Za veliki broj zaposlenih u Srbiji radna nedelja ne završava se petkom. Prodavnice rade vikendom, restorani i hoteli primaju goste, zdravstvene ustanove pružaju neprekidnu pomoć, a u pojedinim fabrikama proizvodnja se odvija u smenama tokom svih sedam dana.
Ipak, među zaposlenima često postoji nedoumica da li bi rad nedeljom morao da bude dodatno plaćen. Neki smatraju da svaki sat proveden na poslu tog dana automatski vredi više, dok drugi godinama rade vikendom i primaju istu zaradu kao da su radili bilo kog drugog dana.
Da li rad nedeljom mora da bude plaćen više?
Prema članu 108. Zakona o radu, rad nedeljom sam po sebi nije naveden kao poseban zakonski osnov za obavezno uvećanje zarade.
To znači da zaposleni koji, prema rasporedu radnog vremena, redovno radi nedeljom nema automatsko pravo na veću dnevnicu samo zato što je taj dan nedelja.
Međutim, to ne znači da poslodavac ne može da plaća rad nedeljom više. Takvo pravo može biti predviđeno kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili ugovorom o radu zaposlenog.
Ukoliko je nekim od tih dokumenata određeno da zaposleni ostvaruje dodatak za rad nedeljom, poslodavac je dužan da poštuje tako utvrđeno pravo.
Zato je važno da zaposleni proveri ne samo šta piše u zakonu već i šta je konkretno ugovoreno kod njegovog poslodavca.
Kada zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu?
Iako rad nedeljom nije automatski dodatno plaćen, Zakon o radu predviđa nekoliko situacija u kojima zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu.
Za rad na dan praznika koji je zakonom određen kao neradni dan, uvećanje iznosi najmanje 110 odsto od osnovice.
Za prekovremeni rad predviđeno je uvećanje od najmanje 26 odsto, dok se za noćni rad takođe primenjuje uvećanje od najmanje 26 odsto, pod uslovom da takav rad nije već vrednovan prilikom utvrđivanja osnovne zarade.
Pored toga, zaposleni ostvaruje pravo na uvećanje po osnovu minulog rada, najmanje 0,4 odsto od osnovice za svaku punu godinu rada koja se računa u skladu sa zakonom.
Posebno je važno razumeti da se ova uvećanja obračunavaju prema propisanim osnovama, a ne proizvoljno, i da poslodavac opštim aktom ili ugovorom može da predvidi povoljnija prava za zaposlene.
Šta ako radite nedeljom, a istovremeno je državni praznik?
Situacija je drugačija kada se rad nedeljom poklopi sa praznikom koji je zakonom određen kao neradni dan.
U tom slučaju zaposleni koji radi na praznik ima pravo na zakonom propisano uvećanje zarade za rad na neradni praznik, bez obzira na to što je taj dan istovremeno nedelja.
Ako je kod poslodavca dodatno ugovoreno i uvećanje za rad nedeljom, potrebno je proveriti kako je to pravo uređeno kolektivnim ugovorom, pravilnikom ili ugovorom o radu.
Takođe, ako zaposleni istovremeno ostvaruje više zakonskih osnova za uvećanje zarade, član 108. predviđa da ukupno uvećanje ne može biti manje od zbira propisanih procenata za odgovarajuće osnove.
Zato obračun plate može biti složeniji nego što se na prvi pogled čini, naročito kod zaposlenih koji rade noću, prekovremeno ili tokom praznika.
Rad nedeljom ne znači da zaposleni ostaje bez nedeljnog odmora
Još jedna važna razlika odnosi se na pravo na odmor.
Zakon o radu predviđa pravo zaposlenog na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno, kojem se po pravilu dodaje vreme dnevnog odmora, osim u slučajevima i pod uslovima predviđenim zakonom.
Šta ako vas poslodavac pozove da radite na slobodan dan?
Ako je zaposlenom nedelja inače slobodan dan, a poslodavac ga pozove da dođe na posao, potrebno je utvrditi da li se radi o promeni rasporeda radnog vremena, preraspodeli ili prekovremenom radu.
Samo činjenica da je zaposleni došao na posao u nedelju ne znači automatski da je svaki odrađeni sat prekovremeni.
Presudno je kako je rad organizovan, koliko je sati zaposleni radio i da li su ispunjeni zakonski uslovi za prekovremeni rad.
Ako je u pitanju prekovremeni rad, zaposleni ima pravo na odgovarajuće uvećanje zarade, a poslodavac je dužan da poštuje zakonska ograničenja trajanja takvog rada.
Zbog toga je korisno čuvati rasporede smena, evidenciju radnih sati, obračunske listiće i eventualnu pisanu komunikaciju sa poslodavcem.
Šta zaposleni treba da proveri na obračunu plate?
Kada zaposleni posumnja da mu rad nije pravilno obračunat, prvi korak jeste provera ugovora o radu i obračuna zarade.
Posebnu pažnju treba obratiti na broj evidentiranih radnih sati, prekovremeni rad, noćne smene, rad tokom praznika i eventualna dodatna prava predviđena opštim aktima poslodavca.
Ako obračun nije jasan, zaposleni može da zatraži objašnjenje od poslodavca ili službe zadužene za obračun zarada. Ukoliko smatra da su mu prava povređena, može se obratiti Inspekciji rada ili potražiti pravnu pomoć radi zaštite svojih potraživanja.
Najvažnije je razumeti da se pitanje rada nedeljom ne može svesti na jednostavno pravilo da svako ko radi tog dana mora da dobije veću dnevnicu.
Zakon ne propisuje automatsko uvećanje samo zbog rada nedeljom, ali zaposleni može imati pravo na dodatni novac po drugim zakonskim osnovama ili na osnovu ugovora i akata poslodavca.
Upravo zato poznavanje sopstvenih prava i pažljivo čitanje obračuna zarade mogu da budu jednako važni kao i sam dogovor o visini plate.
Biznis Kurir/Direktno
