Dok avio-kompanije prizemljuju avione, a zvaničnici pozivaju građane da više rade od kuće, napori Evrope da spreči nestašice izazvane ratom u Iranu nailaze na neočekivani problem: Niko ne zna koliko goriva zapravo ima na kontinentu.
– Imamo veoma ograničeno tržišno znanje i podatke za gas i naftu – rekao je jedan visoki zvaničnik evropskog ministarstva energetike, govoreći pod uslovom anonimnosti kako bi otvoreno razgovarao o osetljivoj temi.
– Naše znanje o tome šta se stavlja u opticaj, povlači i šalje različitim rutama… svakako nedostaje praćenje tržišta.
Kada je reč o rafinisanim gorivima poput dizela i mlaznog goriva, slika je posebno mračna.
EU se prvenstveno oslanja na svoju zvaničnu statističku službu Evrostat i koordinacione sastanke sa zemljama članicama kako bi procenila nivoe. Ali većina zaliha je van vidokruga u raštrkanim komercijalnim zalihama koje obuhvataju različite sektore, a firme nerado otkrivaju osetljive poslovne podatke koje nisu zakonski obavezne da prijave.
Vučić ukazao na ovakvo stanje stvari i neaktivnost Evrope
– Šta da radimo sa 124 dolara za naftu. Šta da radimo sa time. Tačno je Kiril Dmitrijev bio u pravu, i svi su znali, i Kinezi, i Rusi i Amerikanci gde to vodi. Evropa to najviše plaća, najvišu cenu. Dođe li do 150, biće pomor. Mi ćemo izdržati još neko vreme, ali… A setili su se juče ili prekjuče da govore o tome, niko nije hteo da sluša – rekao je on.
– Pre svega, mislim da mi kao Evropljani gubimo mnogo važnih bitaka, i uvek mislimo da smo najpametniji, da je ovo najlepši deo sveta, u šta ja verujem, ali uvek podcenjujemo druge. Ne razumemo da kaskamo za drugima, i verujemo da je sve što je važno ustvari samo na evropskom tlu, a to nije tačno. Ne samo da kaskamo za SAD, po pitanjima AI i robotike, već i kaskamo za Kinom. Taj zaostatak se produbljava – rekao je predsednik.