Američke obaveštajne službe otkrile su da je kineska poslovna žena, za koju veruju da je prikupljala informacije za Peking, održavala bliske kontakte sa direktorom Nvidije Džensenom Huangom, jednim od najuticajnijih ljudi u američkoj tehnološkoj industriji.
Predsednik SAD Donald Tramp bio je upoznat sa obaveštajnim saznanjima još pre godinu dana, ali nije reagovao, otkriva Njujork tajms u istraživanju objavljenom 29. oktobra.
U središtu afere nalazi se kineska državljanka Alis Huang, poznata i kao Huang Le, nekadašnja visoka rukovoditeljka singapurske kompanije Megaspid, koja trguje naprednim procesorima i upravlja centrima za obradu podataka.
Američke službe pratile su njene aktivnosti zbog sumnje da preko Megaspida pomaže kineskim kompanijama da zaobiđu zabranu izvoza američkih čipova. Tokom elektronskog nadzora, prema izvorima Njujork tajmsa, ustanovljeno je da dostavlja informacije Pekingu i da je razvila blizak odnos sa Džensenom Huangom, jednim od najuticajnijih ljudi u svetskoj industriji veštačke inteligencije.
Otkriće je uznemirilo američke zvaničnike jer direktor Nvidije ima neposredan pristup Trampu i značajan uticaj na odluke Vašingtona o izvozu napredne tehnologije Kini.
Prema sagovornicima upoznatim sa poverljivim podacima, Tramp je o rezultatima nadzora obavešten pre približno godinu dana, ali nije preduzeo ništa. Izvori lista navode da je predsednik nastojao da izbegne poteze koji bi mogli da ugroze prodaju Nvidijinih procesora, američko tržište kapitala i trgovinske odnose sa Kinom.
Foto: Tanjug/AP
Američke službe strahovale su da bi Alis Huang preko direktora Nvidije mogla da sazna poverljive poslovne informacije, ali i detalje o namerama Trampove administracije.
Nije poznato koje je konkretne informacije prosleđivala Pekingu, niti koliko su bile značajne. Takođe, nema dokaza da je Džensen Huang svesno učestvovao u obaveštajnim aktivnostima.
Kada je Tramp prvi put obavešten o slučaju, američki zvaničnici nisu verovali da direktor Nvidije zna za navodnu ulogu svoje poslovne poznanice. Međutim, pojedini visoki funkcioneri administracije kasnije su izrazili sumnju da je mogao da ostane potpuno neobavešten.
Uprkos tome, Huang nije dobio zvanično bezbednosno upozorenje. Američke službe takva upozorenja ponekad izdaju građanima koji postanu mete stranih obaveštajnih operacija. Nije isključeno da su obaveštajci želeli da izbegnu otkrivanje činjenice da je Alis Huang pod nadzorom.
Kontakti dvoje poslovnih ljudi nisu bili tajna. U junu 2024. fotografisani su u jednom baru u Tajpeju, gde su posle tehnološkog sajma pili viski sa drugim rukovodiocima iz industrije veštačke inteligencije. Ponovo su viđeni zajedno u maju 2025. godine, nakon poslovne večere sa dobavljačima tehnološke opreme.
Sumnjivi poslovi vredni 4,8 milijardi dolara
Istraga o Megaspidu započela je krajem 2024. godine, kada su američke vlasti posumnjale da kompanija pomaže Kini da dođe do naprednih procesora čiji je izvoz ograničen.
Prema podacima platforme ImportDžinijus, kompanija povezana sa Megaspidom u Maleziji kupila je između juna 2024. i februara 2026. godine opremu za veštačku inteligenciju vrednu najmanje 4,8 milijardi dolara, koja je sadržala Nvidijine čipove i tehnologiju.
Tako velike nabavke izazvale su sumnju jer Megaspid nije spadao među poznate međunarodne tehnološke kompanije.
Prilikom obilaska jednog centra za obradu podataka u Maleziji, predstavnik američkog Ministarstva trgovine zatekao je Nvidijinu opremu koja je još bila zapakovana u kutijama. Istražitelji su posumnjali da procesori nisu namenjeni korišćenju u tom objektu, već daljem transportu.
Singapurske vlasti pokrenule su zasebnu istragu i tokom 2025. godine ispitale Alis Huang, nakon čega je puštena. Američki predmet je tokom 2026. godine iz Ministarstva trgovine prosleđen Ministarstvu pravde.
Megaspid je poslovao kao posrednik koji nabavlja napredne procesore, postavlja ih u centrima za obradu podataka i zatim iznajmljuje računarske kapacitete kineskim kompanijama, uključujući Alibabu.
Deo opreme kupovan je preko američkog ogranka kineskog proizvođača servera Inspur. Matična kompanija nalazi se na američkoj crnoj listi zbog dostavljanja tehnologije kineskoj vojsci, ali njen ogranak u SAD nije obuhvaćen istim ograničenjima.
Vašington je još 2022. počeo da ograničava izvoz najnaprednijih procesora Kini kako bi usporio razvoj njenih sistema veštačke inteligencije. Ipak, kompanije u jugoistočnoj Aziji mogle su da kupuju američke čipove i njihove računarske kapacitete iznajmljuju kineskim korisnicima.
Administracija Džoa Bajdena pokušala je da zatvori tu mogućnost dodatnim propisima, ali je Tramp kasnije povukao deo ograničenja.
