(VIDEO) “DŽABE MI SAV NOVAC U BEOGRADU!” Nemanja svakog petka beži u rodno selo, ali ni tamo ne odmara: Radi u štali i na polju i to mu dođe kao izduvni ventil posle naporne nedelje u gradu

Sve više mladih danas uspeh vezuje za život u velikom gradu, siguran posao i ubrzan tempo svakodnevice, ali retki su oni koji uspeju da pronađu balans između onoga što “mora” i “treba” i onoga što ih zaista ispunjava. Priča građevinskog inženjera Nemanje Uroševića, mladog čoveka koji svoj život živi između Beograda i rada na građevini i rodnog sela Brežđe kod Mionice, upravo je jedna od takvih – priča o upornosti, unutrašnjem nemiru, ali i hrabrosti da se taj nemir pretvori u lični izbor.

Od ponedeljka do petka njegov život izgleda kao život mnogih mladih ljudi u prestonici – dug radni dan, stalna trka sa vremenom i osećaj da dan prođe pre nego što stigne da uradi nešto za sebe. Iako ističe da voli svoj posao i da mu grad pruža određene prednosti i više mogućnosti, vrlo brzo je shvatio da takav tempo ima svoju cenu.

– Moj način života u gradu je dosta dinamičan i stresan, posao kojim se bavim zahteva mnogo vremena i energije, i nakon svega toga ostaje vrlo malo prostora za mene samog – objašnjava on za “Blic”.

“Rad na selu je besplatna terapija”

Upravo taj nedostatak vremena za sebe, kao i osećaj iscrpljenosti koji se vremenom nagomilavao, bili su okidač za promenu, ne radikalnu i naglu, ali dovoljno značajnu da mu promeni pogled na život.

Za razliku od mnogih koji vikend uglavnom koriste za odmor u klasičnom smislu te reči, Nemanja svakog petka napušta Beograd i vraća se u selo, gde ga ponovo čeka rad, ali onaj koji ima drugačiju težinu i smisao. Ono što bi mnogima delovalo kao dodatni napor, za njega predstavlja svojevrsni ventil.

– Rad sa životinjama i boravak napolju za mene su bukvalno besplatna terapija, nešto što me resetuje i vraća u ravnotežu, jer mi je dovoljno samo nekoliko sati da zaboravim sav stres koji sam poneo iz grada i da se vratim sebi mnogo mirniji – kaže on.

“Selo nije nikakva romantična priča”

Prekretnica se, kako sam priznaje, dogodila nakon perioda u kojem je zbog posla tri meseca proveo u Beogradu bez odlaska kući.

– Kada sam se tada vratio na selo, shvatio sam da ne treba da bežim od toga, jer je to deo mene i nešto što me zaista čini srećnim, nešto što nisam pronašao nigde drugde – objašnjava.

On otvoreno govori i o tome da život na selu nije romantična slika koju mnogi zamišljaju, već realnost koja uključuje svakodnevne obaveze, odgovornost i neizvesnost.

– To nije nikakva romantična priča, moraš biti spreman da radiš od jutra do mraka, ali razlika je u tome što radiš za sebe, a ne za nekoga drugog, i upravo to daje drugačiji smisao svemu što radiš – ističe.

Uprkos svemu, ono što za njega pravi ključnu razliku jeste osećaj unutrašnjeg mira koji ne može da pronađe u gradu.

– Džabe mi sav novac koji mogu da zaradim u Beogradu ako nemam slobodno vreme i mir nakon toga – dodaje.

Izazovi i realnost života na selu

Ipak, Nemanja ne krije da život na selu nosi brojne izazove, naročito kada je reč o finansijskoj stabilnosti i plasmanu proizvoda.

– Može da se živi od sela, ali moraš da znaš šta radiš i da imaš kome da prodaš to što proizvedeš, jer bez toga sav trud može da padne u vodu – naglašava.

Nemanjini vikendi na selu ne predstavljaju odmor, već nastavak intenzivnog rada koji traje bez prekida. Dan započinje brigom o životinjama, hranjenjem, napajanjem i ispašom, uz stalnu kontrolu kako bi se izbegli problemi.

Posao se potom nastavlja čišćenjem, radom oko živine i prepelica, kao i zahtevnim fizičkim radom na farmi teladi.

Posebno stresni su trenuci oko rađanja mladih, kada često preuzima i ulogu veterinara. Uz sve to, bavi se i baštom, snimanjem sadržaja i organizacijom prodaje proizvoda za Beograd, zbog čega mu vikendi protiču u neprekidnom radu bez mnogo predaha.

– Jaja nosim odavde za Beograd i tamo ih prodajem, i ljudima nije problem da sačekaju i po sat vremena da im predam proizvode – kaže.

Njegova svakodnevica između Beograda i Brežđa možda nije dugoročno održiva, ali jasno oslikava dilemu sa kojom se suočava sve više mladih – da li slediti put koji se “podrazumeva” ili pronaći sopstveni. Nemanja za sada bira i jedno i drugo, ali ne odustaje od onoga što ga istinski smiruje, pokazujući da uspeh ne mora da izgleda isto za sve, čak i kada nas ubeđuju da mora.

– Budite hrabri i verujte u sebe. Za ljude koji imaju fakultete i zvanja, uopšte nije problem i poražavajuće to što bi se vratili na selo. To nije poraz. To je jedna pobeda. Nije sve u poslu od devet do pet, moraš imati nešto što tebe čini srećnim. Ako živiš i radiš negde gde nisi srećan, treba da menjaš to i da odeš negde gde ćeš sam sebi stvoriti sreću – zaključuje Nemanja.