Iako su The Who šezdesetih mogli da se mere sa svakim, Rodžer Daltri smatra da su dva benda ipak bila iznad njih

Kako vreme prolazi, sve je jasnije da su šezdesete godine prošlog veka bile jedno od najvažnijih razdoblja u istoriji rokenrola. U tom periodu širom sveta pojavljivali su se inovativni bendovi, ali je Velika Britanija postala posebno živahno središte muzičke scene.

Za to su, između ostalih, bili zaslužni Bitlsi, Rolingstonsi, The Kinks, The Who i čitava plejada sastava koji su učestvovali u takozvanoj britanskoj invaziji.

Za većinu publike tog vremena, Bitlsi i Rolingstonsi bili su neprikosnoveni predvodnici – prva dva velika britanska benda koja su osvojila američke top-liste. Tokom čitave decenije nizali su hitove, istovremeno se prilagođavajući novim, sve smelijim zahtevima psihodelične ere. Bendovi poput The Kinks i The Who uglavnom su posmatrani kao njihovi naslednici: gradili su velike baze obožavalaca zahvaljujući sopstvenom, prepoznatljivom izrazu, ali su ipak zauzimali stepenicu niže na lestvici popularnosti.

Kada su Bitlsi 1966. godine prestali da nastupaju uživo, The Who su dobili priliku da se nametnu kao jedna od vodećih koncertnih atrakcija. Njihovi nastupi bili su prepoznatljivi po zaglušujućoj buci i razornoj energiji, a često su se završavali tako što bi Pit Taunsend razbio svoju gitaru, piše Faroutmagazine.

Ko je bolji i zašto

Šest decenija nakon raspada Bitlsa, rasprave o tome koji je bend bio bolji – oni ili Rolingstonsi – i dalje ne jenjavaju. U debatu se 2021. godine uključio čak i Pol Makartni, ističući da su dva sastava imala različite prednosti. Ipak, na kraju je jasno stavio do znanja kome daje prednost.

„Nisam siguran da bi trebalo ovo da kažem, ali oni su bluz-kaver bend. To je otprilike ono što su Stonsi. Mislim da je naš muzički raspon bio širi od njihovog“, rekao je Makartni.

Uprkos svom provokativnom komentaru, Makartni svesrdno poštuje Stonse zbog njihove uloge dugovečnih šoumena. “Stonsi su fantastična grupa,” rekao je Havardu Sternu oko godinu dana ranije. “Oni se oslanjaju na bluz. Kada pišu stvari, to ima veze sa bluzom. Dok smo mi imali malo više uticaja. Postoji mnogo razlika i ja volim Stonse, ali Bitlsi su bili bolji.”

“Jedan bend svira na stadionima, a drugi ne postoji”

Bitlsi su svakako bili superiorniji u pogledu umetničkog dometa jer su se odvažili dalje od korena bluz-roka i to sa većim uspehom. Međutim, u okviru svog polja, nijedan bend nije mogao da parira Stonsima.

“Očigledno nema konkurencije,” rekao je Mik Džeger Zejnu Louu ubrzo nakon Makartnijevih komentara. “Rolingstons su bili veliki koncertni bend u drugim decenijama i drugim erama kada Bitlsi nikada nisu napravili ni stadionsku turneju.To je prava velika razlika između ova dva benda. Jedan bend i dalje, neverovatno srećno, svira na stadionima, a drugi bend ne postoji.”

U raspravu se 2021. godine uključio i frontmen The Who, Rodžer Daltri, koji je takođe prokomentarisao Makartnijevu izjavu.

“Kao da poredite sir i jabuke”

„Znam na šta Pol misli. Stonsi su napisali neke sjajne pesme, ali njihova muzika je duboko ukorenjena u bluzu. Ostali su u tom okviru. To je kao da poredite sir i jabuke. Oboje su veoma ukusni, ali sir je jedno, a jabuka nešto sasvim drugo“, rekao je za MusicRadar.

Daltri, jedan od najvećih rok pevača svih vremena, složio se sa Džegerovim stavom o dugovečnosti i šoumenstvu.

“Uvek sam mislio da ne možete oduzeti činjenicu da je Mik Džeger i dalje rokenrol izvođač broj jedan,” tvrdio je. “Jedini koje bih stavio naspram njega bili bi možda Džejms Braun… možda Džeri Li u svoje vreme, ili Litl Ričard, ali Miku Džegeru morate skinuti kapu.”

Nakon što je pohvalio Džegera kao “rokenrol izvođača broj jedan,” Daltri je priznao da Stonsi nisu parirali virtuoznosti nekih svojih savremenih muzičara.

„Kada biste stajali ispred nekog paba i čuli njihovu muziku kako dopire iznutra, nekih večeri pomislili biste: ‘Pa, ovo je sasvim prosečan pab-bend.’ Bez uvrede. Njihova muzika ponekad može da bude prilično neujednačena, ali to je deo njihovog šarma. Stonse morate da vidite uživo. Volim ih. Mislim da su sjajna zabava“, rekao je.

“Bili smo predgrupa i jednima i drugima”

Iako Daltri nije mogao da poredi sir sa jabukama, mogao je nedvosmisleno da kaže gde se The Who rangira u odnosu na te dve grupe.

“Bitlsi su bili izuzetni… kao i Stonsi“, rekao je. „Bili smo predgrupa i jednima i drugima 1963. i 1964. godine. Nikada neću zaboraviti nastup sa Bitlsima 1964.“

Daltri se ipak ne seća tog nastupa ni po čemu pozitivnom, pošto od vriske publike nije mogao da čuje apsolutno ništa. “Nisi mogao da čuješ nijednu tonu koji su odsvirali. Koja je poenta?” dodao je kroz smeh.

The Who su bili predgrupa Bitlsima tokom leta 1964. godine, na koncertu u Operi u Blekpulu, u vreme kada je slavni liverpulski kvartet već prerastao takve prostore. Razumljivo je što je Daltri, nakon što je izbliza video kakvu reakciju Bitlsi izazivaju kod publike, zauvek zadržao ogromno poštovanje prema njima.

Rolingstonsi imali mitski status

S druge strane, među mladima u Londonu šezdesetih godina Rolingstonsi su imali gotovo mitski status. Postavili su svojevrsni model koji su bendovi poput The Who mogli da slede, pokazujući da je moguće iz zagušljivih klubova stići do najvećih svetskih pozornica, a pritom ne praviti umetničke kompromise.

Daltri ima svoje razloge zbog kojih Bitlse i Rolingstonse posmatra kao bendove koji su bili na posebnom nivou u odnosu na The Who, ali mnogi ljubitelji muzike ne bi se složili s takvom procenom. Na kraju krajeva, Pit Taunsend bio je jedan od najznačajnijih konceptualnih tekstopisaca i ritam-gitarista svoje generacije, a isto se može reći i za ostale članove benda i njihovo umeće na instrumentima.

The Who su, osim toga, popularizovali format rok-opere i jedan su od retkih bendova koji po dugovečnosti mogu da se mere sa Rolingstonsima. Ipak, Daltri je svestan da njihov uspeh ne bi bio moguć bez dva sastava koja su pomerila granice rokenrola i otvorila put generacijama koje su došle posle njih. Upravo zbog toga će im, kako je istakao, uvek biti zahvalan, piše Faroutmagazine.