“SNS I STUDENTSKA LISTA POD NAJVEĆIM PRITISKOM” Direktor agencije “Faktor plus” za “Blic” otkrio sve o izborima u Srbiji: Ko vodi, ko pada, a ko bi trebalo da bude zabrinut

Ko bi dobio izbore kada bi danas bili održani? Ko vodi, ko raste, ko pada, a ko bi trebalo da bude zabrinut.

Odgovore na ova pitanja tražimo od Vladimira Pejića, izvršnog direktora agencije “Faktor plus”.

Da se izbori održavaju u nedelju, Srpska napredna stranka (SNS) osvojila bi čak 47,2 odsto glasova, što znači da je na samoj ivici samostalnog osvajanja apsolutne većine, pokazalo je najnovije istraživanje agencije “Faktor plus”. Prema istom istraživanju, druga najjača politička snaga bila bi studentska lista sa 31,5 odsto glasova.

Na trećem mestu bi se našao SPS sa 4,9 odsto podrške, dok bi još samo dve opcije prešle cenzus: proevropska koalicija predvođena SSP-om, sa 3,6 odsto, i desničarska opcija predvođena Narodnim pokretom Srbije, sa 3,4 odsto glasova.

“Vidimo da dolazi do jedne političke stabilizacije”

Na pitanje kakvo je raspoloženje birača u Srbiji, Pejić odgovara da dolazi do jedne političke stabilizacije.

– Ono što je jasno u odnosu na neki prethodni period, ne gledajući samo usko stranke, vidimo da dolazi do jedne ipak političke stabilizacije, s jedne strane. S druge strane, manje je konfuzije. Po istraživanju javnog mnjenja i generalno po raspoloženju već vidimo da određenu opredeljenost, iako ne u potpunosti, ali opredeljenost za možda određenu stranu. Sad, u okviru, u okviru svih tih strana imamo i neke podmogućnosti, ali generalno, mislim da, pogotovo onaj deo koji je naklonjen vlasti je negde stabilizovao svoje opredeljenje, dok s ove druge strane imamo jednu, situacija je malo kompleksnija i ti birači su, heterogeni u svakom smislu, pogotovo što imamo, hajde da kažemo, studentsku listu koja još uvek predstavlja i dozu realnosti i dozu imaginacije. Imamo i realnost i imaginaciju. Imamo, tradicionalnu opoziciju, imamo leve, desne, imamo one koji verovatno i neće izaći na izbore, a protiv su vlasti. Tako da, dolazi, došlo je do jedne stabilizacije, ali kažem, očekujem da u narednom periodu to bude mnogo preciznije – navodi.

“Vidimo veliku dozu samopouzdanja na obe strane”

Na pitanje kako komentariše ubedljivu prednost SNS-a u istraživanju i da li ona već nagoveštava izvesnu pobedu naprednjaka, Pejić odgovara da je vlast uspela da stabilizuje svoje biračko telo i da dosta rade.

– Naprednjaci su uspeli pre svega da stabilizuju svoje biračko telo. Nije ovo nešto što je novo, u proteklih, pa možemo skoro, i desetak godina sigurno, a možda i petnaestak. Oni su imali u jednom trenutku ozbiljan izazov: stabilizovali su svoje biračko telo, dosta rade. Vučić je u poslednjih samo 2 meseca preorao Srbiju, ovaj, uzduž i popreko, i kako vidimo, i to se nastavlja. I, jednostavno, izbore koje je najavljivao, a i o kojima smo i mi pričali, da se očekivalo da će biti neki parlamentarni, prilično spremno dočekuje, što je za naprednjake prilično svojstveno. Prednost jeste, ajde da kažemo, ubedljiva, međutim Studentska lista ima ne mali broj simpatizera u ovom trenutku. U krajnjoj liniji, svako potcenjivanje ili proglašavanje pobede unapred može bilo koga koštati poraza. Vidimo mi veliku dozu samopouzdanja na obe strane, ali to ipak mora da bude potkrepljeno, ajde da kažem, u ovom trenutku istraživanjima javnog mnjenja, a pre svega na samim izborima – navodi Pejić.

