Novinar britanskog “Skaj njuza”, Majkl Dramond istražuje manje poznate priče o ratnom životu u Ukrajini. Ovog puta razgovara sa veteranom odbrane Marijupolja o tome zašto se njegovi saborci i četiri godine kasnije i dalje nalaze u zarobljeništvu.
– Svako u Ukrajini trebalo bi da zna kako se postavlja podvez i zaustavlja krvarenje – kaže Anatolij.
On o tome govori iz ličnog iskustva. Godine 2022. bio je deo male grupe boraca koja je, uprkos ogromnoj nadmoći protivnika, nastavila da pruža otpor dok je Marijupolj padao.
Opsada čeličane Azovstalj, u prvim nedeljama rata, imala je dalekosežne posledice po tok borbi. Smatra se da su branioci namučili ruske snage i kupili vreme ukrajinskim jedinicama u drugim delovima zemlje da se pregrupišu i ponovo naoružaju.
Četiri godine kasnije, bitka za Azovstalj i dalje ima snažan odjek i u Ukrajini i u Rusiji.
Povratak u Ukrajinu na početku rata
Anatolij se ukrajinskoj vojsci priključio 2014. godine, kada je Rusija zauzela Krim i delove Donbasa. U vojsci je ostao do 2021, kada se preselio u Poljsku.
– Kada je počeo rat punih razmera, istog dana sam se jednostavno vratio u Kijev, u Ukrajinu – rekao je za “Skaj njuz”.
Mislio je da će morati da brani prestonicu i da se bori za njen opstanak. Priključio se jedinici koja će kasnije postati poznata kao Treća jurišna brigada, jedna od najelitnijih ukrajinskih vojnih formacija, u čijem su sastavu bili i veterani bataljona “Azov”.
Borbe za odbranu Kijeva bile su žestoke. Međutim, ukrajinski vojnici znali su da se teške borbe vode i na drugim delovima fronta.
– Tokom smena na položajima pratili smo vesti i videli da je Marijupolj opkoljen. Razgovarali smo o tome kako je našim momcima potrebna pomoć i kako nekako moramo da se probijemo do Marijupolja.
Tajna helikopterska misija spasavanja branilaca Marijupolja
Marijupolj, koji se nalazi na jugu Ukrajine, na obali Azovskog mora, bio je jedna od prvih meta ruskih snaga. Rusija je nastojala da uspostavi kopneni koridor prema Krimu.
Prema Anatolijevim rečima, krajem marta počelo je okupljanje dobrovoljaca za misiju u Marijupolju. U početku im nije bilo rečeno kakav ih zadatak očekuje.
– Jednostavno su nam rekli da postoji mogućnost da pomognemo momcima.
Grad je tada već bio pod opsadom, pa je svaka operacija zahtevala probijanje kroz ruske linije ili prelazak preko njih. Planirana misija za pojačavanje branilaca trebalo je da bude izvedena helikopterima.
Anatolij i ostali vojnici iskrcali su se u gradskoj luci, stupili u borbu sa ruskim snagama i probili se do čeličane Azovstalj. Tamo se veliki broj branilaca Marijupolja nalazio u izuzetno teškim uslovima.
– Ranjen sam u nogu tokom tih borbi. Evakuisan sam u bunker u Azovstalju, gde su se nalazili medicinari, i tamo su mi amputirali nogu.
U podzemnim tunelima čeličane upoznao je hirurga Jevhena Gerasimenka, koji je ranije takođe govorio za “Skaj njuz”.
Borbe su bile brutalne i nastavljene su uprkos tome što su zalihe hrane i oružja postajale sve manje.
Predaja i zarobljeništvo u Rusiji
Anatolij i ostali branioci ostali su u Azovstalju do sredine maja 2022. godine, kada je garnizon, po naređenju vojnog vrha, konačno položio oružje.
– Predali smo se tek nakon što je intervenisao predsednik i Zelenski dao izjavu da treba otići u zarobljeništvo kako bi se spasili životi.
Anatolij je potom odveden u rusko zarobljeništvo.
Prema njegovom svedočenju, predstavnici Istražnog komiteta Rusije često su dolazili da razgovaraju sa zarobljenicima, a zatim su dolazili i pripadnici Federalne službe bezbednosti (FSB).
– Stalno su vodili iste razgovore sa nama: “Uskoro ćemo vas osloboditi. Čim se dogovorimo o dobroj ceni, odmah ćemo vas predati.”
Anatolij kaže da se psihički pripremao na mogućnost da u zarobljeništvu provede najmanje godinu dana. Seća se i dva slučaja kada su ga fizički napali. Kada je doveden, pitali su ga kojoj je jedinici pripadao. Nakon što je odgovorio, tvrdi da su ga udarili kundakom puške u lice. Kao teško ranjen ratni zarobljenik, vraćen je u Ukrajinu razmenom zarobljenika 29. juna 2022. godine.
Za tri meseca u zarobljeništvu izgubio je 25 kilograma.
Saborci iz Azovstalja i dalje su u zarobljeništvu
Mnogi Anatolijevi saborci iz Azovstalja još nisu oslobođeni. On danas obavlja i dužnost ambasadora humanitarne inicijative “Srce Azovstalja”, koja pruža podršku braniocima čeličane i njihovim porodicama.
Anatolij ističe da je glavni cilj inicijative da se javnost podseti kako veliki broj pripadnika garnizona Marijupolja još uvek nije vraćen kući.
– Kada su otišli u zarobljeništvo, obećano im je da će tamo ostati najviše četiri meseca. Sada su već u petoj godini zarobljeništva, a mi nastavljamo da podsećamo ljude na njih.
I svetski šampion u boksu Oleksandr Usik pozivao je na oslobađanje branilaca Azovstalja.
Prema navodima u tekstu, smatra se da Rusija pridaje posebnu cenu tim zarobljenicima tokom pregovora o razmeni.
– Ne žele da razmene pripadnike garnizona Marijupolja jer niko nije položio oružje čak ni u najtežim trenucima, kada je grad bio opkoljen. Svi su se borili do samog kraja – kaže Anatolij.
Zarobljeni ukrajinski vojnici i pripadnici Azova u Marijupolju Foto: EPA-EFE/ALESSANDRO GUERRA
Život nakon povratka
Anatolij danas pomaže ljudima koji su se tek vratili iz zarobljeništva da se ponovo prilagode životu na slobodi.
Živi u Kijevu, igra fudbal za ljude sa amputiranim nogama i radi kao vojni instruktor u okviru Korpusa Azov.
Ipak, njegov posao nije prvenstveno obuka profesionalnih vojnika, već priprema ljudi koji razmišljaju o tome da se priključe vojsci.
– Ne obučavam vojna lica, već ljude koji razmatraju mogućnost da se priključe vojsci – objašnjava on.
Veruje da bi svaki građanin Ukrajine trebalo da zna kako da zaustavi ozbiljno krvarenje i pravilno upotrebi podvez.
Zato ljudi dolaze na obuku kako bi naučili osnovne postupke koji mogu nekome da spasu život.
(Kurir.rs/Sky News/Foto: Ilustracija)