Pre nego što je postao holivudska zvezda, Kijanu Rivs snimio film kojeg danas ne želi da se seća: “UŽASAN JE!”

Glumci su često najbolji kada tumače likove koji se od njih u stvarnom životu razlikuju tek u nekoliko sitnica. Međutim, to nije bio slučaj sa Kijanuom Rivsom u jednoj od njegovih najranijih filmskih uloga.

Nedugo pre toga spakovao se i odvezao iz Kanade u Los Anđeles u raspadnutom “volvu” sa 3.000 dolara u džepu, glumac u usponu bi verovatno prihvatio bilo šta što bi mu bilo ponuđeno, pa je sigurno mislio da ga je poslužila sreća kada je dobio svoju prvu ulogu na velikom platnu.

Na setu sa Svejzijem

Njegovo jedino iskustvo u to vreme bilo je u nekoliko lokalnih TV emisija, a kao potpuno nepoznat glumac, odjednom se našao na snimanju holivudskog filma zajedno sa Robom Louom i Patrikom Svejzijem, koji su iza sebe već imali filmove „Vatra Svetog Elma“ i „Crvena zora“.

Na prvi pogled, činilo se da će mu posao biti prilično lak. Kijanu Rivs je u mladosti bio strastveni hokejaš na ledu, a zbog svojih golmanskih sposobnosti u univerzitetskom timu dobio je nadimak Zid. Zato je 1986. godine dobio ulogu golmana u sportskoj drami „Yungblood“.

Već je imao potrebno iskustvo da uverljivo odigra hokejaša, a jedino što je morao da savlada bio je francusko-kanadski akcenat.

“Jedva sam čekao da počne snimanje”

Desetak godina nakon premijere filma, u jednom intervjuu upitali su ga koliko su mu poznavanje hokeja i samo iskustvo rada na tom ostvarenju značili u tadašnjoj karijeri.

„U početku, svakako. Bio sam na audiciji za ulogu hokejaša. Bilo je sjajno. Tada sam igrao u jednoj predstavi, a Karl Marot je imao audiciju za taj film. Ljubazno mi je rekao o čemu je reč, pa sam pomislio: ‘Vau, čoveče, mogu li i ja da pokušam?’ Otišao sam na audiciju, a on mi je na početku pomogao oko francusko-kanadskog akcenta“, ispričao je Rivs.

Na osnovu ovih reči moglo bi se zaključiti da mu je snimanje ostalo u lepom sećanju i da mu je film pružio lakši ulazak u svet kinematografije, omogućivši mu da iskoristi veštine koje je već posedovao. Ipak, čini se da se kasnije nije sećao „Jangblada“ sa istim oduševljenjem.

Promenio mišljenje

Krajem osamdesetih, upravo u vreme kada se spremao da ga film „Bil i Tedova odlična avantura“ lansira među holivudske zvezde, a „Jangblad“ je još bio relativno svež u njegovom sećanju, Rivs je ponudio sasvim drugačiju ocenu svog filmskog debija:

„To je užasan film.“

Može li jedno filmsko ostvarenje istovremeno biti i sjajno i užasno? „Jangblad“ ne ispunjava oba kriterijuma – jednostavno je osrednji. Srećom, iste godine Rivs je snimio i nešto mnogo vrednije pažnje.

Devet meseci nakon premijere njegovog prvog filma, ostvarenje „Okuka reke“ prikazano je na Međunarodnom filmskom festivalu u Torontu. Ni ono nije bilo remek-delo, ali je Rivsu pružilo mnogo bolju priliku da pokaže svoju prirodnu harizmu i opušten šarm pred kamerama nego što je to mogla sporedna uloga hokejaškog golmana.