“Dalek je put od simpatija prema nekom do trenutka kad se zaokružuje broj na listiću”

Na pitanje šta ga je najviše iznenadilo u ovom istraživanju i da li ima rezultata koji su bili manje ili više očekivani, Pejić kaže da trenutno nema većih iznenađenja.

– U ovom trenutku nema nekog velikog iznenađenja, iz prostog razloga što smo, ajde, mi redovno radimo, ali relativno skoro smo imali i objavljivanje rezultata, i u odnosu na taj period nema tu nekog većeg pomaka. Ja očekujem da u jednom trenutku dođe do određenog raslojavanja, to sam već i najavio. Međutim, do toga neće doći dok, pre svega, studentska lista ne bude se pokazala onakvom kakva će zaista izaći na izbore. Nije samo stvar imena. Ja i često kažem: nije potrebno da javnost zna 250 kandidata za poslanika, nego govorimo o nekih, nekoliko imena koji simbolizuju taj pokret i, makar okvirno, politika za koju se zalažu. Znači, ne mora to da bude super precizno, ali mora da postoje neke konture, mora da postoji neka ideja da građani vide o čemu se radi. Vi imate deo građana koji su svakako protiv vlasti, i koga god da kandidujete, oni će protiv glasati. U krajnjoj liniji, takve neke situacije smo imali prilike da vidimo i na lokalnim izborima, ali i na lokalnim izborima se videlo da to nije dovoljno. A ja lično mislim da sve stranke, i vlasti i opozicije, će se prevariti ukoliko potcene građane i potcene njihov izbor. Jednostavno, građani imaju u određenom trenutku i emocije, i ljutnju, i simpatije, ali ipak postoji deo racija; gledaju oni šta se radi, ko šta nudi, i dalek je put od simpatija prema nekom pa do trenutka kad se zaokružuje broj na listiću, broj koji predstavlja određenu listu – navodi.

“Branko Ružić nije običan član i nije neko ko nema uticaj u toj stranci”

Na pitanje da li SPS, koji prema istraživanju ima 4,9 odsto podrške, sigurno prelazi izborni cenzus, Pejić ocenjuje da bi bilo iznenađenje ukoliko socijalisti ne bi prošli cenzus.

Bilo bi iznenađenje da ne prođe. Ono što se dešavalo prethodnih dana u toj stranci. U ovom istraživanju to nije moglo da se vidi. Prosto, biračko telo, i generalno, a i socijalista, nije u tom smislu toliko senzitivno da se te stvari tako brzo gledaju. Drugo, problem sa gospodinom Ružićem nije nastao pre 2 nedelje, pa da su sad ljudi iznenađeni. Manje-više, postoji već neko duže vreme. I mislim da su tu socijalisti već ranije zauzeli pozicije ko tu koga podržava. Ono što njima možda nije dobro je što se sve ovo unosi u određenu dozu zbunjenosti među njihovim biračima, jer moraju, a verovatno će vrlo brzo im biti jasno koga podržavaju, koga ne. I na neki način više se, nažalost, bave tim stvarima nego možda pripremama ili samom kampanjom. Mislim da bi u ovom trenutku mnogo korisnije bilo da su na terenu i da rade sa svojim članstvom, a i biračkim telom, naravno, nego da se bave ovakvim problemima.

Na pitanje da li je nanelo štetu stranci, Pejić ocenjuje da će se posledice isključenja Branka Ružića tek videti.

