Evropska centralna banka zadržala kamatne stope na istom nivou! Oprezno zbog rasta inflacije

Evropska centralna banka je zadržala kamatne stope nepromenjene na svom aprilskom sastanku, uprkos naglom porastu inflacije u evrozoni od početka rata u Iranu.

Upravni savet ECB-a je u četvrtak odlučio da zadrži svoju referentnu kamatnu stopu na depozitnim uslugama na 2%.

U saopštenju, banka je navela da, iako je njena prethodna procena izgleda inflacije uglavnom nepromenjena, „rizici ka inflaciji i rizici ka rastu su se pojačali“.

Navedeno je da je njen upravni savet ostao posvećen uspostavljanju monetarne politike kako bi se osiguralo da se inflacija stabilizuje na cilju od 2% na srednji rok.

Priznajući da je rat na Bliskom istoku doveo do naglog povećanja cena energije, podižući inflaciju i opterećujući ekonomsko raspoloženje, ECB je primetila da će „implikacije rata na srednjoročnu inflaciju i ekonomsku aktivnost zavisiti od intenziteta i trajanja šoka cena energije i obima njegovih indirektnih i sekundarnih efekata“.

„Što duže traje rat i što duže cene energije ostaju visoke, to je verovatniji uticaj na širu inflaciju i ekonomiju jači“, naglasila je banka.

Saopšteno je da će pažljivo pratiti situaciju i zauzeti pristup zasnovan na podacima i sastanku po sastanak kako bi odredili svoj stav o monetarnoj politici. Kreatori politike se neće unapred obavezati na određenu putanju kamatne stope, naglasila je kompanija.

Evro je trgovao skoro 0,2% više u odnosu na dolar nakon ove promene, na 1,17 dolara. Prinosi obveznica evrozone blago su pali, pri čemu je kamatna stopa na desetogodišnju nemačku državnu obveznicu pala za 3 bazna poena na 3,0580%, a njen francuski ekvivalent za 4 bazna poena niža, na 3,7135%.

Odluka ECB-a usledila je nakon što su objavljeni kratki podaci u četvrtak pokazali da je inflacija u evrozoni skočila na 3% u aprilu, uglavnom zbog rasta troškova energije u regionu. Rast je usporen u prvom kvartalu, povećavši se za oskudnih 0,1%.

Predsednica ECB-a Kristin Lagard rekla je na konferenciji za novinare u četvrtak da „domaća potražnja ostaje glavni pokretač rasta, uz podršku otpornog tržišta rada“.

„Međutim, ekonomski izgledi su veoma neizvesni i zavisiće od toga koliko dugo će rat na Bliskom istoku trajati i koliko snažno utiče na energetska i druga tržišta robe, kao i na globalne lance snabdevanja“, rekla je ona.

„Rat na Bliskom istoku ostaje rizik od pada za ekonomiju evrozone, doprinoseći nestabilnom globalnom političkom okruženju.“

Danas je, dodala je, upravni savet doneo „informisanu odluku na osnovu još uvek nedovoljnih informacija“, nakon što je detaljno raspravljao o različitim opcijama banke.

Šta se dešava sledeće?

Lagard je na poslednjem sastanku banke u martu rekla da su kreatori politike spremni da povećaju kamatne stope čak i ako se očekivani skok inflacije u evrozoni pokaže kao privremen.

Neki ekonomisti kažu da će junski sastanak banke biti onaj koji treba pratiti, sa potencijalnim povećanjem od 25 baznih poena kako bi se ključna kamatna stopa podigla na 2,25%. Drugi insistiraju da centralna banka mora da deluje veoma pažljivo pre nego što poveća stope u vreme kada se čini da ekonomija stagnira, a poverenje potrošača opada.

Mark Vol, glavni evropski ekonomista u Dojče banci, rekao je da banka za sada zrači osećajem mirnog poverenja, „uz pozivanja na otpornost ekonomije u poslednjim kvartalima i dugoročna inflaciona očekivanja koja su ostala dobro usidrena“.

„Ali postoji i osećaj rastuće zabrinutosti što duže traje sukob na Bliskom istoku. Generalno, ovo je izjava koja ne obavezuje ECB unapred na povećanje kvota u junu. Ali to ni ne sprečava ECB da poveća kvote u junu“, dodao je.

Veće kamate moguće u junu

Džil Selfin, glavni ekonomista u KPMG-u, vidi potencijal za povećanje kamatnih stopa u bliskoj budućnosti.

„Za razliku od nekoliko drugih velikih centralnih banaka, uključujući Banku Engleske, kamatne stope u evrozoni su u neutralnom području, što doprinosi potencijalno većoj potrebi da ECB brže deluje kako bi sprečila da inflatorni pritisci postanu dublje ukorenjeni.“

„Za razliku od energetskog šoka 2022. godine, fiskalna politika u evrozoni je restriktivnija, a tržište rada je omekšalo, smanjujući rizik od sekundarnih efekata. Međutim, s obzirom na rast inflacije i poremećaje u snabdevanju energijom koji pokazuju malo znakova ublažavanja, ECB će verovatno započeti svoj ciklus povećanja kamatnih stopa u junu, a svi dalji potezi ostaju u velikoj meri zavisni od dolazećih podataka o inflaciji i platama.“

(Izvor: CNBC)