Društvo

Aleksandra je imala “TEMPIRANU BOMBU” U GLAVI i 111 kila, završila na operaciji mozga: Potresna ispovest o borbi za život i gubitku 50 kilograma

September 1, 2026

Jovana Nikolić Urednica na rubrici “Blic zdravlje”

Nakon operacije, borila se sa depresijom i viškom kilograma, dostigavši 111 kilograma

Odlukom za operaciju smanjenja želuca uspela je da smrša 50 kilograma i promeni život, a svoje iskustvo sada deli kroz udruženje i podkast

Kada sa samo 21 godinu doživite masivno krvarenje u mozgu, a život vam zavisi od terapije koja vam drastično menja fizički izgled, granica između borbe za život i borbe sa samim sobom postaje nevidljiva. Ovo je priča o preživljavanju, 111 kilograma na vagi, lažnom samopouzdanju i konačnoj pobedi nad bolešću o kojoj se u društvu i dalje ćuti.

U emisiji “Kontra kadar” na Blic TV, voditelj Viktor Okiljević ugostio je Aleksandru Putniković. Ova hrabra devojka, koja je danas pokretač podkasta “Debeljuškasti” i udruženja za podršku pri mršavljenju, otkrila je kako je nakon operacije glave u Cirihu uspela da smrša čak 50 kilograma i u potpunosti promeni svoj život.

– Ne govorim o ovome da bih sebe izdigla i rekla kako sam veliki pobednik. Govorim da se drugi ljudi koji imaju problem sa gojaznošću ne bi osećali usamljeno, da ne misle da se to samo njima dešava i da se ne bi smatrali gubitnicima – rekla je Aleksandra.

Koreni problema i trenutak kada se sve promenilo

Razmišljajući o tome kada je sve počelo, Aleksandra navodi da je tek u razgovoru sa psihijatrom Jelenom Popović u svom podkastu shvatila gde leži uzrok. Kada je imala dve i po godine, rođena joj je sestra, pa je izvesno vreme provodila u selu kod bake i dede. Iako joj je tamo bilo lepo, nesvesno odvajanje od majke stvorilo je emocionalnu prazninu koju je kompenzovala hranom.

Tokom školovanja uvek je bila “buckasta”, nosila se sa dijetama i treninzima, ali pravi zdravstveni i životni preokret dogodio se 2012. godine, kada je imala 21 godinu i bila studentkinja Učiteljskog fakulteta.

Nakon treninga u teretani osetila je trnjenje u nozi, a ubrzo potom i u prstima ruke. Odmah je upućena na neurologiju i urađen joj je skener glave.

– Čekala sam rezultate 45 minuta, a stigli su na dva A4 papira. Doktori su odmah reagovali i rekli da moram hitno da legnem jer imam veliko krvarenje u glavi. Otkačio se kavernom -urođena promena na venskom krvnom sudu koja izgleda poput maline.”

Krvarenje u mozgu i borba za život

Kavernom se nalazio na izuzetno rizičnom mestu u mozgu – na delu koji se ne operiše jer se tu nalaze vitalni nervi. Svaki hirurški zahvat u tom trenutku nosio je rizik od opasnih posledica: slepila, gluvoće, paralize ili nemogućnosti gutanja.

Lekari su primenili terapiju visokim dozama kortikosteroida kako bi smanjili otok na mozgu.

– Ti kortikosteroidi su mi spasili život. Od njih sam se ugojila 30 kilograma, počela je da mi raste brada, a kosa da opada. Ali, otok je spao. Tri nedelje sam ležala u bolnici, polovinu tela uopšte nisam osećala – dešavalo mi se da hodam hodnikom i da mi spadne papuča sa leve noge, a da ja to uopšte ne primetim – objašnjavala je Aleksandra.

Zbog stresa, boravka u bolnici i delovanja lekova, hrana joj je postala jedina uteha. Naredne tri godine živela je u konstantnom strahu, pod režimom bez ikakvog fizičkog napora, dok su lekari pratili stanje kavernoma. Iz bolnice je izašla sa 92 kilograma i pala u depresiju.

– Tek kad sam došla kući i videla sebe u ogledalu, pala sam u depresiju. Iskreno, devojci od 21 godine teže je palo to kako izgleda nego saznanje šta ima u glavi. I onda, naravno, ja sam nastavila da jedem. Nastavila sam i da idem na fakultet, ali opet, imala sam tempiranu bombu u glavi, za koju nisam znala kad će opet da prokrvari – prisećala se Aleksandra.

