Народна банка Србије објавила је у суботу, мало пре три сата ујутру, да је Алта банци одузела дозволу за рад. За банку то значи стечај. Суд ће за стечајног управника именовати Агенцију за осигурање депозита, а штедише ће осигуране износе, до 50.000 евра по депоненту, моћи да подигну у року од седам радних дана.
Тако се, саопштењем објављеним усред ноћи, завршио један од најстрмијих успона у српском банкарству. За седам година Алта је од мале, готово заборављене наследнице југословенске извозне банке постала девета банка у земљи по величини имовине.
Постала је и банка на чије су рачуне стизале уплате Београђана за струју, за паркирање у градским гаражама, за путно осигурање Ауто-мото савеза.
Банка је у стопостотном власништву Алта групе бизнисмена Давора Мацуре, који је каријеру почео као власник једне мењачнице у Земуну, у насељу Алтина. Медији су га годинама описивали као бизнисмена блиског Српској напредној странци, иако нема потврде да је њен члан.
Одлука НБС стигла је шест дана после парламентарних избора на којима је СНС, после 14 година, изгубио власт, и после недељу дана тврдњи да банка ужурбано износи новац из земље.
Гашење Алте отвара питања која ће надживети стечајни поступак: како је једна мала банка тако брзо порасла, ко је плаћао њен раст и када је регулатор, који ју је све време надзирао, уочио проблеме које сада наводи као разлог за њено затварање.
Велики редови грађана већ су се формирали у суботу испред експозитуре Алта банке на Булевару ослобођења у Новом Саду.
Ток једне суботе
У кратком саопштењу НБС је навела да се “финансијско стање банке знатно погоршало”, да постоји могућност даљег погоршања њеног стања или ликвидности и да су због тога угрожени интереси депонената. Одлуци су, према централној банци, претходиле контролне мере којима је банка требало да повећа ликвидност.
Саопштење не наводи колико је новца недостајало, када је погоршање почело, нити помиње тврдње о одливу новца у иностранство. Народна банка је одбила да одлуку за Интернет портал Радио-телевизије Србије у овом тренутку додатно коментарише изван својих саопштења.
У другом саопштењу, објављеном у суботу пре подне, НБС је навела да је банци пре одузимања дозволе изречена привремена мера и да је управљање банком пренето на Агенцију за осигурање депозита. Покренути су, наглашава, и поступци против банке, њених акционара, органа управљања и других одговорних лица. Није прецизирано о каквим је поступцима реч.
Четворо вицегувернера Народне банке Србије – Жељко Јовић, Ана Ивковић, Драгана Станић и Никола Драгашевић – затражило је од тужилаштва да испита све околности које су довеле до одузимања дозволе Алта банци, укључујући и евентуалну кривичну одговорност унутар саме НБС. Шта је у међувремену радио Сектор за контролу пословања банака, који у Народној банци надзире рад банака, за сада није познато.
Алта банка је у свом саопштењу потврдила да је над њом покренут стечајни поступак и најавила да ће информације о правима клијената и поверилаца објављивати званичним каналима. У истом саопштењу захвалила је клијентима и партнерима на поверењу:
“Поносни смо на резултате које смо заједно остварили”, навела је ова банка.
Недељковић: Нема кризе за банкарски систем
Према подацима објављеним на сајту НБС, Алта је у првом полугодишту ове године још пословала с добитком, од око 385 милиона динара.
Крајем јула имала је 214,9 милијарди динара имовине, око 1,84 милијарде евра, што је нешто мање од три одсто активе целог банкарског сектора. Прошле године имала је 562 запослена.
Декан и професор Факултета за економију, финансије и администрацију Милан Недељковић сматра да је због те величине мало вероватно да ће се проблеми Алте пренети на друге банке.
“Реч је о банци која је изузетно нарасла у претходне две године, али је и даље била веома мало интегрисана у домаћи финансијски систем”, навео је Недељковић за Интернет портал РТС-а.
Једина опасност, према његовим речима, јесте да сам догађај изазове ирационалну панику код грађана и привреде, па и навалу на друге банке.
“Ниједна друга банка није ни близу да има проблеме са ликвидношћу какве је имала Алта”, рекао је Недељковић.
“Закон налаже НБС да реагује одмах”
Одлука је стигла четири дана пошто је централна банка, не именујући ниједну банку, одбацила наводе о изношењу новца из земље.
Трансфери финансијских институција, поручила је тада, иду редовним каналима платног промета, а ширење “непроверених тврдњи” може да изазове панику.
У саопштењу о гашењу Алте, НБС се на своја ранија упозорења није осврнула.
“Да ли је централна банка реаговала на време, то је стварно питање за Народну банку. Ако је имала сазнања да банци прети велики ризик неликвидности закон налаже да реагује одмах”, истакао је Недељковић.
