Mreža trgovine ljudima koju je vodio Džefri Epstajn protezala se sve do južnog rta Afrike, održavana, kako tvrdi jedna od žrtava, “nevidljivim lancima” psihološkog zatočeništva koji su njegove žrtve godinama držali u klopci.
– Nevidljivi lanci su dobar opis, bilo je kao da sam nevidljivo vezana lisicama. Nikada to nisam rekla svojoj porodici, nikome nisam ispričala šta se dogodilo s njim sve do njegove smrti – kaže 43-godišnja Džulijet Brajant.
“Činilo se kao da mi se snovi ostvaruju”
Džulijet tvrdi da ju je Epstajn 2002. godine vrbovao u Kejptaunu. Bila je brucoškinja i ambiciozna manekenka. Sa samo 20 godina verovala je da joj se život nepovratno menja nabolje.
– Činilo se kao da mi se svi snovi ostvaruju jer je moja porodica finansijski teško živela, a ja sam zaista želela nešto da promenim i da im pomognem.
Tri nedelje nakon što je prvi put upoznala Epstajna u restoranu u Kejptaunu – gde je bio u društvu Bila Klintona, koji je tada boravio u službenoj poseti u vezi sa podizanjem svesti o AIDS-u, kao i u društvu glumaca Kevina Spejsija i Krisa Takera – Džulijet je prvi put napustila Južnoafričku Republiku i otputovala u Njujork.
Put ka privatnom ostrvu
Samo nekoliko sati po dolasku u Njujork rečeno joj je da putuje dalje, ka Karibima. Vozač ju je ostavio na pisti aerodroma Teterboro u Nju Džersiju, gde se ukrcala u privatni avion. Tamo su je čekali Epstajn i žene koje su je, kako tvrdi, prvobitno vrbovale u Kejptaunu. Leteli su ka njegovom privatnom ostrvu.
– Potapšao je sedište pored sebe i ja sam sela. Za mladu osobu to je bila izuzetno zbunjujuća situacija. Kada je avion poleteo, počeo je da me prisilno dodiruje. Uspaničila sam se i pomislila: “Bože, moja porodica me možda više nikada neće videti, ovi ljudi bi mogli da me ubiju. Žene su se smejale. Bila sam užasnuta.”
“Nije bilo izlaza”
Džulijet tvrdi da nije bila primorana na odnose sa drugim muškarcima, ali da ju je Epstajn više puta silovao.
– Viđala bih ga za ručkom, doručkom i večerom, a potom bih bila pozvana u njegovu sobu. Inače ga nisam često viđala, uvek je bio zauzet poslom. Mnogo vremena sam provodila sama – sedela pored bazena ili čitala knjige.
Kaže da su joj oduzeli pasoš i da, nakon što su sleteli na jedno od karipskih ostrva i potom helikopterom stigli na njegovo imanje, nije imala način da pobegne.
– Nije bilo izlaza. Nisam dovoljno snažna da otplivam. Ne bih mogla da doplivam do kopna.
Putovanja i susreti sa drugim devojkama
Nakon povratka u Kejptaun, ponovo je putovala na Epstajnove posede u Njujorku, Palm Biču, Parizu i Novom Meksiku, gde tvrdi da je susretala žene i maloletne devojke iz Brazila, Rumunije, Francuske i Španije.
Ističe da i dalje pokušava da sagleda razmere Epstajnovog sistema, dok se istovremeno nosi sa psihološkim posledicama i stalnom medijskom izloženošću.
Džefri Epstajn Foto: Department of Justice, MEGA / The Mega Agency / Profimedia, SDNY / Zuma Press / Profimedia
“Nema načina da se od toga pobegne”
– Otvorim Fejsbuk i vidim Epstajnovo lice. Pogledam Iks i opet vidim njegovo lice. Uključim vesti i on je tamo. Ponekad mi je od toga fizički muka. Stalno je prisutan i nema načina da se od toga pobegne.
Kontroverzno objavljivanje najnovijih Epstajnovih dokumenata od strane američkog Ministarstva pravde dovelo je do toga da su desetine žrtava razotkrivene zbog nedovoljno zaštićenih podataka.
Džulijetini imejlovi poslati Epstajnu objavljeni su bez redakcije i pokazuju da mu je pružala podršku uoči suđenja 2008. godine i da je ostala u kontaktu s njim do 2017.
– Kad god sam mu slala imejlove, to je bilo kada bih pila ili prolazila kroz neku vrstu sloma. Uvek sam imala osećaj da me posmatra i to je takođe bio razlog zašto sam mu pisala. Nemam šta da krijem. Naravno da je to uznemirujuće jer ljude zbunjuje, ali istina je da je taj čovek imao strašnu kontrolu nad mojim umom.
