Hrvatski muzički izvođač Marko Perković Tompson i njegov brat Dražen Perković bili su mobilisani tokom akcije “Oluja” u zločinu nad srpskim civilnim stanovništvom u Hrvatskoj, a jedan od njih je, prema rečima preživele Srpkinje iz sela Uzdolje kod Knina, bio taj koji je počinio masakr nad sedmoro starijih meštana Uzdolja 6. avgusta 1995. godine!
Saradnici Dokumentaciono – informacionog centra “Veritas” prvi su locirali i detaljno saslušali preživele svedokinje, Bosu Šare i Miru Berić, koje su kasnije svedočile pred haškim, srpskim i hrvatskim pravosudnim organima, ponavljajući uvek istu, jezivu priču.
Zahvaljujući njihovim iskazima, sam trenutak egzekucije pod uzdoljskim hrastom rekonstruisan je do najsitnijih detalja.
Ceo šaržer u ljude
Meštane su presrela trojica naoružanih vojnika u maskirnim uniformama. Jedan od njih, opisan kao plavi mladić iz Unešića, odveo je Bosu Berić (Mirinu sestru) preko puta do obližnje fabrike “Knin gips”. Tamo je bila smeštena vojna jedinica. Miru je drugi vojnik, “Zagrepčanin”, smestio u crni kombi za Knin, a zatim je prešao preko puta do fabrike, gde se pekla jagnjetina.
“POSTALI SMO IZBEGLICE, NE ŽELIM NIKOME DA PREŽIVI ONO ŠTO SMO MI!”Meštanin Kninskog sela o zločinačkoj akciji Oluja: Vlada ekonomska kriza, ljudi se ne vraćaju
Izvor: Kurir televizija
Pod hrastom u Uzdolju je ostala grupa od osam starijih civila i najagresivniji vojnik, kako ga je svedokinja opisala – duge crne kose, krvavih očiju i u crnoj majici s ustaškim obeležjem “Za dom spremni”.
Dok su prestravljeni starci sedeli sakupljeni na zemlji, dugokosi ubica, po svedočenju Bose Šare, hladnokrvno i bez trunke ljudskosti dobacio im je rečenicu koja svedoči o neshvatljivom monstrumu:
“Došlo je vreme, nema se šta više čekati, ohladiće mi se jagnjetina!”
Odmah nakon tih reči, u njih je sasuo ceo šaržer iz automatskog oružja.
Bosa Šare je takođe upucana, ali je, za razliku od svog muža Krstana, uspela da preživi.
Druga svedokinja, Mira Berić, u svim svojim iskazima, uključujući i onaj iz 2011. godine dat hrvatskom pravosuđu, navodi da joj je onaj treći vojnik (koji se predstavljao kao Zagrepčanin) eksplicitno rekao da je taj krvoločni ubica pod hrastom – rođeni brat poznatog pevača Marka Perkovića Tompsona!
– Hrvatskom pravosuđu trebalo je punih deset godina od tog Mirinog svedočenja da podigne slušalicu i obavi najobičniji informativni razgovor s Tompsonovim bratom Draženom Perkovićem (2021. i 2022. godine)! On je, očekivano, negirao da je uopšte bio u selu Uzdolju – naveo je Savo Štrbac u autorskom tekstu za Politiku, koji je objavljen i na sajtu Veritasa.
Braća domobrani
Dražen Perković i njegov rođeni brat, pevač Marko Perković Tompson lično, u vreme akcije “Oluja”, od 4. do 31. avgusta 1995, bili su naoružani i mobilisani u istoj jedinici – VP 1108 Drniš (142. domobranska pukovnija).
Ta pukovnija operisala je upravo na potezu Drniš – Knin, gde se nalazi i selo Uzdolje, nastanjeno isključivo srpskim življem. Hrvatska policija traži ratni put za obojicu braće, ali informativni razgovor obavlja samo s Draženom Perkovićem, dok Marka Perkovića Tompsona niko nikada nije pozvao u stanicu! Niko ga nije pitao gde je bio 6. avgusta 1995. godine i ko su ljudi iz njegove pukovnije, koji su sejali smrt pozivajući se na njegovo ime.
Odgovor se, kaže Štrbac, krije u tome što je Tompson u Hrvatskoj “sveta krava” u čiju se zonu odgovornosti ne sme dirati, čak i kada tragovi krvi vode direktno do njega ili njegovih najbližih!
– Tompsona, iako to piše u njihovim dokumentima, niko nikada nije ni pitao gde je bio tog dana. Mi odavde poručujemo hrvatskim institucijama da utvrde da li je u pitanju bio on ili njegov brat, jer smatramo da postoje okolnosti koje zahtevaju ozbiljnu istragu – rekao je Štrbac za TV Kurir.
Štrbac: Tompsona niko nije pitao gde je bio tog dana Foto: Kurir Televizija, Printscreen
On je ocenio da hrvatski mediji izbegavaju da prenesu ove navode zbog, kako tvrdi, posebnog statusa koji Marko Perković Tompson ima u hrvatskom društvu.
– Očigledno postoje zaštićene kaste. O ovome se ne piše upravo zato što je reč o Tompsonu, koji okuplja veliki broj ljudi i predstavlja važnu javnu ličnost u Hrvatskoj – rekao je Štrbac.
Važna odluka
Međutim, odluka Ustavnog suda Hrvatske iz maja ove godine mogla bi sve da promeni! Naime, braća S.B. i M.B. iz Beograda, deca ubijenih J. B. i S. B. u Uzdolju 1995. godine, novom odlukom hrvatskog suda povodom njihove tužbe, dobili su zvaničnu potvrdu da je država Hrvatska prekršila pravo na život njihovih roditelja tako što je zataškala ili ignorisala istragu o njihovom ubistvu!
Ova odluka je izuzetno važna jer otvara vrata da se izvrši pritisak na hrvatsko tužilaštvo da konačno pokrene ozbiljnu istragu o ovom ratnom zločinu, a može poslužiti i kao temelj za neke druge pravne korake u budućnosti.
Videla Tompsonovu sliku u novinama – isti ubica!
U razgovoru “Veritasa” sa svedokinjom Mirom Berić, na površinu je isplivao detalj koji do sada nigde nije zabeležen. Mira je ispričala da je, dok je boravila u kampu UN u Kninu u avgustu 1995. u hrvatskim novinama videla najavu dolaska Franja Tuđmana na Kninsku tvrđavu, gde je pisalo da nastupa i Tompson. Pored teksta je bila pevačeva fotografija. Kada joj je predočeno da Tompsonov brat Dražen ima alibi u istrazi, Mira je mirno i odsečno rekla:
“Jedan od njih dvojice bio je pod hrastom u Uzdolju i pobio moje rođake i komšije”.
Još jedan krunski dokaz Splitsko tužilaštvo svesno ignoriše. Miru Berić je iz sela u kamp UN u crnom kombiju prevezao “časnik” (oficir) 7. gardijske brigade “Pume”, koji se predstavio kao Srećko. On je bio svedok koji se na njenu molbu vratio na stratište i s njom ugledao strašan prizor – tela pobijenih staraca i poluživog Krstana Šare, kako se iz gomile leševa pridiže na kolena.
Sutradan ju je ponovo vozio u Uzdolje po dokumenta, svesno zaobilazeći stratište pod hrastom.”Veritas” poseduje video-snimak iz avgusta 1995. na kapiji kampa UN, gde se vide Mira i taj hrvatski časnik u prijateljskom razgovoru pred polazak u selo.
Snimak je javno dostupan na “Jutjubu”, autor je splitski novinar Dražen Travaš.
Kurir Politika