Спасавање Алте, по његовом мишљењу, није било нужно.
“Мислим да банка не треба да буде спасена док год то нема никакав ефекат на финансијски систем”, закључио је Недељковић.
Банка нестале државе
ЈУБМЕС, Југословенска банка за међународну економску сарадњу, основан је 26. јуна 1979. посебним савезним законом, као специјализована банка. Требало је да кредитира извоз и велике инвестиционе радове југословенских предузећа у иностранству, у деценијама када је југословенска привреда градила широм несврстаног света.
Банка је имала и политичку историју. Од 1988. водио ју је Иван Стамболић, кога је крајем 1987. године са чела Председништва Србије потиснуо његов политички штићеник Слободан Милошевић. Стамболић је у августу 2000. отет и убијен.
Распадом Југославије банка је изгубила и државу и посао за који је створена. Крајем деведесетих остала је без специјалног статуса, а од јула 1998. послује по правилима за комерцијалне банке, под именом ЈУБМЕС банка. Била је мала и неупадљива.
Крајем 2018. држава је понудила на продају свој пакет од 28,51 одсто акција. На тендеру 2019. једину прихватљиву понуду дала је Alta Pay Group, фирма позната по ланцу мењачница и шалтерима за плаћање рачуна. За државни удео платила је око пет милиона евра.
Банка је у марту 2020. променила име у Алта банка. Мали акционари прошли су лошије од државе: када их је Алта 2023. принудним откупом истиснула из банке, последњи су добили 3.754 динара по акцији, отприлике упола мање од цене плаћене држави.
Човек иза куповине био је широј јавности готово непознат. Давор Мацура отворио је 2008. мењачницу Алта у Земуну, као предузетник, а потом постао председник Удружења мењача Србије. Његова Alta Pay добила је 2016. дозволу платне институције, па су се на шалтерима мењачница могли плаћати и рачуни.
Средином 2019. Alta Pay је имала око хиљаду уплатних места, а три године касније двоструко више, укључујући шалтере за плаћање такси у полицијским станицама.
Тако је власник мењачница постао највећи акционар једне банке, што је и за српске прилике био необичан обрт.
Рачун за струју
Преокрет је дошао 2023. Од новембра те године Алта је посредовала у онлајн плаћању рачуна за струју преко сајта и апликације Електропривреде Србије. ЕПС је касније навео да је Алта банка за тај посао изабрана на јавном позиву, као најповољнија од шест банака које су се јавиле.
Највећи посао стигао је у лето 2025. ЕПС је тада обавестио Београђане да рачуне за струју више не уплаћују на рачун у државном трезору, већ на рачун ЕПС-а у Алта банци.
ЕПС је тврдио да промена нема никакве последице по купце и да је прелазак са трезора на пословне банке почео још 2018. у Крагујевцу, а потом се проширио на Ниш, Нови Сад и Краљево. Детаље аранжмана са Алтом није објавио.
Сличне послове Алта је добила од београдског Паркинг сервиса и Ауто-мото савеза Србије.
Николић: Незабележен случај раста банке
Главна и одговорна уредница магазина Бизнис и Економетар Радојка Николић тврди да новац државних предузећа и институција објашњава нагли раст банке.
“Просто је невероватно било да банка своје депозите увећа три и по пута за три године. То је незабележен случај”, рекла је Радојка Николић за Интернет портал РТС-а.
Раст је био брз, али скуп. Добит банке се од 2023. до 2025. кретала између 1,1 и 1,6 милијарди динара годишње, али је прошле године пала упркос расту прихода. Број запослених порастао је за око 23, а трошкови зарада за 46 одсто.
Велики део тог раста платио је власник. Само током 2025. у банку је унето око 7,8 милијарди динара новог капитала, око 66 милиона евра, што је вишеструко више од годишње добити.
Од Земуна до региона
Група се истовремено ширила и ван банкарства и ван Србије.
У октобру 2025. Алта банка је преузела Стопанску банку из Битоља и постала прва српска банка у Северној Македонији.
Током 2026. године група је купила и битољско осигуравајуће друштво “ЗОИЛ”.
У септембру је Alta Retail, фирма основана само за ту намену, од хрватске Фортенове преузела ланац Идеа, са продавницама Рода и Меркатор: више од 300 радњи и око 7.700 запослених.
Октобар
Први знак да се околности мењају стигао је 14. октобра, на аеродрому у Подгорици.
Црногорска гранична полиција саопштила је Мацури да му је улазак у земљу забрањен, уз образложење које се позива на националну безбедност, па се истог дана вратио у Београд. Алта група је саопштила да му решење о забрани није уручено и да не зна разлог.
