Ovo je priča o Evgeniju, krstu koji nije skinuo i majci koja ga nije zaboravila

U Crkvi Svetog Luke gde će biti održan pomen Ratku Mladiću, među freskama se nalazi i lik mladog vojnika Evgenija Rodionova, koji je u delu pravoslavnog sveta ostao upamćen kao simbol vere, časti i stradanja. Dok će se u ovom hramu govoriti molitva za pokoj duše generala Mladića, freska mladog Evgenija podseća na jednu drugu, potresnu priču o vojniku, njegovoj veri i majci koja je mesecima tragala za svojim sinom.

Evgenije Rodionov rođen je 23. maja 1977. godine. Prema biografskim podacima, rođen je u selu Čibirlej u Penzenskoj oblasti.

Njegov otac Aleksandar Konstantinovič bio je stolar i majstor za nameštaj, a majka Ljubov Vasiljevna radila je kao tehnolog u toj oblasti.

Evgenije je bio običan dečak iz obične porodice. Završio je školu, radio u fabrici nameštaja i učio za vozača. Bavio se sportom i, prema svedočenjima ljudi koji su ga poznavali, voleo je život.

Kada je imao oko dvanaest godina, dogodilo se nešto što će kasnije dobiti posebno značenje.

Njegova baka odvela ga je u crkvu. Tamo je dobio mali krst.

Majka u početku nije bila oduševljena time što njen sin nosi krst. Evgenije, međutim, nije želeo da ga skine. Prema svedočenju Ljubov Vasiljevne, kada bi mu govorila da će zbog krsta imati problema, odgovarao joj je da ga neće skidati. Vremenom je lančić zamenio običnom debelom vrpcom, ali je krst ostao oko njegovog vrata.

Taj mali krst, koji je u njegovom detinjstvu izgledao kao nevažan predmet, nekoliko godina kasnije postaće najpoznatiji simbol njegove priče.

Vojnik sa 18 godina

Evgenije je 1995. godine otišao na odsluženje vojnog roka.

Služio je u pograničnim jedinicama Ruske Federacije. Prema podacima Kalinjingradske eparhije, službu je započeo u tadašnjem Černjahovskom pograničnom odredu, položio zakletvu i potom bio upućen na Kavkaz. 

Mladić koji je tek napunio 18 godina našao se u ratu.

Nije znao da će nekoliko meseci kasnije njegovo ime biti poznato širom Rusije i da će njegov lik jednog dana biti oslikan na crkvenim zidovima.

Noć kada je nestao

U noći između 13. i 14. februara 1996. godine, Evgenije je zajedno sa još trojicom vojnika -zarobljen u području između Ingušetije i Čečenije.

Od tog trenutka porodica više nije znala gde je.

U početku je postojala čak i sumnja da su vojnici dezertirali. Međutim, kasnije je postalo jasno da su zarobljeni.

Za Evgenijevu majku počeo je najgori period njenog života. Nije znala da li joj je sin živ. Nije znala gde se nalazi. Nije znala kome da veruje. Ali je znala jedno – morala je da ga pronađe.

Majka koja je krenula po svoje dete

Ljubov Vasiljevna nije prihvatila neizvesnost. Otišla je u Čečeniju da traži sina.

Nije imala vojsku iza sebe. Nije imala oružje. Nije imala garanciju da će se vratiti živa.

Imala je samo ono što ima majka kojoj je nestalo dete – potrebu da sazna istinu.

Godinama kasnije govorila je o tim putovanjima, susretima i pokušajima da sazna gde je Evgenije.

Prema njenim svedočenjima, dolazila je do ljudi koji su mogli nešto da znaju o njegovoj sudbini, razgovarala sa njima i pokušavala da dođe do mesta na kojem je bio zarobljen.

U jednom trenutku više nije tražila odgovor na pitanje da li je Evgenije živ. Tražila je odgovor na pitanje: Gde je moje dete?

Sto dana zarobljeništva

Prema pričama koje su kasnije objavljivane, Evgenije i njegovi saborci proveli su oko sto dana u zarobljeništvu.

Opis njihovog zatočeništva uključuje mučenja i pokušaje da budu naterani da promene veru.

Najpoznatija verzija priče jeste da je od Evgenija traženo da skine pravoslavni krst i prihvati islam.

Prema svedočenjima koja su postala deo predanja o njemu, Evgenije je odbio. Upravo tu nastaje slika Evgenija kao mučenika.

Njegova priča nije priča o vojniku koji je poginuo na bojnom polju sa oružjem u rukama.

To je priča o zarobljeniku koji je, prema svedočenju koje je kasnije postalo poznato, imao mogućnost da sačuva život odricanjem od vere – ali je to odbio.

Prema svedočenjima, majka je Evgenija prepoznala po krstu koji je nosio oko vrata, a kasnije je identifikacija potvrđena i ekspertizom. 

Za majku koja je mesecima tragala za svojim detetom, krst više nije bio samo simbol vere.

Bio je poslednji trag koji joj je vratio sina.

Od vojnika do simbola

Posle njegove smrti počelo je širenje priče o Evgeniju Rodionovu.

O njemu su pisane knjige i tekstovi. Pojavile su se ikone sa njegovim likom. Njegovo ime počeli su da pominju vojnici i vernici koji su u njemu videli primer hrabrosti, vere i odanosti.

Njegove ikone i prikazi počeli su da se pojavljuju u pojedinim pravoslavnim hramovima. Jedna od takvih fresaka nalazi se i u Crkvi Svetog Luke na Vidikovcu. Na fresci Evgenije ne izgleda kao svetitelji iz prvih vekova hrišćanstva.

On je obučen u savremenu maskirnu uniformu. Ima lice mladog čoveka. Na grudima mu je krst. Iznad glave mu je oreol. Pored njega su prikazani drugi sveti ratnici i mučenici. Takav prikaz nosi snažnu poruku.

BONUS VIDEO