“Kad god su ekstremne temperature, jaki vetrovi i gromovi UDARI ZEMLJOTRES”: Teorija zavere ili stvarno ima neke veze između klime, vulkana i potresa? Evo šta kaže stručnjak

Jugoistočni deo Srbije danas pre podne, u 9.46 časova, pogodio je zemljotres, i prema podacima Republičkog seizmološkog zavoda, epicentar je bio u regionu Leskovca, na oko 6 kilometara od centra grada, sa magnitudom od 3,9 jedinica po Rihterovoj skali. Skoro nismo imali zemljotres koji je bio blizu 4 podeoka, a kako su ovih dana ogromne vrućine, ali i nepogode – obilni pljuskovi, grad, pljuskovi i grmljavina, pa sad još i zemljotres, neku su odmah krenuli da to sve povezuju.

Zemljotres se osetilo se jutros na celom jugu naše zemlje, pa tako i na Kosovu i Metohiji, ali i u Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori, a svedoci opisuju da je potres trajao između sedam i osam sekundi. Građani na društvenim mrežama odmah su počeli da dele svoja iskustva, navodeći da im se tresao krevet i da je osećaj bio izuzetno neprijatan, a mnoge je ovaj potres i probudio.

Ono što je posebno privuklo pažnju javnosti jesu komentari da se svaki put kada su ekstremne temperature i oluje dogodi i neki potres, kao i specifičan zvuk koji je pratio današnji događaj, a koji su mnogi opisali kao zvuk jake promaje. Upravo ove navode i teorije o povezanosti vremenskih prilika sa podrhtavanjem tla za “Blic” je prokomentarisao meteorolog Ivan Ristić.

“Kad god su ekstremne temperature, neki nenormalni vetrovi i gromovi, obavezno udari zemljotres. 3,9 Rihtera kod Leskovca”, napisao je jedan korisnik društvene mreže X.

Tajna veza između klime i dešavanja unutar planete

Postoji li neka tajna veza između klime i dešavanja unutar planete?

Ristić ističe da njegova teorija počiva na takozvanoj vezi između klime, vulkana i zemljotresa.

On navodi da se ne radi o izolovanim, pojedinačnim slučajevima, već o generalnom trendu koji pokazuje da su vulkani postali aktivniji i da ima više zemljotresa od kada je došlo do globalnog porasta temperature na planeti Zemlji.

– To znači da dešavanja unutar naše planete značajno utiču na klimu i da to dodatno podiže temperaturu koju osećamo na površini – objašnjava Ristić.

Ipak, meteorolog napominje da ne možemo direktno dovoditi u vezu konkretne toplotne talase, grmljavinu ili jak vetar sa jednim određenim zemljotresom.

Trenutno se ne vidi jasna konekcija sa trenutnim toplotnim talasima u tom smislu, ali se vidi da su unutrašnja dešavanja u Zemlji, poput zemljotresa i vulkana, povezana sa klimom generalno, što je teorija koju on nastoji da dokaže.

Zašto se čuje zvuk sličan promaji i eksploziji

Govoreći o specifičnom zvuku koji su građani Vranja i okoline opisali kao zvuk promaje, Ivan Ristić pojašnjava da se prilikom zemljotresa zapravo čuje svojevrsna eksplozija.

Pošto se mi ne nalazimo direktno iznad rasednih ploča, nama je svaki zemljotres praćen nekakvom tutnjavom i zvukom koji podseća na to da je nešto unutra puklo.

Da bi ljudi to lakše mogli da zamisle, Ristić koristi plastično poređenje sa kućnim aparatom. On kaže da je to slično situaciji kada se na bojleru pokvare termostat i ventil, pa usled pregrevanja dolazi do ogromnog porasta pritiska i na kraju do eksplozije, što stvara efekat sličan onome koji osetimo tokom zemljotresa. Dakle, taj zlokobni huk i tutnjava koji prate podrhtavanje tla zapravo su zvučni efekti oslobađanja energije u dubini.

Statistika i opasnost od letnjih zemljotresa

Iako je današnji potres izazvao strah, Ristić naglašava da zemljotres od 3,9 Rihtera ne spada u red jakih zemljotresa. Prema njegovim rečima, pravu materijalnu štetu prave tek jači potresi koji dostižu 5 ili 6 stepeni po Rihteru. Meteorolog dodaje da tokom leta mogu da se dešavaju potresi do 4 Rihtera, ali da su ovi jači i opasniji u tom periodu malo verovatni.

Podseća da se jači zemljotresi statistički gledano obično dešavaju u jesen i tokom proleća. Kao jedini izuzetak od ovog pravila navodi razorni zemljotres u Skoplju koji se dogodio usred leta, 26. jula 1963. godine.

– Statistika je jasna i ukazuje da će ulaskom u leto broj i jačina zemljotresa verovatno opadati – kaže meteorolog.

Takođe upozorava da je na globalnom nivou došlo do povećanja broja zemljotresa magnitude preko četiri Rihtera za čak četiri do pet puta, što nije nimalo zanemarljiv podatak.

Razlika između groma i seizmičkih procesa

Interesantno je i Ristićevo objašnjenje fenomena groma, koji mnogi takođe povezuju sa snažnim zvukovima tokom nevremena. Meteorolog ističe da treba znati da grom zapravo nikada ne udara direktno u zemlju, već je to uvek eksplozija vazduha koja se dešava neposredno iznad same površine. Munja se kreće kroz određeni kanal u kojem temperatura vazduha dostiže neverovatnih 30.000 stepeni.

– Zbog te ogromne temperature dolazi do prave eksplozije vazduha koja se čuje kao grom. Iako je ovaj proces fizički drugačiji od seizmičkog pomeranja tla, zvučni efekti eksplozije mogu kod ljudi stvoriti sličan osećaj nelagode i straha, naročito kada se poklope sa podrhtavanjem zemlje – objašnjava Ivan Ristić.