Једанаест дана касније СНС је изгубио изборе. Студентска листа, настала из протеста после пада надстрешнице на Главној железничкој станици у Новом Саду 2024, освојила је око 53 одсто гласова и апсолутну већину у скупштини, а листа Александра Вучића око 39 одсто. Нова влада још није формирана.
После избора почеле су да круже тврдње о новцу који напушта земљу.
НБС је 27. октобра одговорила да трансфери иду редовним каналима. Истог дана је, на ванредној седници, усвојила и меру којом треба да обезбеди довољно готовог страног новца. Власници мењачница говорили су да је куповина евра појачана још месец дана пред изборе.
Тврдње се нису смиривале. Кандидати Студентске листе говорили су о великим сумама које наводно одлазе из Алте и Поштанске штедионице, што је Поштанска демантовала.
Прича је прешла и границу. У Скопљу је опозициона СДСМ питала да ли Северна Македонија постаје успутна станица за новац који иде ка Москви. Гувернер македонске централне банке Трајко Славески одговорио је 30. октобра да је реч о непровереним тврдњама, да пренос новца из једне земље у другу сам по себи није сумњив и да одлив капитала треба да занима институције земље из које новац одлази.
Истог дана Алта банка се нашла у регистру дужника у блокади који води НБС. Непосредно пре тога Alta Pay, платна институција из исте групе, обавестила је пословне партнере да пазаре уплаћују на њене рачуне у Поштанској штедионици и ОТП банци, иако је рачуне имала и у Алта банци. Те ноћи састао се Извршни одбор Народне банке.
Шта следи
За већину клијената последице би требало да буду ограничене. Осигурање депозита покрива грађане, предузетнике и микро, мала и средња предузећа, до 50.000 евра по депоненту у једној банци, а исплату гарантује држава.
Та гаранција важи од 2008, када је, усред светске финансијске кризе и одлива новца из банака, подигнута са 3.000 евра. Према подацима Агенције за осигурање депозита, тај износ у целости покрива штедњу 99 одсто грађана.
Агенција за осигурање депозита саопштила је у суботу да ће исплата почети најкасније седам радних дана од решења Привредног суда у Београду о отварању стечаја, а да ће места и рокове исплате објавити у року од три радна дана од тог решења.
За сада клијенти Алте не могу да користе платне картице ни да обављају плаћања, а експозитуре банке су затворене. Када је 2014. затворена Универзал банка, осигурани износи исплаћивани су преко Поштанске штедионице.
Недељковић: Износ изнад 50.000 евра није изгубљен
Теже је с новцем који осигурање не покрива. Недељковић је објаснио да износ преко 50.000 евра није изгубљен, али да се наплаћује у стечају, по законом утврђеном редоследу. Пре депонената на ред долазе држава, са пореским потраживањима, и Народна банка. Дужници, навео је, и даље морају да отплаћују кредите, јер и од тога зависи колико ће новца остати за повериоце.
Депозити великих предузећа нису осигурани, а међу клијентима Алте била су и велика државна предузећа. ЕПС је у суботу Београђанима дао нови број рачуна за уплату струје, 200-75409-96, који важи и за старе дугове, а плаћање преко апликације “ЕПС Увид у рачун” привремено не ради.
Да ли је ЕПС био затечен или је новац на време пребацио у друге банке, није познато. То је, каже Недељковић, “једно од веома битних питања”, с обзиром на то која је величина депозита које ЕПС има.
Николићева је мање оптимистична од Недељковића. Одлуку види као “заиста велики потрес” за систем, и то не због других банака, већ због државних предузећа, институција и фирми које су пословале преко Алте, као и због саме Алта групе, којој од септембра припадају Идеа, Рода и Меркатор.
“Компаније које су пословале преко Алта банке могу бити у проблему, јер ће се намиривати из стечајне масе. Питање је колико ће од те стечајне масе остати”, навела је Николићева.
Као пример колико то може да траје, Николић наводи Агробанку – њен стечај завршен је у фебруару 2026. године, после више од 12 година, а ни тада нису сви клијенти били намирени.
Регионални одјеци
Неизвесна је и судбина остатка групе. Alta Pay и Alta Retail, власник ланца Идеа, посебна су правна лица, па се одлука НБС на њих не односи непосредно.
Битољска Алта банка саопштила је у суботу да је самостално правно лице под надзором македонске централне банке, да је ликвидна и да њене експозитуре и банкомати раде нормално.
Њен већински власник је, ипак, управо београдска Алта банка, са нешто више од 95 одсто акција, а надзорним одбором, према писању македонског портала 360 степени, председава сам Давор Мацура.
Један од двојице независних чланова тог одбора је Вељко Мијушковић са Економског факултета у Београду. Није желео да о томе говори за РТС.