Američki istražitelji sumnjaju da su pojedini procesori koje je nabavio Megaspid mogli i fizički da budu prebačeni u Kinu, mimo američkih izvoznih pravila.
Nvidija, međutim, tvrdi da je proverila poslovanje singapurske kompanije i da nije pronašla dokaze o nezakonitom preusmeravanju čipova. Uprkos istrazi, Megaspid i povezane kompanije nastavili su tokom 2026. da kupuju Nvidijinu opremu, često preko posrednika.
Direktor Nvidije postao blizak Trampu, dogovorene milijarde
Dok su američki obaveštajci pratili Alis Huang, Džensen Huang je postajao sve uticajniji u Beloj kući.
Pre 2025. godine retko je odlazio u Vašington i uglavnom se držao izvan politike. To se promenilo kada je Trampova administracija počela da razmatra nove zabrane prodaje američkih procesora Kini.
Huang je sa suprugom posetio Trampov klub Mar-a-Lago na Floridi i prisustvovao večeri sa velikim donatorima. Tom prilikom pokušao je da ubedi predsednika da bi ograničavanje tehnološke trgovine sa Kinom moglo da nanese štetu američkim kompanijama.
Njegovo lobiranje dalo je rezultate. Trampova administracija ublažila je pojedine propise i dozvolila prodaju određenih kategorija Nvidijinih procesora Kini.
Postignut je i dogovor prema kojem američka država dobija 25 odsto prihoda od prodaje pojedinih čipova za koje odobri izvoz na kinesko tržište.
Prema sadašnjim i bivšim američkim zvaničnicima, bliskost Trampa i Huanga otežala je pokušaje dodatnog ograničavanja izvoza napredne tehnologije. Pojedine istrage i predlozi trgovinskih sankcija koji su se odnosili na Kinu ili Nvidiju zaustavljeni su u Ministarstvu trgovine.
U međuvremenu, Nvidija je izdvojila najmanje 20 miliona dolara za fond namenjen izgradnji nove Trampove balske dvorane u Beloj kući, dok je kompanija najavila ulaganja od 500 milijardi dolara u proizvodnju na teritoriji SAD.
Huang je u septembru prisustvovao i državnoj večeri koju je Tramp organizovao za kineskog predsednika Si Đinpinga, gde je sedeo za glavnim stolom.
Tramp je razmatrao i dozvolu za prodaju još snažnijih Nvidijinih procesora Kini, ali je odustao nakon protivljenja pojedinih članova administracije i republikanskih kongresmena. Očekuje se da pitanje izvoza američkih čipova bude jedna od tema tokom njegove planirane posete Kini u novembru.
Zbog svega toga američke službe posebno je zabrinula mogućnost da je Alis Huang preko direktora Nvidije mogla da sazna kakve odluke Tramp namerava da donese.
Portparol Nvidije Džon Rico odbacio je sumnje da su kontakti dvoje poslovnih ljudi bili neuobičajeni.
– Sastanci sa klijentima deo su posla izvršnog direktora. Džensen svake godine razgovara sa hiljadama rukovodilaca kompanija koje su naši klijenti – naveo je Rico.
On je dodao da Megaspid i druge kompanije sa kojima Nvidija sarađuje dobijaju isključivo uobičajene poslovne informacije, a ne poverljive podatke ili informacije povezane sa nacionalnom bezbednošću.
Sam Džensen Huang izjavio je 29. oktobra za Blumberg da je saradnja sa Megaspidom bila potpuno uobičajena i da je Nvidija proverila gde se nalaze njeni procesori.
– Proverili smo sve lokacije na kojima su instalirani naši grafički procesori i prebrojali svaki od njih – rekao je Huang.
Alis Huang je, prema poslovnim podacima, pre dolaska u Megaspid radila u nekoliko velikih kineskih banaka, a zatim u šangajskom investicionom fondu Heksi kapital, koji ulaže u kompanije povezane sa poluprovodnicima i veštačkom inteligencijom.
U njenoj profesionalnoj biografiji navodi se i da je ranije bila televizijska novinarka u Kini, ali Njujork tajms nije uspeo da potvrdi taj podatak.
Investitori upoznati sa poslovanjem Megaspida tvrde da su Alis Huang i njeni saradnici koristili njene veze sa direktorom Nvidije za privlačenje kapitala. Poslovna mreža kompanije proširila se i na projekte centara za obradu podataka u Kini, uključujući ulaganja realizovana zajedno sa kineskim državnim strukturama.
Megaspid je nastavio da širi poslovanje u jugoistočnoj Aziji, uključujući projekat velikog centra za obradu podataka u malezijskoj državi Džohor.
Kompanija je saopštila da je angažovala spoljne pravne savetnike, pokrenula internu istragu i da je spremna da sarađuje sa američkim vlastima. Alis Huang nije odgovorila na zahteve novinara za komentar.
Peking je odbacio američke obaveštajne tvrdnje, ocenjujući ih kao neosnovane optužbe protiv Kine. Bela kuća, CIA i američka Nacionalna bezbednosna agencija odbile su da komentarišu slučaj.
Iako nema javno potvrđenih dokaza da je direktor Nvidije znao za navodne obaveštajne aktivnosti Alis Huang, ostaje pitanje zbog čega Tramp nije reagovao nakon što su ga američke službe upozorile na njene kontakte sa jednim od najuticajnijih ljudi u njegovom poslovnom okruženju.
BONUS VIDEO