Operacija u Cirihu i status “čuda od pacijenta”

Nakon tri godine, kavernom je ponovo prokrvario. Ovog puta situacija je bila kritična jer je krvarenje ugrožavalo centar za rad srca. Bilo je jasno da je operacija neophodna, ali rizik od invaliditeta u domaćim uslovima bio je izuzetno visok.

Njena porodica slala je medicinsku dokumentaciju širom sveta.

– Ceo svet je odgovarao: “Hvala vam na upitu, nažalost mi ne možemo ovu operaciju da uradimo. I molimo vas da nam javite ko je pristao da radi ovu operaciju – rekla je Aleksandra.

Jedini pozitivan odgovor stigao je sa klinike Hirslanden u Cirihu, koja je posedovala specijalnu neuronavigacionu magnetnu rezonancu.

Ipak, cena zahvata iznosila je vrtoglavih 120.000 evra. Zahvaljujući dr Miroslavi Bijeljac Božinović, lekarki našeg porekla iz Ciriha, koja se odrekla svog honorara, cena je smanjena na 85.000 evra. U prikupljanje ogromnog iznosa uključili su se Aleksandrini prijatelji, fakultet, osnovna škola, gimnazija i pozorište, organizujući humanitarne predstave i turnire.

– Operacija je trajala devet sati, a vodio ju je čuveni neurohirurg dr Evaldis Česnulis. Tamo su me prozvali ‘miracle’ (čudo) jer su uspeli da dođu do kavernoma i potpuno ga odstrane. Operisana sam 2. jula 2015. godine – na dan kada pravoslavni vernici slave Svetog Jovana Šangajskog. Od tada je taj datum moja slava, naša porodična slava – ispričala je Aleksandra.

Začarani krug gojaznosti i prekretnica: Operacija želuca

Iako je iz bolnice izašla zdrava i bez opasnosti po život, preostala je borba sa kilogramima. Aleksandra je u tom trenutku imala 103 kilograma na 166 centimetara visine.

U narednim godinama probala je sve – od desetine različitih nutricionista, rigoroznih dijeta, personalnih trenera, pa sve do odlaska kod sveštenika. Uspela bi da smrša po 15 kilograma, ali bi se ubrzo umorila od vojničkog režima i vratila kilograme još brže.

– To me je psihički ubijalo. Izlazila sam, glumila u pozorištu, imala sam harizmu i spolja je delovalo da pucam od samopouzdanja. Ali to je bilo lažno. Kasnila sam jer nisam imala šta da obučem, stalno sam nosila široke haljine i mislila da svi u kafiću gledaju u mene i komentarišu koliko sam debela – iskrena je bila Aleksandra.

Kada je vaga pokazala 111 kilograma, a fizičke smetnje poput bolova u kolenima postale svakodnevica, Aleksandra je presekla. Prodala je automobil, pozajmila ostatak novca i otišla na operaciju smanjenja želuca.

– Za godinu i po dana skinula sam 50 kilograma. Srećom, zbog postepenog gubitka kilograma i genetike, nisam imala problem sa viškom kože. Naravno, da se to dešava danas, kada postoje fantastični lekovi za gojaznost, prvo bih probala farmakoterapiju pre nego što bih se odlučila na hirurgiju – rekla je ona.

Udruženje, podkast i poruka za kraj

Nakon ličnog uspeha, Aleksandra je pokrenula amaterske snimke na Jutjubu kako bi podelila svoje iskustvo, što je privuklo ogroman broj ljudi sa istim problemom. Iz toga je proisteklo udruženje za podršku pri mršavljenju, kao i podkast “Debeljuškasti”.

Kroz zajednicu i podkast, ona nastoji da pruži vršnjačku podršku onima koji se bore sa viškom kilograma, ističući da je najvažnije shvatiti suštinu problema.

Na kraju razgovora, Aleksandra je uputila direktnu poruku gledaocima koji prolaze kroz istu borbu:

– Nisi kriv za svoju gojaznost. Gojaznost je bolest, a ne odraz tvoje lenjosti, tvoje nemarnosti ili tvoje neorganizovanosti. Gojaznost može da se reši – i ako tako budeš posmatrao svoj problem, pobedićeš.