Advokat Nikola Nikodinović, punomoćnik porodica Božović i Čikić, porodica ubijene dece Ane Božović i Andrije Čikića, kao i porodice ubijenog školskog čuvara Dragana Vlahovića, u postupku koji se vodi protiv Vladimira i Miljane Kecmanović, roditelja maloletnog dečaka koji je počinio masakr u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar”, ispričao je za Kurir detalj koji je duboko potresao javnost, ali i lično njega, a o čemu je govorio i u završnoj reči pred sudom.
Nikola Nikodinović Foto: Nemanja Nikolić
Podsetimo, za sutra, 18. jun, zakazano je izricanje presude, a prethodnom koja je ukinuta, otac maloletnog ubice bio je osuđen na 14 i po, a majka na tri godine zatvora.
Kako je naveo, sve je počelo još u ranoj fazi postupka, kada je jedna od majki stradale dece došla u njegovu kancelariju.
Ana Božović Foto: Printscreen RTS
– Majka ubijene Ane Božović, Ninela Radićević došla je kod nas u kancelariju da potpiše neki dokument. Sedela je sa mnom za stolom, u pozadini se čula muzika i u jednom trenutku ona mi je samo rekla: “Možeš li da promeniš ovu pesmu?”. U tom trenutku na to nisam obratio posebnu pažnju i promenio sam pesmu i nastavio razgovor sa njom. Tek nekoliko trenutaka kasnije, kada je otišla iz kancelarije, shvatio sam šta se zapravo dogodilo. Pesma koja se čula sa radija i koju me je zamolila da promenim bila je pesma “Ljubavi” Željka Joksimovića i deo koji glasi: “Prošli su aprili, ko vozovi kad’ prođu, izgledalo je da je gotovo. Postoje mnoga mesta na kojima nismo bili, a neko te je drugi odveo…”. To me je potpuno zaledilo. Jer, kada “prođe april” dolazi maj, a tog trećeg maja “neko” je njoj zauvek “odveo” njenu ljubav, ćerku mezimicu – započeo je Nikodinović.
Kako navodi, taj događaj ostavio je snažan utisak na njega još u ranoj fazi postupka.
Majka Ane Božović, Ninela Radičević Foto: Nenad Kostić
– To se desilo manje od godinu dana nakon tragedije. Taj jedan krajnje metafizički trenutak mi se zauvek utisnuo u sećanje i pamtiću ga dok sam živ, a svaki put kada čujem tu pesmu na radiju, što je više puta dnevno, setim se majčinske ljubavi i neprolazne boli, ali osetim i odgovornost da dam svoj doprinos da se takav zločin više nikada ne ponovi – zaključuje advokat.
Od tada sam znao da ću, kada budem imao priliku, pokušati da skrenem pažnju u sudnici na to i tome slične stvari. Na ono što se ne vidi pukim čitanjem spisa predmeta, veštačenja i postavljanja pravne kvalifikacije – rekao je advokat.
Sudski predmet nije samo broj
Prema njegovim rečima, upravo je završna reč bila prava prilika da se pred sudom govori o posledicama koje tragedija ostavlja na porodice žrtava.
– Tokom dokaznog postupka nema prostora za takve stvari. Tada se govori o dokazima, činjenicama i zakonskim pitanjima. Ali završna reč omogućava da se o postupku govori na širi način i ukaže na posledice koje je zločin ostavio iza sebe, na bol koju su izazvala krivična dela koja su izvršena od strane okrivljenih u ovom postupku, a koja su omogućila da se masakr dogodi – kaže Nikodinović.
Kako kaže, pre nego što je odlučio da pomene taj događaj, razgovarao je sa majkom ubijene Ane.
– Tražio sam njenu dozvolu. Nisam želeo da joj dodatno nanosim bol. Rekao sam joj da će to otvoriti stare rane i da će javnost čuti za nešto veoma intimno. Dala mi je saglasnost jer smatra da ljudi treba da razumeju kakve posledice ostaju nakon ovakve tragedije – naveo je Nikodinović.
Njegova namera, kako kaže, bila je da podseti sve učesnike postupka, ali i javnost, da iza sudskog predmeta stoje stvarni ljudi i još stvarnije žrtve.
– Često se tokom ovakvih postupaka desi da svi počnu da posmatraju sudski predmet kao još jedan broj. Govori se o veštačenjima, psiholozima, balističarima, medicinskim nalazima, rokovima i procedurama. U jednom trenutku svi zaborave zbog čega su tu. A mi smo u toj sudnici nažalost zbog dečice koja više nisu živa i porodicama koje sa tim moraju da se nose dokle god su na ovom svetu, neću reći “do kraja života”, jer životi tih porodica, očeva, majki, baka, deka, braće i sestara ugašeni su tog trećeg maja i ono što im je preostalo na ovom svetu jeste puko postojanje iz dana u dan sa ciljem da ne dozvole da sećanje na njihove najbliže izbledi – rekao je Nikola Nikodinović.
Nikola Nikodinović Foto: Nemanja Nikolić
Da ne zaboravimo zbog čega smo tu
Nikodinović kaže da je želeo da postigne upravo suprotan efekat od onoga što se često dešava tokom drugih sličnih sudskih procesa.
– Mislim da nam trenutno kao društvu koje je obogaljeno ovim masakrom, tišina nije saveznik. Hteo sam da dam doprinos tome da se svi, kada čuju tu pesmu, sete onoga što se dogodilo. Da se sete te dece. Da se ne vodimo samo naslovima, tiražima, brojem godina zatvora ili iznosima odštete. U ovom predmetu najvažniji broj nije broj predmeta niti broj godina kazne. Najvažniji broj je deset. To je broj onih koji su izgubili živote na posledjem mestu na kom se tako nešto može očekivati, u osnovnoj školi, u đačkim klupama i na radnom mestu – rekao je.
Advokat je napravio i paralelu sa filmom “Dnevnik mašinovođe”, koji je na njega ostavio snažan utisak.
– U tom filmu mašinovođa čitav život strahuje da će neka nesrećna duša skočiti pod voz kojim on upravlja i on želi to da izbegne po svaku cenu. Kada mu se to prvi put i dogodi, dolazi do velike traume i mašinovođa misli da zbog toga više nikada neće biti u stanju da upravlja vozom. Međutim, vremenom te stvari mu se dešavaju sve češće i on počinje da posmatra takve događaje kao deo svog posla. Slično se dešava i u našem poslu. Sudije, tužioci, advokati, policajci, veštaci, svi vremenom počnu da sve te teške ljudske sudbine svode na puke brojeve i oznake sudskih predmeta i članova zakona, posmatrajući ih kao “još jedan u nizu”, zaboravljajući da iza svakog tog broja stoji nečiji život i nečija porodica – zaključio je Nikodinović.
Podsetimo, postupak se vodi zbog odgovornosti roditelja maloletnog dečaka koji je 3. maja 2023. godine u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” ubio devet učenika i školskog čuvara, dok je više osoba ranio.
Glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, Nenad Stefanović, u svojoj završnoj reči, predložio je da Miljana i Vladimir Kecmanović budu osuđeni na maksimalne kazne po zakonu. Sudsko veće izricanje presude zakazalo je za 18. jun.