Ovo su “crvene linije” u pregovorima oko NIS-a: Da li ćemo uspeti da sačuvamo naftnu žilu kucavicu i šta će biti na kraju sa rafinerijom?

Maketa za rešavanje problema NIS-a je napravljena još u januaru kroz odredbe obavezujućeg okvirnog sporazuma (Heads of Agreement) o kupovini 56,15 odsto akcija ruskog Gaspromnjefta od strane MOL-a, ali ako bi se u ovom energetskom slučaju poslužili arhitektonskim rečnikom ”od makete do građevine dug je put”, jasno je da je reč o kompleksnom procesu od kupoprodajne ideje do njene realizacije.

Da je to tako ovih dana potvrđuju i srpski zvaničnici koji pregovaraju sa mađarskim i javnosti saopštavaju da su razgovori teški jer postoje crvene linije, preko kojih se neće. Između redova, naslućuju se da država Srbija traži način da razgovori iz crvenog pređu bar u žuto, kako kao manjinski vlasnik NIS-a ne bi ni milimetar izgubila ono što je 2008. godine definisala sa Gaspromnjeftom.

Od januarske makete do “kompleksne energetske građevine”

A većinski vlasnik, Gaspromnjeft, sa kojima pregovore vode Mađari, i dalje mudro ćuti, pa neposredno ne znamo da li je on, sa promenom političke opcije u Budimpešti, ostaje na svojim pozicijama vezanim za ovu akviziciju i da li se pomerila linija od obavezujućeg okvirnog sporazuma.

Posredno, preko ministarke energetike i rudarstva Dubravke Đedović Handanović, saznajemo da pregovori na liniji Mol -Gaspromnjeft se vode. U kom pravcu, ne znamo ali ono što znamo to je da bez njih međusobni odnosi Beograda i Budimpešte se ne mogu definisati ako je NIS još uvek u ruskim rukama. Pod pretpostavkom da oni teku u dobrom pravcu, za nepuna dva meseca trebalo bi da se poslažu mnoge kockice da bi se od makete stiglo do građevine. Jer ako nema tih kockica, odnosno dva konsenzusa između MOL-a i Gasproma i MOL-a i Republike Srbije, američki sudija neće moći da da zeleno svetlo.

Rafinerija Pančevo prva “crvena linija”

Pošto za sada postoje crvene linije u razgovorima Beograda i Budimpešte, između redova može se naslutiti da su one vezane za rafineriju, koja je od samog početka ove priče bila kamen spoticanja. Na to upućuje i izjava Aleksandra Vučića, koji je u januaru nagovestio da je Srbija “velikim naporima uspela da nagovori MOL da prerada nafte u Pančevu bude neizostavni deo dogovora” pa se čini se da ti napori nisu još savladani.

Prema saznanju “Blic Biznisa” MOL, iako je u januaru načelno prihvatio srpske uslove, nakon svojih kalkulacija, traži navodno rok za proveru isplativost proizvodnje u ovoj žili kucavici Srbije. Prema našem izvoru bliskom pregovorima, spominje se period od 5 do 10 godina, u kome bi se ta provera obavila i utvrdilo da li sa postignutim rezultatima rafinerija doprinosi njihovoj profitabilnost.

Ipak, za sada to ostaje samo u sferi nagađanja, bar po izjavi ministarke Dubravke Đedović Handanović od srede.

– Obavljeni su razgovori operativnih i pravnih timova na kojima je zatvoren određen broj pitanja.Nastavićemo to da radimo i u narednim danima i očekujem da do kraja nedelje imamo 90 odsto usaglašenih stavova. Znamo i da su čelnici MOL-a imali razgovore i u Sankt Peterburgu. Kada je reč o crvenim linijama želimo da osiguramo, pre svega, da NIS ostane dominantna kompanija na našem tržištu, da rafinerija mora da ima određeni godišnji kapacitet prerade ili u proseku određeni broj godina. To je važno za naš bruto domaći proizvod, za našu zaposlenost, to je važno za sigurnost snabdevanja – rekla je ministarka za RTS.

Niko ne pominje Petrohemiju

Ni ona, a ni drugi u ovoj priči, sve manje pominju Petrohemiju iako je i ona od 2021. godine deo Gaspromnjefta kada je država sklopila Ugovor o strateškom partnerstvu kojim je vlasništvo NIS u Petrohemiji poraslo je sa 20,86% na 90% akcija. Pri tom utvrđena je i novčana dokapitalizacije od 150 miliona evra za izgradnju postrojenja za proizvodnju polipropilena kapaciteta od najmanje 140.000 tona godišnje i to u roku od šest godina.

