“PLAŠIM SE ŠTA ĆE SE DESITI” Netanjahu se bori za opstanak, a izbori su NIKAD DRAMATIČNIJI: Ratovi, taoci i 7. oktobar odlučuju sudbinu zemlje

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu bori se za politički opstanak na prvim parlamentarnim izborima u zemlji još od brutalnog napada Hamasa 2023. koji je pokrenuo krvavi rat u Gazi. Birači su stoga na ovim izborima zaokupljeni traumama na najsmrtonosniji dan u istoriji Izraela – 7. oktobar 2023. – kao i ratovima koji su usledili u Gazi, Libanu i Iranu.

Izraelci su u utorak masovno izašli na glasanje. Štaviše, u prvih nekoliko sati glasanja izašli su na biračka mesta u najvećem broju u poslednjih 45 godina. Centralna izborna komisija saopštila je da je već u prva tri sata glasalo 16,7 odsto birača, što je najveća izlaznost u ranoj fazi glasanja od 1981. Do 16 časova izlaznost je iznosila 55,7 odsto, što je za osam procentnih poena više nego u istom periodu tokom izbora 2022. godine i najviša ikada zabeležena izlaznost u tom delu izbornog dana

Dok Izraelci smatraju da su ovo najvažniji izbori u istoriji njihove zemlje, AP navodi da se oni vide kao svojevrsni referendum o Netanjahuovoj vlasti.

– Mislim da su ovo najvažniji izbori koje pamtim. Zaista se plašim onoga šta će biti ovde – rekla je Rojtersu Rut Epstin (81), dugoodišnja pristalica levice iz Ramat Gana, u blizini Tel Aviva, koja je glasala za opozicione demokrate.

Ko su favoriti na izborima

• Netanjahu, koji je sa 19 godina na vlasti najduže služeći izraelski lider, iskusno preživljava turbulentne političke periode, a njegova nacionalistička politika sve je dublje ukorenjena. Zbog razjedinjenog političkog sistema u Izraelu, brojnim protivnicima teško je da sruše njegovu koaliciju desničarskih i ultraortodoksnih stranaka, navodi Rojters

• Gadi Ajzenkot – bivši načelnik izraelskog Generalštaba i zagovornik oštrog bezbednosnog pristupa – pokušava da ga smeni uz podršku stranaka desnice i centra, kao i ostataka sve marginalizovanije levice

Prema rezultatima istraživanja javnog mnjenja, trka je tesna i nijedan od lidera nema lak put do vlasti.

Ništa od većine u Knesetu?

Kako Izraelci glasaju za stranke a ne za pojedinačne kandidate, ne očekuje se da će ijedna partija da osvoji 61 poslaničko mesto, koliko je potrebno za većinu u Knesetu. Novi premijer biće onaj koji uspe da okupi koaliciju koja će imati većinu, navodi Rojters.

Ako ni Netanjahu ni Ajzenkot ne uspeju da formiraju vladajuću koaliciju u parlamentu sa 120 poslanika, Netanjahu bi mogao da ostane na funkciji v.d. premijera do raspisivanja novih izbora. Njegovi protivnici uspeli su da ga smene s premijerske funkcije samo jednom od 2009, a za to su bila potrebna četiri neodlučna izborna ciklusa u roku od dve godine. Na vlast se vratio 18 meseci kasnije.

U oba glavna izborna bloka dominiraju stranke koje podržavaju izgradnju jevrejskih naselja na okupiranoj Zapadnoj obali i protive se osnivanju palestinske države, a nijedan od vodećih kandidata ne zagovara povratak mirovnom procesu koji je odavno zamro.

Šta je sve u fokusu izraelskih birača?

Skoro da nije bilo debate o načinu na koji je Izrael vodio rat u Gazi – zbog čega je protiv Netanjahua izdat međunarodni nalog za hapšenje – kao ni o izraelskoj okupaciji velikog dela južnog Libana i delova Sirije, niti o dva rata koja je Izrael pokrenuo protiv Irana. Sve te politike imaju široku podršku javnosti.

