“Економија је моја ноћна мора”, рекао је Александар Вучић непосредно пошто је 2012. године преузео функцију првог потпредседника Владе.
Професор Економског факултета Милојко Арсић рекао је, гостујући у емисији Oко, да у претходних неколико квартала понављају оцену да су економски резултати мешовити. Међу позитивним показатељима издваја се раст привредне активности, али је он, наводи, делом последица једнократних фактора.
Додаје да је инфлација на релативно ниском нивоу и да је реални раст зарада ове године висок, али да се истовремено смањује регистрована запосленост. У спољнотрговинским односима, указује, бележи се умерено висок дефицит који би у наредном периоду требало смањити.
“Имамо и структурне, фундаменталне проблеме који могу да успоре раст привреде, попут функционисања институција, као и конкретне проблеме у великим јавним предузећима и несигурног статуса НИС-а. Низак квалитет институција у Србији је дугорочан проблем”, навео је Арсић.
“Раст корупције као терет економије”
Арсић сматра и да српска економија није у тако “добром стању” како се представља и да се напредак остварен у претходних 14 година не може приписати искључиво начину владавине.
Подсећа да су у истом периоду суседне земље, чланице Европске уније, попут Румуније и Бугарске, бележиле бржи раст и престигле Србију.
“Постоји општи раст светске привреде, а ниво развијености Србије већи је него што је био 2012. године, што олакшава ситуацију. Најгоре стање било је 2000. године, које је било неупоредиво лошије него 2012, када се ситуација погоршала због одлагања фискалне консолидације”, указује Арсић.
Према његовој оцени, економска политика не мора да има велике проблеме, али је неопходно мењати привредни систем. Разлог за то нису само раније грешке већ и промене у светској привреди и технолошки развој, који захтевају увођење вештачке интелигенције и роботизације, сматра професор Арсић.
“Раст корупције у претходних 15 година представља велики терет за функционисање економије. Надам се да ће један од приоритета нове власти бити да корупцију сведе на ниво какав постоји у земљама средње Европе. Много се ослањало на директне стране инвестиције, уместо на домаће, јер су услови пословања и инвестирања били неповољни за привреднике који нису били блиски власти”, поручује Арсић.
“Власт није изгубљена због економије”
С друге стране, уредник билтена Макроекономске анализе и трендови Иван Николић оцењује да је економска ситуација, као и претходних месеци, веома добра.
Реализација је, према његовим речима, боља од плана, а очекује се да ће привредни раст ове године износити најмање 3,6 одсто, што Србију сврстава међу најуспешније европске земље.
“Сви, мање-више, економски агрегати су добри и у складу са планом. Вероватно је први пут у историји да власт губи подршку не због економије и да нова влада практично наслеђује сасвим добро стање, без императива стабилизације и консолидације које су имале претходне владе”, каже Николић.
Према његовим речима, приоритет нове владе биће одржавање високе стопе раста и њено евентуално повећање. Подсећа да су се Србија и њена привреда у претходних 14 година суочавале и са изузетно повољним и са неповољним околностима.
“Од завршетка фискалне консолидације 2015. године до данас просечан привредни раст износио је 3,1 одсто, што је више него у свим земљама региона и један од најбољих резултата у Европи”, истиче Николић.
“Неће бити поремећаја курса”
Николић додаје да ће један од приоритета нове владе бити привлачење страних инвеститора из делатности са вишим степеном прераде и вишим технолошким нивоом. Међутим, поставља се питање ко ће са њима преговарати и на који начин.
“Инвеститори са Истока воле приснији и личнији однос, као и да имају јасног преговарача који ће гарантовати за инвестицију. То се пре свега односи на арапске и кинеске инвеститоре, као и делом на гасни аранжман са Русијом”, каже Николић.
Додаје да политичка транзиција код појединих грађана уноси дозу несигурности, али поручује да нема разлога за бригу када је реч о евентуалним поремећајима курса и да се у том погледу за сада ништа неће мењати.