Ono što se spominje i iz dosadašnjih razgovora se naslućuje to je da u međudržavnom ugovoru neće biti povlastice za novog kupca vezanog za rudnu rentu, kao 2008. godine za ruskog partnera.Tada su uslovi oporezivanja definisani na tri odsto od prihoda NIS koji pri tom važe “sve dok se ne završi period investicija Gaspromnjefta u NIS”.

Preciznije, ugovorom je definisano da za NIS važe uslovi visine rudne rente koji su bili na snazi u momentu potpisivanja sporazuma do „dostizanja isplativosti“ projekata koji su dogovoreni sporazumom.

Upravo zbog isplativosti vagaju se potezi u ovoj akviziciji. Pri tom još ne znamo kako će se Moskva postaviti u njoj ali znamo da Beograd insistira, pored one vezane za rafineriju, i da MOL preuzme ili zameni obaveze na koje se NIS obavezao u prošlosti, a koje su od važnosti za Srbiju. Tako je bar navela ministarka Đedović Handanović.

Za one koji su zaboravili, podsetićemo na neke obaveze iz prošlosti ,iz 2008. godine koje je prihvatio Gaspromnjeft

Obaveze Gaspromnjefta

Osim onih koje je preuzeo na osnovu socijalnog programa i investicionog programa, u ugovoru stoji i da „prodavac isplaćuje Kupcu puni iznos Kupoprodajne cene (400 miliona evra), a kupac prepušta prodavcu svoje pravo na Paket akcija i sva prava i obaveze koje su za to vezane i Strane neće jedna prema drugoj imati dalja potraživanja, uključujući i zahtev za kompenzaciju, po bilo kojem osnovu. Kupac se obavezuje da u periodu od četiri godine u kontinuitetu od dana zaključenja transfera, da obezbedi raspodelu dividendi od strane NIS-a za stavku fiskalnu godinu u iznosu koji nije manji od 15% respektivnog neto profita po godini“.

Obaveze oko proizvodnje, ulaganja i tržišnog udela

„Do 2020. godine od dana zaključenja transfera, kupac se obavezuje da obezbedio da:

• a) obezbedi… (za period od 3-5 godina), kontinuitet proizvodnje i ulaganje u istraživačke aktivnosti;
• b) da NIS ne prekine sa radom u rafinerijama Kompanije;
• v) količina prerade sirove nafte u NIS-u može da zadovolji potražnju domaćeg srpskog tržišta za osnovnim naftnim proizvodima;
• g) tržišni udeo trgovine derivatima na tržištu RS neće biti manji od nivoa postojećeg udela koji NIS ima na ovom tržištu u 2008. godini;
• d) tržišni udeo NIS-a u maloprodaji naftnih proizvoda u RS neće biti manji od postojećeg tržišnog udela koji NIS ima na ovom tržištu u 2008. godini.

Obaveza nečinjenja

Kupac NIS-a preuzeo je i obavezu da sprovede Program rekonstrukcije i modernizacije.„Sve dok su Strane akcionari NIS-a, nijedna od Strana neće prodati, preneti ili na drugi sličan način raspolagati vlasništvom nad Paketom akcija, delimično ili u celosti, u korist bilo kojeg trećeg lica osim ako prethodno ne ponudi drugoj Strani da kupi Paket akcija u skladu sa istim uslovima koji budu ponuđeni od strane trećeg lica (ili sa kojima se složilo neko treće lice).

U tom slučaju, druga Strana ima pravo da, u roku od 60 dana, odluči bilo da prihvati ponudu i započne sa kupovinom u skladu sa procedurom i pravnom formom koje su predviđene za te slučajeve, ili da odbije ponudu, u kom slučaju će prva Strana biti ovlašćena da proda, prenese ili na drugi sličan način raspolaže vlasništvom nad Paketom akcija u korist trećeg lica“

Da li će crvene linije na relaciji Beograd Budimpešta biti izbrisane, saznaćemo narednih dana kada bi trebalo da se vide obrisi pregovora u kojima bi, bar po stručnoj javnosti, Srbija trebalo da insistira na novom ugovoru koji će barem minimalno, onoliko koliko je štitio dosadašnji o prodaji akcija NIS-a, štititi naše tržište ali i državu.

Jer, ovom eventualnom prodajom gubimo sve zaštitne klauzule koje su važile sa Gaspromnjeftom.