– Možda im je od nekog prethodnog perioda naštetilo, i verovatno da jeste. A sada, da li će samo isključenje imati posledice, to ćemo videti. Ali kažem, najveći problem i izazov po njih je, evo, možda određena zbunjenost među biračima i situacija gde umesto da se na terenu bave političkim pitanjima i pripremama za izbore i samim izborima, oni se bore, kažem, sa nekim unutarstranačkim problemima koji nisu strani bilo kojoj stranci. Jednostavno, to je nešto što je normalno u stranačkom životu. Ne vidim to kao tragediju, ali sigurno da jeste problem, pogotovo što Branko Ružić nije običan član i nije neko ko nema uticaj u toj stranci – kaže Pejić.

“Nisu u sjajnoj poziciji”

Na pitanje koliko je realno da stranke koje su trenutno oko izbornog cenzusa uđu u parlament, Pejić ocenjuje da je njihov položaj neizvestan.

– Imamo tu sad dve grupe stranaka. Jednu grupu stranaka koje su jako oko cenzusa, ajde da kažem, ili su nešto preko ili ispod. I imamo jednu grupu stranaka koja u ovom istraživanju i nije toliko vidljivo, koje su jako nisko i koje je samim istraživanjem, ako ćemo pošteno pričati, jako teško uhvatiti. I često nama u istraživanju pokaže da je nula, ali naravno, ljudi imaju određen broj glasova iz tog razloga nije bilo korektno da ih navodimo. Što se tiče ovih koji su oko, oko cenzusa, ja mislim da je, da je opozicija, klasična opozicija, potcenjena, potencijalno potcenjena, ajde tako da kažem. U ovoj sada raspodeli snaga, oni jesu u nekom drugom planu. To jeste problem i za socijaliste, jer kad se napravi neka, polu-referendumska, ako ne i referendumska atmosfera. I opozicija, ova stara, i socijalisti možda malo trpe. Međutim, videćemo kako će se stvari odvijati sa studentskom listom o kojoj sam pričao. Da li su oni savršeno organizovani, pa će to biti još snažnije nego što izgleda, ili zapravo ovo njihovo nedelovanje na makar ne masovnije, predstavlja problem i neke probleme unutar njih samih? U zavisnosti od toga kako će oni dalje i raditi i kako će se prema njima odnositi javno mnjenje, u velikoj meri može zavisiti i rezultat opozicije. I zato kažem: potencijalno oni u nekom raspodelu, raspodeli snage, mogu imati i značajniji broj glasova nego što sada to pokazuje, ali da su u nekoj sjajnoj poziciji nisu, da budemo potpuno iskreni. Jasno, to vidimo i prema rezultatima vašeg istraživanja – navodi.

“Tako oštra podela ne bi bila metodološki ispravna”

Da li istraživanje pokazuje jasne trendove u pogledu starosti birača, odnosno da li mlađi češće podržavaju studentsku listu, a stariji SNS, Pejić kaže da određene razlike postoje, ali upozorava da biračko telo nije moguće tako strogo podeliti.

– Postoje, i naravno. Taj trend u odnosu ne u protekla 3 meseca ili godinu dana, nego i već i ranije, neke zakonitosti postoje. I to nije, nije sporno. Kada, recimo, naprednjaci su ogromna stranka, i to se vidi po njihovim ranijim rezultatima, ne mogu oni imati taj rezultat a da ih nema u gotovo svim segmentima biračkog tela. Naravno da su studenti u jednom trenutku privukli veći deo mladih. Ako posmatramo publiku samih studenata, ni to nisu samo mladi. Imate vi tu, ja ne bih isključio ni stariju populaciju. Tako da, tako da, niti želim da naprednjacima kažemo da za njih samo glasaju stari, niti bih za studentsku listu pripisao to da za njih glasaju samo mladi. Tako oštra podela ne bi bila metodološki ispravna. A da sada, naravno, sama činjenica “studenti” asocira na mladost, i to nije nešto što je aj da kažemo, nešto novo – dodaje Pejić.

“Izbori u nekom trenutku moraju da se dese”

Šta očekuju od predstojećih izbora, Marko Lakić, urednik digitalnog izdanja lista “Politika”, i Dejan Miletić iz Centra za proučavanje globalizacije, ukazuju na veliki broj izbornih lista i neizvesnosti.

