vodila jedna od velikih borbi tokom prethodnih pregovora.
Prvobitni američki plan ograničavao je ukrajinsku vojsku na 600.000 ljudi. Posle ukrajinskih i evropskih primedbi broj u kasnijem nacrtu povećan je na 800.000 u mirnodopskim uslovima.
Rusija je tokom rata insistirala na mnogo radikalnijem smanjenju ukrajinskih vojnih kapaciteta.
Zbog toga bi upravo cifra koja eventualno stoji u novom dokumentu mogla da pokaže koliko je poslednji američki predlog pomeren ka Moskvi ili Kijevu.
Za sada ta cifra nije procurila.
Jezik ponovo ulazi u pregovore
Plan navodno sadrži i sporazum o jezičkom pitanju.
Detalji nisu objavljeni, ali je reč o temi koja se pojavljuje i u ranijim mirovnim nacrtima.
U okviru od 20 tačaka pominjana je primena evropskih pravila o zaštiti manjinskih jezika i verskih prava, kao i programi koji bi trebalo da smanje etničke i kulturne sukobe.
Moskva već godinama položaj ruskog jezika i ruskog stanovništva u Ukrajini navodi među svojim političkim zahtevima.
Zbog toga je gotovo sigurno da bi se pitanje jezika našlo u bilo kom konačnom rusko-ukrajinskom sporazumu, ali za sada nije poznato koje konkretne izmene traži nova američka verzija.
Novi predsednik ili vlada potpisuju konačni mir
Jedan od politički najosetljivijih delova procurile verzije jeste redosled događaja.
Prema njemu, najpre bi trebalo da budu zaustavljene borbe, uređene tampon-zone i održani referendum i izbori.
Tek potom bi nova ukrajinska vlast potpisala punopravni mirovni ugovor sa Rusijom.
Time bi se pokušao rešiti i problem legitimiteta sporazuma.
Moskva već duže osporava mogućnost da Volodimir Zelenski sam potpiše konačni dokument, pozivajući se na činjenicu da mu je redovan predsednički mandat istekao tokom ratnog stanja. Kijev odgovara da Ustav predviđa da predsednik ostaje na funkciji dok novi ne preuzme dužnost i da izbori tokom ratnog stanja nisu mogući.
Prema novom modelu, to pitanje bi bilo zaobiđeno tako što bi završni sporazum potpisala vlast izabrana posle prekida vatre.
I na kraju – Ujedinjene nacije
Konačni sporazum navodno ne bi bio samo bilateralni dokument Moskve i Kijeva.
Plan predviđa njegovo učvršćivanje kroz posebnu proceduru uz učešće Ujedinjenih nacija.
Nije objašnjeno da li se misli na rezoluciju Saveta bezbednosti, Generalne skupštine, posebnu međunarodnu konferenciju ili neki drugačiji mehanizam ratifikacije.
Uloga UN bila bi dodatno velika ako se potvrdi da bi upravo snage pod međunarodnim mandatom trebalo da stoje u tampon-zonama između ruskih i ukrajinskih jedinica.
Šta se zaista zna sa pregovora u Moskvi i Kijevu
Za razliku od procurelog spiska, nekoliko stvari jeste zvanično potvrđeno.
Vitkof i Kušner razgovarali su sa Putinom u Kremlju više od tri sata. Putinov savetnik Jurij Ušakov rekao je da su Amerikanci izneli „čitav niz ideja“ o mogućim načinima rešavanja sukoba, ali nije otkrio njihove tačke.
Dan kasnije američki izaslanici prvi put su stigli u Kijev i održali tri kruga razgovora sa Zelenskim i njegovim timom. U jednom delu sastanka učestvovali su i predstavnici Velike Britanije, Francuske i Nemačke.
Kušner je javno rekao da im je Donald Tramp dao zadatak da naprave „mirovni paket“, ne samo običan prekid vatre.
Potvrđeno je i da su razgovarali o teritoriji, bezbednosnim garancijama, prekidu vatre, ukrajinskoj protivvazdušnoj odbrani i obnovi zemlje.
Ali nijedan od njih nije potvrdio povlačenje OSU iz Donbasa, snage UN, referendum, ustavne izmene niti vojnu neutralnost kao dogovorene tačke.