Andrea deset godina voli istog muškarca, ali ne želi da živi sa njim: “Nama je ovako dobro”

U Srbiji i na Balkanu retki parovi mogu da zamisle da budu godinama u vezi, a da pritom ne žive zajedno. Ipak, postoje oni kojima upravo takav odnos najviše odgovara. Jedna od njih je Andrea, koja je sa partnerom već deset godina, ali nikada nisu imali zajednički ormar, račun za struju niti dogovor o tome ko će izneti smeće.

Svako od njih ima svoj dom, svoje troškove i svakodnevne obaveze. Viđaju se povremeno, prema dogovoru, a njoj takav odnos potpuno odgovara.

“Kada kažem da smo deset godina zajedno, ljudi pretpostave da živimo zajedno. Kada čuju da ne živimo, sledeće pitanje je zašto. Kao da moram da objasnim šta se pokvarilo, a nama je upravo ovako dobro”, ispričala je Andrea.

Zajednički život nikada nisu postavili kao cilj koji moraju da ostvare nakon određenog broja godina veze.

“Razgovarali smo o tome. Nije ostalo nešto prećutano, zbog čega jedno od nas čeka da se drugo predomisli. Oboje volimo da imamo svoj prostor”, objasnila je Andrea za Dnevno.hr.

Nekada provode ceo vikend zajedno, a nekada se vide samo na večeri

Njihovi susreti nemaju ustaljen raspored. Ponekad zajedno provedu ceo vikend, a drugi put se vide na večeri tokom radne nedelje. Dešava se i da zbog obaveza duže ne uspeju da usklade vreme.

“To mi ponekad nedostaje. Nekada bih volela da je tu, da ne moramo da gledamo u kalendar. Ali onda mu to kažem i pokušamo da pronađemo vreme. Ne očekujem da sam pogodi kako se osećam”, nastavila je.

Kako priznaje, najviše nesporazuma nastaje kada jedno podrazumeva da će se videti, dok drugo već ima isplanirane obaveze.

“Naučili smo da pitamo. Ako želim da provedemo subotu zajedno, kažem mu to na vreme. Isto važi i za njega. Dogovor zvuči manje romantično od iznenađenja na vratima, ali nama mnogo znači”, tvrdi Andrea.

Troškove stanovanja, račune i lične kupovine svako podmiruje za sebe. Zajedničke izlaske i putovanja dogovaraju u skladu sa troškovima i mogućnostima.

“Nemamo tabelu u koju upisujemo svaku kafu. Jednom plati on, drugi put ja. Za putovanje unapred kažemo koliko ko može da izdvoji. Ne želim da pristanem na nešto što mi je preskupo, pa da kasnije budem nezadovoljna”, objašnjava ona.

Brak za nju nije sledeći korak

Nezavisnost za Andreu podrazumeva i mogućnost da odbije neki plan bez straha da će partner to protumačiti kao odbijanje njega.

“Mogu da kažem da mi je potrebno mirno veče kod kuće. Ali pazim da nam to ne postane odgovor na svaki predlog. Veza ipak zahteva vreme”, kaže ona.

Posle deset godina veze, pitanje venčanja i dalje povremeno dolazi od ljudi iz njihovog okruženja.

Andrea ističe da ne oseća potrebu da se uda samo zato što je njihova veza duga.

“Nemam osećaj da ovo moramo da krunišemo brakom. Meni je partnerstvo u kojem svako ima svoje, a želimo da budemo zajedno, sasvim u redu”, dodaje.

Ipak, razgovaraju i o okolnostima koje bi mogle da promene njihov način života.

“Pitali smo se šta ako se neko razboli ili mu bude potrebna svakodnevna pomoć. Tada bismo se prilagodili. Odvojene adrese za mene ne znače da mogu da se povučem čim postane teško”, ističe Andrea.

Za sada se, kako kaže, najviše raduje jednostavnim dogovorima.

“Kada me pozove i pita da li ćemo u nedelju kuvati kod njega ili kod mene, meni je to dovoljno lep plan”, zaključuje Andrea, koja je na svoj način pronašla ravnotežu u ljubavi.

BONUS VIDEO:

(Dnevno.hr)