– Biće tu više, više lista, ne treba imati iluzija, biće dosta stranaka na listama, blokova, kako hoćete. A nisam siguran ni ova blokaderska lista da će ići jedinstveno, odnosno, njima se možda odlaže taj trenutak obznanjivanja zvanično od liste, ali 20 dana pre izbora moraće da objave. A do tada, kako će nastupati, sem što će juriti SNS i njihove mitinge, ja ne znam da li je to dovoljno. Obećavani su izbori tokom ove godine, nema tu ne znam kakvih razlika. Da li će biti u oktobru ili novembru, ili početak decembra, mislim da je sve to slično – navodi Miletić.

– Izbori u nekom trenutku moraju da se dese. Pente, šta će biti posle tih izbora? Strah me je te postizborne noći, je l’ tako, i izbori plus jedan dan gde je apsolutno sve moguće. Jer, da se razumemo nešto, živimo u jednom vrlo nesigurnom i nestabilnom vremenu. Ovde više niko nikome ne veruje. Imate društvene mreže gde mogu da se poturaju laži, i naravno, tom nekomu, uz sve te uzavrele okolnosti, laži, spinovi, ovo može da prokuva. Može da izbije građanski rat. Ja se iskreno nadam da neće, jer ja ovde živim, i moja deca, ali verujte mi, ne mogu ništa da kažem sa sigurnošću da će se nešto desiti ili da se nešto neće desiti – kaže Lakić.

“Nadam se da će sve biti u redu”

Na pitanje da li deli zabrinutost zbog mogućih tenzija tokom i nakon izbora, Pejić ocenjuje da bi veći rizik mogao da predstavlja upravo izborni dan i izborna noć.

– To što priča nije bez osnova, ali samo bih ja dodao da meni možda i veći strah izborni dan i sama izborna noć nego ono posle toga, jer to posle toga će u velikoj meri zavisiti od rezultata. Ukoliko bude bilo od koje strane ubedljiva, teško da ćemo imati većih problema, ali sam izborni dan i izborna noć, pogotovo kad se setimo i lokalnih izbora, može biti rizična, i ja se samo nadam da će biti sve u redu – dodaje Pejić.

“Šta se dešava iza zatvorenih vrata teško možemo da znamo”

Na pitanje ko gubi zbog odluke Miroslava Aleksića da ne ide u predizbornu koaliciju sa Draganom Đilasom, Pejić ocenjuje da se teško može govoriti o jasnom gubitniku.

– Ja sam iz medija i čuo da razgovaraju, a evo sad čujem i da, da to ne ide u preterano dobrom pravcu. To su stari partneri koji su imali uspona i padova u svojim odnosima. Pokazalo se da mogu zajedno da izađu na izbore. Imali su jako dobar rezultat svojevremeno, kao pod nazivom “Srbija protiv nasilja”. Kad kažem “dobar rezultat”, mnogi kada uporedimo sada sa studentskom listom, vidimo da nije to ni toliko daleko bilo. Opet, imali su i situaciju kod ponovljenih beogradskih izbora, sećamo se, bojkota ili neizlaženja na izbore, kako god. Tako da, tu postoji određena matematika: ko gubi. Ne verujem da gubi bilo ko tu od strana, pogotovo što nije bilo nekih teških reči, nije bilo nekog sukoba. Ali, ali nisam siguran ni ko bi dobio da je bilo te koalicije – navodi Pejić.

Na pitanje da li ga je iznenadila odluka Miroslava Aleksića da ne uđe u koaliciju sa Draganom Đilasom, Pejić kaže da nije, imajući u vidu ranije uspone i padove u njihovoj saradnji.

