VRUĆ KROMPIR U RUKAMA POBEDNIKA! Četiri najveće zamke koje mogu da odrede sudbinu cele nacije, ali i trajanje same nove vlasti!

Ubedljiva pobeda Studentske liste i osvajanje apsolutne većine na izborima doneli su istorijsku smenu vlasti, ali i ogroman teret odgovornosti za one koji će u narednom periodu upravljati državom. Koliko dugo, zavisiće u najvećoj meri od njihovih poteza. Za stvari koje su obećavali svojim biračima moraće sami da pobrinu ne bi li ih ispunili u meri u kojoj ovi to očekuju od njih.

Tema ovog teksta, međutim, nešto je drugo. To su četiri stvari, koje smo uslovno nazvali zamkama, od kojih su tri takve da će se Studentska lista i njena vlada s njima suočiti, iako ničim nisu doprineli da ih takvi izazovi sačekaju. Baš kao što se s tim izazovima nosio dok je bio predsednik i Aleksandar Vučić, kojeg su, takođe, te tri stvari sačekale, narodski rečeno, ni krivog ni dužnog, jer su, pre svega, splet geopolitičkih okolnosti.

 Dakle, da sumiramo, za postojanje tri od četiri zamke pomenute u naslovu nije bio kriv Aleksandar Vučić, koji je godinama pokušavao da balansira i neutrališe njihove efekte, a nisu krivi ni pobednici minulih izbora. Geopolitički vakuum ne postoji, a međunarodne okolnosti su neumoljivije i ne dopušta čekanje. Dok se slavlje stišava, pred Studentskom listom se otvara minsko polje sastavljeno od četiri ključne zamke, koje mogu odrediti sudbinu cele zemlje, ali i trajanje same nove vlasti.

Sudbina NIS-a i Rafinerije Pančevo u trouglu Vašington – Moskva – Budimpešta

Jedna od najkompleksnijih tačaka spoticanja jeste pitanje Naftne industrije Srbije (NIS) i Rafinerije u Pančevu. Pregovori o potencijalnom preuzimanju koje vode mađarski MOL i ruski “Gasprom” ozbiljno su se odužili, ostavljajući energetski sektor u stanju strateške neizvesnosti. Prethodna vlast je uspevala da odloži radikalne rezove, ali prostor za manevar se sužava.

Nova vlast se svakako nalazi pred ozbiljnim pritiskom zapadnih centara moći, pre svega Sjedinjenih Američkih Država. Vašington insistira na potpunom prekidu energetske zavisnosti od Moskve i diversifikaciji izvora. Svako dalje odugovlačenje pregovora zapadne administracije mogu protumačiti kao nedostatak političke volje. S druge strane, Rafinerija u Pančevu mora tehnološki i operativno nesmetano da funkcioniše kako bi se očuvala stabilnost domaćeg tržišta goriva, što novu vlast stavlja u makaze između ekonomskog opstanka i surovih geopolitičkih zahteva Amerike.

Ultimatum Marte Kos i dilema o referendumu

Evropske integracije Srbije dugo stagniraju, nekima se činilo da će EU biti bolećiva po tom pitanju prema novoj vlasti, međutim, izjave Marte Kos razvejale su tu nadu.

Podsetimo, evropska komesarka za proširenje rekla je, manje-više otvoreno, da daljeg napretka ka Uniji, a posebno pridruživanja, nema bez usklađivanja spoljne politike (čitaj uvođenju sankcija Rusiji). Jedan od lidera Studentske liste akademik Radomir Saičić poručio je, s druge strane, da sankcije nisu rešenje i da ih nećemo uvoditi, dok je prvi na listi Ilija Srdanović pomenuo čak i referendum na kojem bi se narod izjasnio o tome.

Kako god, situacija se slikovito može opisati kao ona između čekića i nakovnja, a to, priznaćete, baš i nije obećavajuća polazna pozicija.

Energetski čvor i poruka Moskve da je za tango potrebno dvoje

Dok Zapad insistira na sankcijama Moskvi, energetska realnost Srbije i dalje je duboko vezana za ruski gas i naftu. Reči portparola Kremlja i jednog od najbližih Putinovih saradnika Dmitrija Peskova da je Moskva spremna za dalju saradnju sa Srbijom, ali uz opasku da je “za tango potrebno dvoje”, predstavljaju jasnu poruku novim vlastima u Beogradu.

