Američka vojska spremna je da u roku od samo 96 sati od naređenja predsednika Donalda Trampa pokrene veliku vojnu operaciju protiv Irana, koja bi po obimu i razornosti mogla daleko da nadmaši dosadašnje napade na tu zemlju.
Pentagon je već rasporedio dovoljno snaga na Bliskom istoku, a među potencijalnim metama nalaze se iranska nuklearna postrojenja, vojni objekti i energetska infrastruktura, objavio je Si-En-En, pozivajući se na dvojicu američkih zvaničnika.
Prema njihovim rečima, američke snage već raspolažu kapacitetima neophodnim za izvođenje operacije, dok Centralna komanda američke vojske i Pentagon nastavljaju da razrađuju planove napada i spiskove ciljeva.
Za razliku od prethodnih udara, koji su uglavnom bili usmereni na iranske radarske sisteme, raketne lansere i drugu vojnu opremu koju Teheran može relativno brzo da zameni, nova operacija mogla bi da obuhvati znatno širi spektar ciljeva.
– Biće to velika operacija – izjavio je jedan američki zvaničnik za Si-En-En.
Pentagon spreman, čeka se Trampova odluka
Američki zvaničnici upoznati sa vojnim planovima smatraju da je pitanje trenutka kada će Tramp odobriti novu operaciju protiv Irana. Prema njihovim procenama, naređenje bi moglo da usledi pre kraja godine, a kao najverovatniji termin pominje se period nakon američkih međuizbora, zakazanih za 3. novembar.
Ipak, američki predsednik još nije doneo konačnu odluku o pokretanju napada. Izvori upozoravaju da je Tramp i ranije razmatrao velike vojne operacije, da bi u poslednjem trenutku odustajao od njihovog sprovođenja.
Bela kuća odbila je da komentariše informacije, dok je visoki zvaničnik Pentagona naglasio da je zadatak američkog Ministarstva odbrane da priprema vojne opcije i sprovodi naređenja predsednika.
Američki vojni vrh istovremeno priznaje da bi nova operacija bila znatno zahtevnija od prethodnih, budući da su iranske snage u međuvremenu stekle iskustvo u suprotstavljanju američkoj taktici.
Amerikanci smanjuju osoblje ambasada, strahuju od iranske odmazde
Dok Pentagon priprema moguće napade, Vašington preduzima mere zbog opasnosti od iranskog odgovora.
Prema informacijama Si-En-Ena, Sjedinjene Američke Države planiraju dalje smanjivanje broja zaposlenih u svojim ambasadama širom Bliskog istoka. Američka ambasada u Rijadu već je obuhvaćena naređenjem o odlasku dela osoblja, a očekuje se da bi slične mere mogle da budu uvedene i u drugim diplomatskim predstavništvima.
Istovremeno, delu američkog vojnog osoblja koje je trebalo da bude upućeno na Bliski istok u okviru redovne rotacije saopšteno je da se njihov odlazak otkazuje.
Američke obaveštajne službe procenjuju da Iran i Huti (Ansarulah) u Jemenu ozbiljno shvataju mogućnost novih američkih i izraelskih udara. U slučaju napada na Iran, očekuje se da bi Teheran i Huti mogli brzo da uzvrate napadima na američke vojnike i objekte širom regiona, a potencijalno i izvan njegovih granica.
Izrael traži napad, Tramp zasad koči
Prema navodima Si-En-Ena, izraelski premijer Benjamin Netanjahu insistirao je na novim napadima protiv Irana, ali je američka administracija zatražila od Izraela da sačeka dok Vašington ne bude spreman za zajedničku operaciju.
Izraelski bezbednosni izvor naveo je da je Netanjahu pokušao da ubedi Trampa da odobri zajednički napad pre izraelskih izbora, ali da američki predsednik nije dao zeleno svetlo. Iz kabineta izraelskog premijera odbacili su takve navode.
Jedan od razloga za odlaganje jeste i mogućnost da bi iranski odgovor doveo do novog velikog sukoba neposredno pred izbore u Izraelu.
Američki i izraelski izvori navode da se pripreme za moguću zajedničku operaciju nastavljaju, pri čemu se ponovo kao ključni period pominje vreme nakon izbora u SAD.
Dodatni problem predstavlja Ormuski moreuz, gde američke snage održavaju blokadu iranskih luka i obezbeđuju pomorski saobraćaj. Visoke cene nafte i opasnost od novih iranskih napada na brodove dodatno opterećuju Vašington, dok američki zvaničnici upozoravaju da trenutna situacija ne može da traje neograničeno dugo.
BONUS VIDEO