“BIO JE SVESTAN SVEGA” Bora Đorđević poslednje dane proveo u bolnici, a ovaj pevač ga je zamenio u Ribljoj čorbi: “Gledao sam ga kao oca”

Prošle su dve godine od smrti legendarnog rokera i frontmena “Riblje čorbe”, Bore Đorđevića, koji je preminuo nakon teške bolesti u 72. godini u Ljubljani. Nakon njegove smrti, bend je imenovao novog pevača – Jovana Jeftića što je bila i Borina želja.

Jovan je bio član benda 10 godina gde je radio kao prateći vokal. On je jednom prilikom istakao da je pred njim bila velika odgovornost.

– Na koncertima se šalim, pa kažem. “Neki od vas me verovatno i znaju, samo što sam stajao iza klavijature, a sada sam ispred vas”. Energija je definitivno nešto što čini Riblju čorbu, a što je Bora usadio u sve nas i mi to prenosimo. Moja uloga se tu promenila jer sam u centru, a ne sa strane, što je impozantno… Bora, Miša i ceo bend su za mene, kako da ti kažem, odrastao sam uz njih. Od 17. godine sam sa njima i ta energija se nastavlja dalje.

On se prisetio i prvog puta kada je kao frontmen stao na binu.

– Prvi put sam pevao na događaju ‘Dan Bore Đorđevića’ koji se organizovao u Čačku s tim što je to bilo dosta intimno i poprilično emotivno. Tada me je prvi put spucalo sve – čoveče, nema ga. Ni mi nismo znali šta ćemo i kako ćemo, tako da apsolutno razumem deo fanova koji je u fazonu ‘šta sad?‘. I mi smo isto to razmišljali, ali čuvši njegove želje… Ne možemo mi bez svirke, toliko smo godina uz njega i toliko dobro razumemo kako diše i kako sve treba da izgleda. Nadam se da su ljudi koji su bili na dosadašnjim koncertima osetili da je to i dalje ta ista energija. Boru nećemo zaboraviti nikada. Ja nisam zamena za Boru, niti želim da budem, niti je to ideja. Ja sam ja. Zato me je Bora podučavao, pored toga što mi je brat, prijatelj i mentor, on je meni bio očinska figura. Sa 17 godina sam i sam postao deo grupe i imao sam osećaj kao da sam imao pet očeva, pokupio sam od svih sve što valja, a sve formativne godine sam proveo u kombiju sa njima.

Po struci grafički dizajner

On je otkrio i da nije iz muzičke porodice.

-Ja sam ta crna ovca u familiji. Niti je ko skupljao ploče, niti je ko pevao. Ortak i ja smo u oglasima našli časove za gitaru, imali smo 10 godina i odlučili smo da plaćamo po pola, pa sam tako počeo da muziciramo. A kako sam došao do Riblje čorbe – iskreno, puka slučajnost. Od 15. godine sam na bini, imao sam svoj bend ‘Highway’ i još gomilu nekih neuspelih projekata, a sa 17 godina sam bio na jednom festivalu u Novom Pazaru, tada sam već imao bend ‘Čika Joca i zmajevi’ i tamo me je primetio tadašnji menadžer Riblje čorbe koji me je odmah upoznao sa Borom i dogovorili smo se da moj bend bude njihova predgrupa na koncertima. To je trajalo godinu i po dana, međutim, nije baš bilo ljubavi prema muzici od strane kolega u tom bendu koji sam napravio, pa sam ostao sam i onda sam tako sam sa akustičnom gitarom svirao kao predgrupa Riblje čorbe. U jednom momentu je Bora rekao ‘znaš ove naše pesme? Hajde sa nama’. Sve je išlo spontano i lagano. Po struci sam grafički dizajner. Mesec dana sam bio zaposlen u jednoj firmi, a kada sam dao otkaz, to mi je bio jedan od najsrećnijih dana u životu. Ne mogu bez svirke.

“Boru je rad držao u životu”

Bora je poslednjih godina živeo u Sloveniji, a njegov kolega kaže da ga je rad održavao u životu.

– Radili smo stalno, to ga je držalo u životu. Težak je to period za sve nas emotivno, a to što smo ostavili na bini ljudima koji su dolazili da nas slušaju, to je Bora. Bio je svestan svega, ja često kažem – da imam tri posto ljubavi i volje za životom kao on, bio bih ko zna gde. Koliko smo mi njega napajali energijom i svirkama, toliko je i on nas. Neverovatno koliko je energije imao, mislim da će još dugo vremena proći dok ne prestanemo da se okrećemo i govorimo ‘evo ga, sad će doći’. Teško je, ostajem bez reči. Osvrćemo se konstantno.

(Nova)