Vredne i hrabre žene u selima širom Srbije neretko su pravi stub kuće i čitavog domaćinstva. Jedan takav primer stiže nam i iz sela Donja Kravarica kod Lučana, gde Snežana Tomašević u ove tople prolećne dane ne odustaje od rada na njivi. Od kako joj suprug Milenko preminuo prošle godine, ona je ta koja i vozi traktor i otvara kapiju.
– Moj Milenko i ja sve smo zajedno radili, a sada kad sam ja ostala sama ne smem dopustiti da nam imanje zaraste u korov. Imamo maline, tako da je već rad u malinjacima počeo. Vozim traktor i sve što treba uradim sama. Od muža mi je ostala i mašina i priključci i nema tu izgovora da se nešto ne može. Što se mora nije teško – kaže za RINU ova vredna Dragačevka.
Dodaje da je još kao mala naučila da vozi traktor, pa je bilo logično da ono što je radio suprug sada ona nastavi.
Snežana Tomašević nikada neće dopustiti da imanje zaraste u korov Foto: RINA
– Do prošle godine, ovaj krov, ove livade i njive – kosili smo, plastili i orali zajedno. Rame uz rame. Gradili život ciglu po ciglu, podizali decu, stvarali domaćinstvo koje danas stoji kao svedok naše borbe i ljubavi, dodaje Snežana.
U ovom dragačevskom selu manje je stanovnika nego nekad, ali ipak još uvek ima mladih koji su ostali da tu grade svoj dom i porodicu.
Od malena vozi traktor Foto: RINA
– Deca dolaze, ali dosta njih živi u gradu jer je ipak lakše. Na selu je lepo živeti, ali mora da se radi i samo ko je na to spreman može ovde fino da živi. Baviti se poljoprivredom je uvek neizvesno. To su fabrike pod otvoprenim nebom. Ja imam maline, ali sve dok ih ne oberem i ne naplatim sve je neizvesno, ističe Snežana.
Kurir.rs/ RINA