– Nije me iznenadilo. Ali kažem, oni su imali i uspona i padova, imali su odluka i da se raziđu i da idu zajedno. I da budem sad krajnje iskren, ne bi me iznenadilo da idu zajedno, ali nije mi ni ovo nešto što je sada, bog zna kako, novo, niti nešto što će kod obe strane, kod glasača, ostaviti neki loš utisak. Generalno, opozicija ta nema percepciju javnosti kao neko ko je sposoban da sruši Aleksandra Vučića ili da ostvari neki veći rezultat. Opet kažem, oni ljudi rade, i ružno je bilo potcenjivati taj njihov rad. Pogotovo što i ti razgovori, kažem ono malo što se znalo u javnosti, su bili dosta, dosta korektni. Šta se dešava iza zatvorenih vrata, to, naravno, teško možemo da znamo.

Na pitanje da li će stranke morati da prave široke, pa i neprirodne koalicije kako bi prešle izborni cenzus, Pejić ocenjuje da ne postoje prečice ka dobrom rezultatu.

– Mora da postoji nešto što vezuje te koalicije, da bi oni ostvarili neki bolji rezultat. Postoje neprincipijelne, to se slažem. Kada je potreba za prelazak cenzusa, ja to mogu da razumem, u tom smislu da matematički znači. Međutim, kako da kažem, osete i glasači kada je to veštački stvoreno i nametnuto. I često se nekom čini: “jaki smo sad kao zemlja kad smo se udružili” i tako dalje. Ali to je samo ono o čemu sam govorio, da ne postoje prečice ka dobrom rezultatu. I to je uvek moj bio savet i političarima: prečicom. Uvek se govorilo: “Da li idemo u jednu kolonu, u dve kolone, tri kolone? Ova koalicija, ona. .. ” Jednostavno, to su neke stvari koje mogu za nijansu da poboljšaju rezultat, mogu i negde da donesu neki boljitak. Međutim, to su prečice, a prečicom nikad ni u životu, a i u politici zaista je vrlo teško da možete da ostvarite rezultat, ili što bi neko rekao na foru, ali hajde da kažemo prečicom: to je gotovo nemoguće. Tako da, a u krajnjoj liniji, imamo i postizborne koalicije koje su po pravilu mnogo značajnije nego te predizborne.

“Meni to više liči na kladionicu nego na ozbiljnu političku borbu”

Na pitanje da li je sama želja za promenom vlasti dovoljna da okupi različite stranke i pokrete u jednu koaliciju, Pejić ocenjuje da su motivi različiti i da se često svode na izborni rezultat.

– Motiv im je da imaju dobar rezultat. Neko ima za motiv da uopšte pređe cenzus, da ima određen broj poslanika, poslanički klub, da na neki način, ajde, preživljava kao stranka ili pokret, ili da, onako, na neki minimalan način utiče na politiku ove zemlje. Ima onih koji imaju ambiciju, naravno, da osvoje vlast, ili da participiraju u nekoj novoj vlasti. Ja mislim da mnogi sada imaju neki otvoreni, što je sasvim legitimno, a neki skriveni motiv da u nekoj novoj raspodeli moći, ukoliko dođe neka druga strana na vlast, da i participira u toj novoj vlasti. I naravno da će sve pokušati da do toga dođe. Splet okolnosti nekad može nekom ići na ruku. Dešavalo se da jedan poslanik ima veću težinu nego 12, recimo. To je sve oslanjanje na sreću. Meni to više liči na kladionicu nego na ozbiljnu političku borbu. Na pozitivnu vrstu politike, jasno – dodaje Pejić.

“Ovo jeste visok odziv”

Na pitanje da li je podatak da bi 64 odsto građana izašlo na izbore visok i koliko su takvi podaci relevantni, Pejić ocenjuje da je reč o impozantnoj brojci, posebno u poređenju sa prethodnim izborima.

