Ako temperatura pređe 39 stepeni – obavezno isključite ventilator! Stručnjaci otkrili zašto

Kada se stan pretvori u pravu saunu, mnogi instinktivno uključuju ventilator. Uređaj je jeftin, lako se koristi i odmah pruža prijatan osećaj na koži. Ipak, njegovo dejstvo ima svoja ograničenja. Ventilator ne snižava temperaturu u prostoriji, već samo pokreće vazduh. Ono što pomaže tokom umerenih letnjih vrućina, pri ekstremnim temperaturama može postati problem.

Na to upozorava nemački zdravstveni magazin Apotheken Umschau, pozivajući se na novu studiju objavljenu u stručnom časopisu JAMA Network Open. Prema rezultatima istraživanja, pri veoma visokim temperaturama treba dobro razmisliti da li ventilator zaista hladi ili dodatno povećava toplotni stres organizma. Posebno rizični uslovi nastaju kada temperatura dostigne oko 39 stepeni Celzijusa, uz relativnu vlažnost vazduha od približno 49 odsto.

Zašto ventilator nije uvek od pomoći

Ventilator ne hladi prostor kao klima-uređaj. On usmerava vazduh preko kože, čime ubrzava isparavanje znoja. Upravo to isparavanje odvodi toplotu iz tela, zbog čega se vazduh u početku čini prijatnim.

Međutim, pri ekstremnim vrućinama taj efekat može da se preokrene. Kada je vazduh veoma topao, ventilator više ne pomaže samo isparavanju znoja, već može da usmerava dodatnu vrelinu ka koži. Autori studije iz časopisa JAMA navode da od određene temperature telo može da primi više toplote putem toplog vazduha nego što izgubi isparavanjem znoja. Drugim rečima, ventilator može da stvara osećaj prijatnosti, a da istovremeno dodatno opterećuje organizam.

Kritična granica: Oko 39 stepeni i visoka vlažnost vazduha

U istraživanju je učestvovalo 20 ispitanika koji su tri sata boravili u klimatskoj komori na prosečnoj temperaturi od 39,2 stepena Celzijusa i uz relativnu vlažnost vazduha od 49 odsto. Deo vremena provodili su sa uključenim ventilatorom, deo bez njega, a istraživači su ispitivali i uticaj različitog nivoa hidriranosti organizma.

Pratili su srčani ritam, telesnu temperaturu, količinu znojenja, osećaj žeđi i subjektivni osećaj toplote. Rezultati su pokazali da u ovakvim uslovima ventilator može imati negativan efekat. Prema navodima Apotheken Umschaua, upravo oko 39 stepeni Celzijusa i 49 odsto vlažnosti vazduha dostiže se granica pri kojoj topao vazduh izaziva veći toplotni stres nego što dodatno isparavanje znoja može da nadoknadi.

Rizik postoji i za mlade ljude

Upozorenja na visoke temperature najčešće se odnose na starije osobe, hronične bolesnike, trudnice i malu decu. Međutim, studija objavljena u časopisu JAMA pokazuje da ni mladi i zdravi ljudi nisu potpuno zaštićeni.

Istraživanje je sprovedeno upravo na mladim zdravim ispitanicima, a pokazalo se da je dehidratacija značajno povećala opterećenje organizma. Posebno je problematično ako ne unosite dovoljno tečnosti. Ventilator ubrzava isparavanje znoja, a samim tim i gubitak vode iz organizma.

U studiji je utvrđeno da se količina znojenja uz korišćenje ventilatora povećala za oko 60 odsto. Kod dehidriranih ispitanika ventilator je dodatno opteretio srce i krvotok, a pritom nije doneo značajno veći osećaj prijatnosti.

Kada je bolje isključiti ventilator

Ventilator ne bi trebalo da radi neprekidno bez obzira na uslove. Poseban oprez potreban je kada se istovremeno jave veoma visoka temperatura u prostoriji, velika vlažnost vazduha, nedovoljan unos tečnosti i fizička aktivnost.

Kao opšte pravilo, ako temperatura u zatvorenom prostoru dostigne približno 39 stepeni Celzijusa, ventilator ne bi trebalo da bude usmeren direktno ka vama, naročito ne tokom dužeg perioda i ako se već obilno znojite, osećate žeđ ili malaksalost.

U takvim uslovima bolje je primeniti mere koje zaista rashlađuju organizam: zamračiti prostorije, provetravati ih tokom noći i rano ujutru, istuširati se mlakom vodom, koristiti vlažne peškire ili potražiti hladnije mesto. Pri nižim temperaturama ventilator i dalje može biti koristan, posebno ako unosite dovoljno tečnosti i ako vazduh nije neprekidno usmeren direktno u lice ili telo.

(Chip)