Rusija, nema sumnje, pažljivo skenira svaki potez Studentske liste, dok je svako u našoj zemlji svestan da ne možemo preko noći promeniti svoju energetsku infrastrukturu bez rizika od kolapsa industrije i dramatičnog skoka cene gasa za građane. Gas, naime, zahvaljujući aranžmanu s Rusijom (ističe 31. decembra) plaćamo gotovo tri puta niže nego države EU.

Obuzdavanje revanšizma i politike osvete

Najveća unutrašnja zamka za novu vlast, koja nema veze s prethodne tri, može u potpunosti da uruši njen demokratski legitimitet ukoliko izostane adekvatna reakcija s te strane. To je pretnja od nekontrolisanog revanšizma i osvete, kojima su određene društvene grupe, poput takozvanih zborova (ne svih, naravno), očigledno sklone. Tako smo prethodnih dana svedočili upadima u firme, medije, razne ustanove, domove zdravlja…

Ako kao premisu uzmemo to da novoj vlasti nipošto nije u interesu da na njenu istorijsku pobedu padne senka bezvlašća i nasilja, onda moramo konstatovati da je s te strane potrebna čvrsta i odlučna reakcija kojom takve strane moraju da budu predupređene. Naravno, uz adekvatno postupanje nadležnih državnih organa i institucija.

Politički analitičar Dragomir Anđelković ocenjuje da zapadni centri moći u početku neće nastupati ultimatumaški po pitanjima NIS-a, sankcija Rusiji ili Kosova, ali da će se pritisci neminovno pojačati.

– Zapadni faktori će posle izvesnog vremena tražiti da se nastavi sa tihim odricanjem od Kosova i sprovođenjem Francusko-nemačkog plana, koji je ugrađen u Pregovaračko poglavlje 35. Studentska lista je u svom programu jasno navela da svaki protivustavni sporazum u vezi sa Kosovom neće biti sprovođen, pa će se oko toga sigurno lomiti koplja na relaciji Beograd – Brisel. Tu će se videti da li patriotsko krilo Studentskog pokreta ima snagu da odbrani svoja programska obećanja ili će se biračima ponuditi odricanje u patriotskoj ambalaži, kao što je radio odlazeći režim – ističe Anđelković.

Govoreći o unutrašnjoj politici, on naglašava da obračun sa nepravilnostima mora ostati isključivo u okvirima zakona.

– Borba protiv kriminala, korupcije i sistemskih devijacija podrazumeva energičan pristup, ali isključivo u duhu obnove pravne države. To je jedini put ka suštinskoj promeni sistema. S druge strane, svaki nezakoniti i voluntaristički revanšizam bio bi odraz nasilja i grubo kršenje programa Studentske liste. Srbiji je hitno potrebna odgovorna politika koja će je podići na noge, a ne nove političke igre koje bi je dotukle – zaključuje Anđelković.

Politikolog Ognjen Gogić ocenjuje da će nova vlast na spoljnopolitičkom planu zadržati kontinuitet i nastaviti sa balansiranjem, dok će se krupne promene dešavati unutar zemlje.

 – Na unutrašnjem planu biće dosta diskontinuiteta, ali na spoljnopolitičkom neće, jer ovaj pokret nije nastao zbog ocene da Srbija vodi lošu spoljnu politiku, već zbog nezadovoljstva unutrašnjim stanjem. Međunarodna zajednica neće novu vladu dočekati na nož; svi će primenjivati politiku štapa i šargarepe, uz grejs-period u kom će pokušati da je pridobiju – ističe Gogić.

Kada je reč o pretnji od revanšizma i smenama u institucijama, on pravi jasnu razliku između osvete i pravne odgovornosti.

– Revanšizam nije prihvatljiv, ali postoji opravdana potreba za pravdom i deblokadom institucija. Jedno je pravda, a drugo osveta. Smene po dubini logičan su korak kako bi nova vlast mogla nesmetano da funkcioniše, sve dok se striktno poštuje zakon i izbegavaju bilo kakve nasilne metode – poručuje Gogić.