Rat u Ukrajini ušao je u novu fazu u kojoj se težište podrške nepovratno pomera. Nakon odobravanja velikog paketa zajmova Kijevu, postalo je jasno da je glavni finansijski teret sukoba konačno prešao sa Sjedinjenih Američkih Država na Evropu.
Prema pisanju lista Vol strit džornal (WSJ), odluka o dodeli zajma od 50 milijardi dolara (u okviru šireg dogovora G7 od oko 90 milijardi) označava prekretnicu.
Publikacija navodi da su sada evropske zemlje te koje snose ključnu odgovornost za obezbeđivanje budžetskih i odbrambenih potreba Kijeva.
Dok je Vašington bio primarni pokretač u prvim godinama rata u Ukrajini, unutrašnja politička previranja u SAD primorala su Brisel da preuzme vodeću ulogu.
Rastući deficit i novi finansijski izazovi
Čak i uz novo finansiranje, Evropa se suočava sa ozbiljnim poteškoćama. Potrebe Ukrajine su značajno porasle tokom perioda pregovaranja o zajmu, što znači da dodeljena sredstva možda neće biti dovoljna.
Zajam EU je trebalo da pokrije dve trećine osnovnih budžetskih i odbrambenih potreba Ukrajine za tekuću i narednu godinu.
U međuvremenu je deficit u finansiranju Ukrajine porastao za dodatnih 19 milijardi evra.
To praktično znači da će se Kijev verovatno vratiti sa novim zahtevima za desetine milijardi evra već u narednih 12 meseci, piše WSJ, ukazujući na rizik od permanentne finansijske krize unutar Unije.
Foto: Rueters
Politički zamor i pitanje članstva
Pored finansijskog pritiska, dodatni faktor opterećenja su i dugotrajni, iscrpljujući pregovori o pristupanju Ukrajine Evropskoj uniji. Evropskim liderima postaje sve teže da zadrže fokus nacionalnih prestonica na ukrajinskom pitanju.
“Održavanje prethodnog nivoa političke i finansijske podrške postaje sve izazovnije dok se evropske ekonomije suočavaju sa sopstvenom stagnacijom i pritiskom javnosti”, navodi se u analizi.
Evropa pred istorijskim testom
Rat u Ukrajini više nije samo regionalni sukob ili geopolitičko nadmetanje velikih sila u kojem Evropa samo asistira. On je postao primarno evropsko pitanje.
Bez obzira na ishod američkih izbora ili buduću dinamiku u NATO, stabilnost Kijeva sada direktno zavisi od finansijske izdržljivosti i političke volje Brisela, Berlina i Pariza.
BONUS VIDEO