Dan kad je Gvatemala bila centralna vest u Srbiji!

Listajući po baštama kafana, klupama po parkovima i na radnim mestima, prvo izdanje Večernjih Novosti tog toplog ali oblačnog junskog dana, radnom narodu Jugoslavije pogled bi u samom zaglavlju novine najpre privukle reklame za domaće cigarete “Morava”, i to čak dve verzije, one “Morave” koju je proizvodila fabrika duvana u Nišu, i one druge koju su proizvodili od makednoskog duvana u fabrici u Skoplju.

Cigarete su u to vreme bile popularan društveni proizvod i vrsta rituala, uglavnom uz kafu, i, odbijajući dimove nad šoljom crnog napitka, naši tadašnji sugrađani otkrili su da je dominantna tema u tom izdanju novina – jedna zemlja iz Centralne Amerike. Za njeno ime mnogi nisu čak ni znali, ali će im u narednim danima i nedeljama taj pojam postati veoma poznat i blizak: Gvatemala.

U nadnaslovu je pisalo da je izbio “oružani sukob” u toj zemlji, dok je glavni naslov, koji se prostirao preko cele naslovne strane “Večernjih novosti” obaveštavao domaću javnost da je sazvan hitan sastanak Saveta bezbednosti. Naravno, bio je to Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, čije se sedište nalazilo u američkom gradu Njujorku. 

Kako su, čitajući tekst koji je i sam zauzimao čitavu stranu, saznavali, sednicu je tražila vlada Gvatemale. Dalje u izveštaju stajala je i tragična informacija da je na Gvatemalu izvršen upad sa teritorija susednih joj zemalja, Hondurasa i Salvadora, kao i da je glavni grad Gvatemale prethodnog dana bio bombardovan iz aviona. U tekstu se isticalo da su avioni bili američke proizvodnje. 

Za naše čitaoce ovo je bio jasan znak da se radilo o nečem vrlo nepovoljnom po narod u Gvatemali, posebno što je u antrfileu čitave vesti, onom posebno izdvojenom delu novinskog članka, bio prenet apel predsednika Gvatemale Arbenza, inače socijaliste, pa samim tim veoma bliskog po ideološkom uverenju vlastima u Beogradu, u kom on poziva radnike i seljake iz svog naroda da se “late oružja” i suprotstave se napadačima koji su već prodrili na teritoriju njihove zemlje.

Da bi naš čitalac iole stekao nekakvu sliku o dalekoj Gvatemali i tamošnjem stanju, u nedostatku reporterskih fotografija sa lica mesta na kome su počeli okršaji, ili ruševina nakon avionskih napada, stavljena je fotografija zgrade vlade u Gvatemala Sitiju, prestonici zemlje u problemu. To je trebalo da obezbedi kakvu-takvu poveznicu domaće čitalačke publike, a u to vreme, pre televizije, novine su, uz radio, bile jedini izvor pravovremenih i tačnih informacija, pa su urednici, vodeći računa o takvom statusu svog medija, nalazili načine da obogate izveštaje bar nekom ilustracijom. 

Čitaocima koji nisu imali previše volje da se mentalno angažuju oko sukoba u Centralnoj Americi, na ovoj naslovnoj strani nije ostavljeno, bar tog dana, mnogo drugog sadržaja. Pored reklama za dve “Morave”, mogli su u donjem uglu da prelete očima preko rubrike “Novosti Telegrami” gde su se u najkraćem formatu, kako je naziv te sekcije ukazivao, u jednoj rečenici objavljivale druga važna dešavanja za koje nije postojao dalji prostor u “Večernjim novostima” ili još uvek nije stigao celovitiji izveštaj. 

Ali, tog oblačnog i sve sparnijeg 20. juna 1954. ni u “Telegramima” nije bilo ničeg drugog osim visoke svetske politike: ministar spoljnih poslova SSSR Molotov odleteo je u Ženevu, nekim povodom, ali se nije navodilo kojim, etiopski car Haile Selasije je doputovao u Meksiko koji je, eto neke veze sa temom dana, bio susedna država Gvatemale, mada nije bio agresor, a italijanska vlada je raspravljala o ekonomskim merama, dok je predstavnik tadašnje Jugoslavije, koja se u to vreme zvala FNRJ što je bila skraćenica od Federativna Narodna Republika Jugoslavija, pri Ujedinjenim nacijama zaputio se natrag u domovinu, moguće i na kosultacije povodom situacije u Gvatemali.

I pre nego što bi čitalac krenuo da okrene list i pređe na stranu 2 tog izdanja “Večernjih novosti” možda bi mu pogled pao na dva sitna detalja u glavnom novinskom tekstu, pa bi mu se opet vratio, da ga detaljnije pročita: američka štampa prenosila je tvrdnje da socijalističku vladu u Gvatemali municijom snabdevaju zemlje iz sovjetskog bloka, što je značilo da “komunisti sa Istoka podržavaju komunizam u Americi”, kako su u Vašingtonu želeli da se protumači ta tvrdnja, i da se spominje kompanija “Junajted frut Kompani” čije ime će ovi događaji, kao i oni koji će u narednim godinama uslediti na Kubi i još nekim zemljama Centralne Amerike, učiniti ozloglašenim.

Domaći čitaoci koje je ova tema počela da zanima, osećajući u njoj nekakvu paralelu sa sopstvenom sudbinom, odnosno, pozicijom tadašnje Jugsolavije koja je u to vreme takođe bila izložena uticajima kako iz SAD tako i iz SSSRa, ali i zahtevima, odnosno, pritiscima, možda će u tom trenutku početi i da shvataju zašto se u našim najtiražnijim novinama tog trenutka toliko piše o Gvatemali. I tek će se pisati, u narednim danima, kako kriza bude kulminirala.