Sutra je Sveta Petka: Ove poslove nikako ne obavljajte, veruje se da donose nesreću! Evo šta običaji nalažu

Sutra je Sveta Petka, praznik posvećen jednoj od najpoštovanijih svetiteljki i najvećoj zaštitnici žena, dece, starih i nemoćnih.

Narodna verovanja i brojna svedočanstva govore da se upravo na njen praznik dešavaju najveća čuda, a iskrena molitva uz umivanje vodom sa njenih izvora donosi spas i telesno isceljenje.

Širom naše zemlje nalaze se svetinje posvećene Prepodobnoj mati Paraskevi, a ovo su četiri mesta na koja narod vekovima hrli po lek.

Prva koju ćemo pomenuti je kalemegdanska svetinja u Beogradu. Izvor smešten uz same zidine tvrđave nadaleko je poznat po svetoj vodi koja leči očne bolesti i donosi preko potrebni duševni mir.

Druga je manastir Izvor kod Paraćina. U prelepom ambijentu reke Grze izbijaju lekoviti izvori kraj drevnog manastira gde su, prema predanju, nekada počivale mošti ove svetiteljke.

Treći je izvor u Železniku. Ušuškana u beogradskoj Lipovačkoj šumi, ova svetinja je decenijama mesto nade za bolesne, a narodna predanja čuvaju priče o čudesnom povratku vida.

A četvrti je izvor u Vinči. Ovaj šumadijski biser u srcu prirode krije lekovitu vodu za koju se vekovima vezuju svedočanstva o neverovatnom olakšanju najtežih tegoba.

Stroga pravila i običaji za praznik

Na dan Svete Petke strogo je zabranjeno obavljanje teških kućnih poslova. S obzirom na to da je svetiteljka ceo svoj život posvetila nevoljnima, vernici bi praznik trebalo da posvete molitvi, milosrđu i pomaganju siromašnima. Veruje se da će svako ko u utorak sa pokajanjem i čistom verom zatraži pomoć od Svete Petke, dobiti isceljenje i osigurati zaštitu svog doma tokom cele predstojeće zime.

Prepodobna mati Paraskeva ili u narodu poznatija kao Sveta Petka, je praznik koji slavimo 27. oktobra. Sveta Petka se smatra zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih.

Kult Svete Petke neguje se vekovima u jugoistočnoj Evropi, a poštuju je i neki nehrišćanski narodi na istoku. Vernici joj se obraćaju molitvom za pomoć i spas od bolesti i drugih životnih nevolja. Dan njenog upokojenja obeležen je podebljanim crnim slovom i predstavlja ne samo veliki hrišćanski praznik, već i jednu od najčešćih krsnih slava u srpskom narodu, a mnogi vernici je smatraju svojom zaštitnicom (posebno žene, deca i stari) i slave kao preslavu (drugu krsnu slavu) po svim slavskim običajima.

Narodna verovanja i običaji

Narodna verovanja kažu da se na ovaj dan ne sme prati veš, šiti, raditi neki težak posao, a sve to pogotovo ne bi trebalo da rade žene. Ovo je dan za molitvu i posvećenost porodici. Pošto praznik pada u utorak – Sveta Petka se ove godine mrsi.

Na Svetu Petku, dešavala su se velika čuda. Mnogi bolesni su ozdravili na ovaj dan. Zato ljudi sa zdravstvenim problemima čekaju ovaj praznik verujući da će im slavna svetiteljka pomoći.

Prepodobna Mati Paraskeva obično teši i blaži vernike ako joj ukazuju poštovanje i posećuju njenu crkvu. Ponekad im donosi vesti o ozdravljenju, ali istupa i kao vesnik propasti i opominje što krše post petkom ili što rade nedeljom.

Ova svetiteljka se javlja i upozorava svoje vernike uglavnom kroz snove. Svetu Petku, na njen dan, 27. oktobra mnogi prizivaju u pomoć, paleći tamjan i zalivajući slavski hleb crvenim vinom, pominjući u molitvama Petkovicu ili Pejčindan. Potom popiju vodu sakupljenu s izvora uz manastire posvećene njoj.

Ko je bila mati Paraskeva?

Poticala je iz imućne i pobožne porodice. Imala je brata, koji se zvao Jevtimije, i koji se zamonašio veoma mlad, da bi kasnije postao episkop Maditski. Još kao devojčica, dok je sa majkom odlazila u crkvu, ona je bila veoma pobožna. Nakon smrti svojih roditelja, željna podvižničkog života, ona napusti roditeljski dom i ode u Carigrad, gde se zamonaši u crkvi Svete Sofije, a zatim se zaputi u Jordansku pustinju.

Pored hramova Svete Petke često se nalaze izvori lekovite vode koju ljudi uzimaju verujući da će im zalečiti rane i zaštititi ih od bolesti.

Paraskeva je rođena u Epivatu, kod grada Kalikratije u Maloj Aziji, pri kraju desetog ili početkom 11. veka. Po predanju, Sveta Petka je mnoge godine provela u pustinji, u postu i molitvi i usamljeničkom životu. Predanje kaže da joj se u snu javio anđeo i uputio u otadžbinu da širi veru Hristovu. Zato se Sveta Petka na ikonama predstavlja u monaškoj odeći, sa krstom u ruci.

Na njenom grobu događala su se čuda. Bugarski car Jovan Asen 1238. po jednima je oteo, po drugima jednostavno preneo mošti svete Paraskeve u svoj prestoni grad Trnovo. Kad su Turci osvojili Bugarsku, mošti su prenete, po zapovesti sultana Bajazita, u moldavski grad Jaši.

Kneginja Milica uspela je 1396. da izmoli svetiteljkine mošti i sahrani ih u crkvi Ružici, na Kalemegdanu. Sultan Sulejman Drugi preneo je mošti svete Paraskeve 1521. u Carigrad. Konačno, 1641. carigradski patrijarh Partenije poklonio je mošti moldavskom knezu Vasiliju Lupulu koji ih je preneo u Jaši i položio u crkvu Sveta tri jerarha, gde su i danas.

Kurir/Telegraf/Stil