Ljudi koji se uvek sećaju svojih snova ne spavaju najbolje, ali imaju tri impresivne osobine

Za neke ljude jutro počinje pokušajem da odgonetnu šta su sanjali prethodne noći. Bilo da je reč o uznemirujućoj noćnoj mori ili prijatnom snu koji ih vraća u detinjstvo, snovi mogu da utiču na raspoloženje i tok čitavog dana.

S druge strane, ima i onih koji se probude uz alarm i gotovo nikada ne razmišljaju o tome šta su sanjali. Kao da su im se snovi potpuno izbrisali iz sećanja.

Istraživanje koje je 2021. godine preneo CBS pokazalo je da 11 odsto ljudi uvek pamti svoje snove, 10 odsto nikada ne uspe da ih se seti, dok većina – čak 79 odsto – povremeno zapamti ono što je sanjala.

Zašto se neki ljudi sećaju snova, a drugi ne?

Prema istraživanjima, osobe koje lako pamte snove imaju pojačanu aktivnost u delu mozga koji se naziva temporoparijetalni spoj. Ova regija učestvuje u razumevanju tuđih misli i emocija, promeni perspektive i preusmeravanju pažnje.

Stručnjakinja za spavanje Džuli Lambert objasnila je za Healthline da upravo ovaj deo mozga može da izazove kratka buđenja tokom sna. Zahvaljujući tome, mozak lakše “zabeleži” sadržaj sna i omogući da ga se osoba seti nakon buđenja.

Istraživanja su pokazala i da ljudi koji često pamte svoje snove imaju određene zajedničke osobine ličnosti.

Tri osobine koje često imaju ljudi koji pamte snove

Osobe koje redovno pamte snove često imaju izraženiju maštu i lakše pronalaze originalna rešenja problema. Njihov mozak prirodno lakše povezuje različite ideje i sagledava situacije iz više uglova.

Kod njih je češće prisutna introspekcija – navika da analiziraju sopstvene misli, osećanja i postupke. Zbog toga bolje razumeju svoje emocije, ali i sadržaj snova koji ostavlja snažan utisak.

Ljudi koji pamte snove često su skloni sanjarenju i razmišljanju tokom dana. Lakše im je da zamisle različite scenarije, što se povezuje i sa razvijenijom empatijom i sposobnošću da sagledaju situaciju iz tuđe perspektive.

Postoji i jedna mana

Iako zvuči zanimljivo, često pamćenje snova ima i svoju lošiju stranu.

Pojačana aktivnost temporoparijetalnog spoja znači da je mozak osetljiviji na spoljašnje nadražaje tokom noći. Zbog toga se ove osobe lakše bude i teže ostaju u dubokoj fazi sna.

Rezultat može biti osećaj umora nakon buđenja, čak i kada su spavale dovoljan broj sati.

Stručnjaci smatraju da upravo zbog te povećane moždane aktivnosti ljudi koji se svakog jutra jasno sećaju svojih snova često imaju izraženiju kreativnost, empatiju i bogat unutrašnji svet, ali ponekad to plaćaju manje kvalitetnim snom.