Umesto toga, kandidati su se fokusirali na Netanjahuovo vođstvo i moralni karakter, njegovu ulogu u bezbednosnom propustu 7. oktobra, pokušaje da ultraortodoksne Jevreje izuzme od služenja vojnog roka i reformu pravosuđa iz 2023. koju kritičari vide kao napad na demokratske institucije Izraela, navodi AP.

Napad 7. oktobra

Prema Izraelskom institutu za demokratiju (IDI), oko 68% izraelskih Jevreja kaže da je njihov odnos prema događajima od 7. oktobra jedan od ključnih faktora pri izboru stranke koju će podržati. Među arapskom manjinom taj udeo iznosi svega 32%, dok većina pripadnika te zajednice kao glavni problem navodi kriminal.

Netanjahu je pokušao da odgovornost za propuste koji su prethodili napadu 7. oktobra prebaci na bezbednosne zvaničnike, istovremeno upirući na uspehe u borbi protiv Hamasa u Gazi, Hezbolaha u Libanu i Irana.

Ali, kritičari ga optužuju da izbegava odgovornost blokiranjem zvanične istrage o napadu. Takođe mu prebacuju što nije ranije postigao dogovor o oslobađanju talaca i što nije uspeo da ostvari odlučujuću pobedu ni nad jednim od izraelskih neprijatelja.

Izuzeća od služenja vojnog roka

Služenje vojnog roka obavezno je za većinu Jevreja, i muškaraca i žena, a oko četvrtine jevrejskih birača je u istraživanju IDI navelo ovo pitanje kao jedan od ključnih faktora na izborima. Zemlja se suočava s nedostatkom vojnika. Svake godine oko 13.000 ultraortodoksnih jevrejskih mladića napuni 18 godina, ali manje od 10% njih stupi u vojnu službu.

Ajzenkot, Netanjahuov glavni rival koji je u borbama u Gazi izgubio sina i dvojicu rođaka, obećao je da će ukinuti izuzeća od služenja vojnog roka.

Johan Plesner, predsednik IDI, rekao je da su izuzeća od vojne službe “verovatno pitanje broj jedan” za koaliciju koja se protivi Netanjahuu.

Reforma pravosuđa

Netanjahuov plan da reformiše pravosuđe i oslabi Vrhovni sud izazvao je masovne proteste u Izraelu 2023. Ali, nakon 7. oktobra se pažnja javnosti preusmerila na Gazu, a mnogi koji su učestvovali u protestima preusmerili su se na zahteve da se postigne sporazum o oslobađanju talaca.

Sada svega oko 18% izraelskih Jevreja navodi reformu pravosuđa kao jedan od glavnih faktora na izborima.

Prošle godine je Kneset usvojio zakon kojim je vladi data veća uloga u imenovanju sudija. Ali, on neće stupiti na snagu dok novi saziv parlamenta ne preuzme dužnost, a blok protiv Netanjahua obećao je da će ga poništiti.

Ekonomija i troškovi života

Ni Izrael nije pošteđen zabrinutosti zbog troškova života, koji su unazad uticali na izborne rezultate širom sveta. Netanjahu tvrdi da su njegove politike podstakle privredni rast i doprinele razvoju tehnološkog sektora svetske klase, dok njegovi protivnici tvrde da su mnogi Izraelci izostavljeni iz tog prosperiteta.

Oko 38% izraelskih Jevereja navodi ekonomiju i troškove života kao najvažnije, ili drugo najvažnije pitanje na izborima. Među Arapima je taj udeo 46%, prema IDI.

Međutim, to se ne bi moglo zaključiti na osnovu predizborne kampanje, ukazuje AP. Nijedan od glavnih kandidata nije stavio ekonomiju u središte svoje kampanje, niti je skrenuo pažnju na troškove različitih ratova, navodi agencija. Jozef Zeira, profesor ekonomije sa Hebrejskog univerzitetu u Jerusalimu, upozorio je da se visoki izdaci za vojsku ne mogu ignorisati.

– Cena sukoba je ogromna – rekao je on.

BONUS VIDEO