– Rezultat jeste iznenađujući, ali mi smo već u prethodnim istraživanjima imali sličnu brojku, tako da, da, onda je manje. Međutim, u odnosu na neke prethodne izbore, ovo jeste dosta viši rezultat, i u tom smislu jeste iznenađujući. S druge strane, nije isto kada mi u istraživanju dobijemo 64 odsto i, i kako je faktičko stanje na terenu, iz prostog razloga da ne bude zabune: da pričamo o nekim, o nekim nedostacima u biračkim spiskovima, to ima ko se time bavi. Govorim o tome da veliki broj građana jeste ovde prijavljen, a živi u inostranstvu, i kada kažemo da je izašlo 60 odsto, slobodno možemo da kažemo da je gotovo 70 odsto izašlo na izbore, primera radi. Ovo jeste visok odziv; imali smo jako visok odziv i na lokalnim izborima, koji su uvek i manje atraktivni.

“Ne bih se preterano uzdao u neopredeljene”

Na pitanje da li bi visoka izlaznost mogla da ide u prilog studentima i opoziciji, Pejić ocenjuje da veća izlaznost može biti značajna za opozicioni deo biračkog tela, ali da sama po sebi nije garancija boljeg rezultata.

– Mislim da je ta veća izlaznost dobra za opozicioni deo biračkog tela, u smislu da oni koji su ranije bili protiv vlasti, a bili su pasivni, da se sad aktiviraju. Međutim, imali smo mi, kažem, i na lokalnim izborima ogromnu izlaznost, pa opet, kad pogledate rezultate, SNS je u gotovo svim opštinama tim ostvario rezultat, dobar, odličan, u odnosu na, na to kako su se stvari dešavale. Pa čak i ako pogledamo u apsolutnim ciframa, kad pogledamo i jednu i, ovaj, drugu stranu, vidimo da ta velika izlaznost nije u velikoj meri uticala. Ali, kažem, ako ova velika izlaznost bude rezultat toga da su oni koji su deo, onaj deo birača koji su protiv vlasti se, aktivira, onda to može da im bude od značaja. Naravno, kažem, oni se uglavnom raspodele pravilno, i ne bih se preterano da sam na bilo kojoj strani uzdao u neopredeljene, odnosno apstinente, kako ih ko zove, jer ovo nisu de facto apstinenti, ovo su neopredeljeni, makar u ovom trenutku.

“Pokušaće da ostave što jači utisak da bi za njih glasali”

Na pitanje ko bi mogao najviše da utiče na 31 odsto građana koji još nisu sigurni za koga bi glasali, Pejić ocenjuje da će ključnu ulogu imati sposobnost političkih aktera da ih motivišu da izađu na izbore.

– Mislim da će vlast će više gledati da zadrži ovo svoje učešće u biračkom telu, ovaj opozicioni deo, ali kažem, koji je vrlo heterogen, će pokušati pre svega da, da te ljude zaista natera da izađu. Kad kažem natera, ne mislim u nekom negativnom smislu, nego da ih svojim delovanjem natera. A s druge strane, pokušaće između sebe da ostavi što jači utisak da bi za njih glasali. U velikoj meri će zavisiti to, ajde da budem konkretan, kako će se dalje razvijati rad i sama studentska lista, jer mnogi ljudi studentsku listu, koji je pozitivno ocenjuju i koji bi glasali za tu listu, vide tu listu onako kako idealno kako oni zamišljaju u svojoj glavi. Šta hoću da kažem: oni koji su nacionalno opredeljeni, oni tu listu vide kao nacionalno obojenu; oni koji su proevropski, vide je kao potpuno proevropsku.

“Mogu da imaju veći značaj nego što se u ovom trenutku misli”

Na pitanje za koga bi mogli da glasaju birači ukoliko budu razočarani kandidatima na studentskoj listi, Pejić navodi da ćemo videti kako će izgledati.

