Iz manastira Vatopeda u Beograd dolazi deo Časnog krsta, dara kneza Lazara, koji je od velikog kulturnog značaja za srpski narod.
Deo Časnog krsta, na kome je razapet Isus Hrist, jedna je od najvećih hrišćanskih svetinja. Tačan datum dolaska u Beograd još uvek nije saopšten javnosti.
Vernici Časni krst poštuju kao neraskidivu vezu sa Isusovom žrtvom za spasenje. Ovaj krst u narodu se često naziva i Životvornim.
Smatra se da je Časni krst pronašla carica Jelena, majka cara Konstantina, u Jerusalimu tokom IV veka. Jerusalimski patrijarh Makarije je tada pred narodom uzdigao Časni krst, na praznik koji pamtimo kao jesenji Krstovdan ili Vozdviženje Časnog krsta.
Foto: Printscreen
Uspomena na kneza Lazara
Za Srbe Časni krst predstavlja uspomenu na kneza Lazara i njegovu povezanost sa svetinjama na Svetoj Gori.
U zapisu Svetog Nikodima Svetogorca, koji je dostupan na sajtu manastira, navedeno je da je knez Lazar manastiru darovao krst sa delom Časnog drveta, kao i Bogorodičin pojas.
Manastiri Hilandar, Studenica i Žiča zahvaljujući zalaganju Svetog Save pribavili su čestice Časnog krsta.
Relikvijar u kojem se čuva deo Časnog krsta Srbima predstavlja uspomenu na sestru kneza Lazara, Draganu, u monaštvu Teodosiju. Izradu istog naručili su Stefan i Lazar Musić i njihov brat toplički mitropolit Jovan, povodom njene smrti.
Najpre bilo je namenjeno da se relikvijar nalazi u manastiru Nova Pavlica, gde je ona sahranjena, dok ga Lazar nije dao dan dar Vatopedu, sa delom Časnog drveta.
BONUS VIDEO