– Videćemo kako će to izgledati. Ja teoretski ne isključujem mogućnost da budu i dve studentske liste, teoretski govorim, ne bih da imputiram, pa da onda imamo podelu unutar tog bloka, upravo po ovoj liniji podele o kojoj sam govorio. Manje je to verovatno. S druge strane, mislim da će se ići do samog kraja na ovu neku, hajde da kažemo depersonifikaciju, i da nećemo imati ni jasne kandidate. Ne govorimo o kandidatima za poslanike, govorimo o nekom ko će prezentovati tu politiku kojom žele dalje da se bave. A naravno da, i čak i ako postoje oni koji se razočaraju u tu politiku, neće ići ka vlasti; ići će ili u apstinenciju, ili će ići ka postojećim opozicionim partijama. I zato kažem: njih ne treba u potpunosti potceniti. Potencijalno, oni mogu da imaju veći značaj nego što se u ovom trenutku misli.

“Nije dovoljno samo ukazivati na probleme, morate da ponudite i neka rešenja”

Na pitanje šta bi u naredna dva meseca moglo najviše da utiče na birače da izađu na izbore i odluče kome će dati glas, Pejić ističe značaj terenskog rada i konkretnih političkih programa, dok samu kampanju i političko oglašavanje vidi kao manje presudne.

– Kampanja u zanatskom smislu, po mom mišljenju, ne može mnogo da doprinese, ali rad na terenu može. U krajnjoj liniji, videli smo, kažem, i predsednika Vučića koji je gotovo stalno na terenu; videli smo da studenti imaju tu kampanju od vrata do vrata, što znači da je terenski rad i bitan i prisutan. Kažem, same reklame, bilbordi i tako dalje neće u velikoj meri uticati. Vlast će, naravno, afirmisati ono što je do sad uradila, i neke nove projekte, i to i rade. Oni koji su protiv će pokušati na različite načine da, hajde da kažem, sruše mit o “prvo nepobedivosti” vlasti, a onda i, verovatno, kao što je i normalno da opozicija radi, da kritikuje vlast. Jedno je kritika, drugo je ići u radikalnu kritiku svega postojećeg, da budete protiv svega. Nije dovoljno samo ukazivati na probleme, morate da ponudite i neka rešenja. Kažem, ta rešenja su i personalna, ali i politička; videćemo koliko će se konkretizovati sve te stvari i da li ćemo imati jasniju sliku. Ali, kažem, odnos snaga u ovom trenutku je ovakav: 2 meseca je velik period, pogotovo u ovim turbulentnim vremenima, i mislim da će vlast ići ka tome. Ono što je do sad radila, da zadrži svoje biračko telo, koje nije malo, ovaj opozicioni deo, uključujući i studentski blok, da aktivira što je veći broj ljudi, što je veći broj apstinenata iz nekih prošlih vremena, i naravno da ih ubede, kažem, da su oni ti kojima vredi pokloniti glas. Ima određen broj ljudi koji će svakako glasati, po svaku cenu, i za vlast ili protiv vlasti, zavisi na kojoj strani, i na njih teško da će moći da utiče bilo kakva kampanja – dodaje Pejić.

“To mogu jedino socijalisti ili manjine”

Na pitanje kakav je koalicioni potencijal vlasti i studentske liste nakon izbora, Pejić ocenjuje da će prostor za postizborne dogovore biti prilično sužen.

– Sve se sužava više taj prostor, a to je posledica upravo ove, što sam rekao, ajde, takozvane referendumske atmosfere. Ne mogu baš da kažem da je referendumska, ali postoji jedna podela. I neće biti tu mnogo prostora ni za jednu stranu, iz prostog razloga što, kažem, kod vlasti je najveći deo ljudi okupljen oko Srpske napredne stranke uz SPS i ne vidim načina da osim te dve stranke, možda još neka manja, ili manjine naravno, koje su uvek tu, da mogu da prave koaliciju. S druge strane opozicione partije, sve koje učestvuju ovde, ali prvi uslov je da oni uopšte pređu cenzus. Ne mislim samo na ove dve vodeće opozicione grupacije pored studentske liste, ali morao bi neko da, kažemo, da promeni stranu ukoliko bi opozicioni deo hteo. Ali mora da se stvore uslovi da opet neko pređe na tu stranu. To mogu jedino ili socijalisti ili manjine, ali ne vidim da u ovom trenutku postoje uslovi za to – navodi Pejić.

“Stabilnost je preduslov nekog normalnog života”

Na pitanje da li građani očekuju da bi izbori mogli da smire političke tenzije i podele u društvu, Pejić ocenjuje da sve veći broj ljudi veruje da bi izbori mogli da donesu određenu političku stabilizaciju, ali ne i da će podele nestati.

– Podele, podele teško, ali tenzije veći broj ljudi u odnosu na prethodni period koji smatraju da će izbori dovesti zapravo do određene stabilizacije u političkom smislu. I ovo je sve pod pretpostavkom da ono što smo malopre govorili, da mirno prođe i izborni dan i sve ono što ide uz izbore. Podele verovatno neće utihnuti, postaće određene turbulencije i tenzije, ali to je nešto što je normalno da postoji. Dok je sve to u granicama prihvatljivog i zakonskog, i dok nema nasilja u bilo kom smislu, to je negde i očekivano. Međutim, mi smo zaista imali jedan buran period u prethodnih nekoliko godina, sada već. Imali smo ne samo pad nastrešnice, nego pre toga tragedije u Ribnikaru i u Mladenovcu. Tako da već duži vremenski period jednostavno ne postoji nekog mira, što se odnosi i na privredu i na svakodnevnicu. E sad, ne treba se naravno praviti kao da se ništa ne dešava kada se nešto loše desi, ali mora da postoji, moraju, kao što će se složiti verovatno obe strane, da institucije rade svoj posao, a da postoji određena politička stabilnost. Jer stabilnost, i ekonomska, i politička, i bezbednosna, je preduslov nekog normalnog života – dodaje Pejić.

“Studentska lista je nešto što je novo”

Na pitanje kome bi, na osnovu rezultata istraživanja, dao najveću prednost i ko trenutno ima najveći razlog za nervozu, Pejić ocenjuje da su pod najvećim pritiskom upravo SNS i Studentska lista, jer obe strane očekuju dobar rezultat.

– Najveći razlog za nervozu imaju oni, po mom mišljenju, koji imaju najviše, a to je i Studentska lista i Srpska napredna stranka, jer očekuju, očekuju pobedu. Naprednjaci, odnosno Vučić, uvek zadaje dosta visok prag pre samih izbora, i to neminovno unosi nervozu. Studentska lista je nešto što je novo, i mnogi od njih nemaju iskustva u političkom životu, i naravno da postoji i tu nervoza šta će biti, ne samo na izborima nego i nakon tih izbora. A opet, imamo ovaj donji deo tabele, da tako nazovem, koji ima probleme da opstane u skupštini, a možda na neki način i u političkom životu, i svi oni imaju neke svoje razloge i za nervozu i za nadanja.

“Možemo da očekujemo da izbori budu 25. oktobra”

Na pitanje da li postoji mogućnost da izbori ipak ne budu održani 25. oktobra, Pejić ocenjuje da je to sada malo verovatno i da sve ukazuje na to da će građani tog dana izaći na birališta.

– Teoretski uvek postoje, ali sada je sasvim izvesno. Ja sam to i kod vas ranije u emisiji govorio, opet kažem, i u drugim medijima, da očekujem da budu prvo parlamentarni, i to baš u tom nekom periodu. Nismo, naravno, mogli da znamo tačan termin, a onda i predsednički, otprilike. Pa, čak i Vučić je to najavljivao; ja dugo vremena neki mu nisu verovali, ali on je otprilike to i govorio u javnosti. I evo, otprilike, to se sada i dešava. Tako da, teoretski postoji, naravno da se i ovako promeni, jer ipak oni zvanično nisu raspisani, ili ne daj Bože da budu neki nemili, nemio događaj, da se u međuvremenu desi. Ali sve, ako bude kako treba, i kad kažem kako treba, da ide ovim tokom, možemo da očekujemo da izbori budu 25. oktobra.