MUK U BRISELU Evo zašto su Islanđani rekli NE Evropi

Islanđani su na ključnom referendumu rekli “ne” Evropi. Odbijanjem predloga vlade o nastavku pregovora o članstvu u Evropskoj uniji isključena je, još jednom, mogućnost da ostrvo postane 28. članica EU, dok u Briselu vlada muk.

Na tesnom i napetom glasanju u subotu, sa svega 52,8 odsto glasova protiv a 47,2% za, Islanđani su odbili započinjanje novih pregovora o priključenju EU, koji su suspendovani 2013. nakon promene vlade.

Izlaznost je bila veća nego na prošlim parlamentarnim izborima, sa oko 82% birača. Ujedno je i najveća od 1944. otkako je Island glasao za izlazak iz Kraljevine Danske i formiranje republike. Proevropska opcija pobedila je samo u Rejkjaviku, sa oko 56% glasova, ali sa manjom razlikom nego što su ankete očekivale. U predgrađima prestonice i drugim delovima zemlje većina birača odbila je ponovno otvaranje vrata pregovorima sa Briselom.

Ovakav rezultat je poraz, ne samo za islandsku vladu već i za čitavu EU, piše “Politiko”. Naime, vlada Islanda pokrenula je dugo planirani referendum o EU nakon pretnji američkog predsednika Donalda Trampa da će zauzeti susedni Grenland.

“Osećamo se bezbedno”

Premijerka Islanda Kristrun Frostadotir rekla je nakon referenduma da se mnogi Islanđani osećaju sigurno u ovom okruženju.

– Osećaju se sigurno pod okriljem NATO. Imamo dobar bilateralni sporazum o odbrani sa SAD. Imali smo snažne veze sa EU putem sporazuma o Evropskom ekonomskom prostoru (EEA) – rekla je ona.

Island ima svega 400.000 ljudi, što je tek 0,1% populacije EU. Jedina je članica NATO bez vojske. Već je deo Šengen zone i EEA, što mu omogućava pun pristup jedinstvenom tržištu EU. Istovremeno, Island je obavezan da primenjuje veliki deo evropskog zakonodavstva, iako nema pravo glasa u njegovom donošenju.

Ali, kako piše “Ekonomist”, to nije od utehe za uniju koja se ponosi svojom privlačnošću za zemlje van bloka. Dok se 10 zemalja formalno podnelo zahtev za članstvom, sve su siromašne a jedna – Ukrajina – je u ratu. Ovogodišnje glasanje je podsetnik da se bogatije potencijalne članice – poput Švajcarske i Norveške – ne žure da uđu u EU. Dok Tramp preti zauzimanjem teritorija poput Grenlanda, u Briselu se ponose time što su toliko privlačni da susedne zemlje nestrpljivo čekaju da uđu u blok, navodi list.

Udarac za EU

Britanski “Telegraf” piše da je odluka Islanda signal nezavisnosti nacije i udarac na sliku koju Brisel ima o sopstvenoj važnosti. Raspoloženje u Briselu u nedelju je, štaviše, bilo takvo da ga je francuski “Le Mond” opisao citirajući Džona Kenedija.

“Pobeda ima 100 očeva, dok je poraz siroče”, citira list.

Nijedan evropski lider nije požurio da komentariše neuspeh islandske vlade, sem desničarskih evroskeptičnih partija u Evropi, koje su pozdravile rezultate glasanja. Evropska komisija je u kratkom saopštenju rekla da “uzima ishod u obzir” i da “poštuje izbor islandskog naroda”. Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta pozvao je premijera Islanda i ponovio da ostrvo ostaje blizak partner EU.

“Ovo je suvereni izbor koji poštujemo. Za razliku od predatorskih imperija koje nas okružuju, naša Evropa poštuje suverenitet naroda koji žele da joj se pridruže ili da je napuste. To je njena snaga”, rekao je u postu na “X” Benžamin Hadad, ministar za Evropu.

Desničari već koriste “očiglednu istinu”

Marin Le Pen, predsednička kandidatkinja iz francuskog desničarskog Nacionalnog skupa, rekla je, međutim, da je glasanje istaklo “očiglednu istinu” da “članstvo u EU nije prirodni horizont svake evropske demokratije”. Najdžel Faraž, lider desničarske britanske Reforme, čestitao je Islanđanima što su “izglasali da zadrže svoju nezavisnost”.

Jedan neimenovani evropski diplomata rekao je “Le Mondu” da je “simptomatično videti kako antievropski glasovi širom Evrope – poput Le Pen – već koriste rezultate glasanja kao primer za odbranu svojih ciljeva”. Ukazao je bi članstvo u EU “verovatno poboljšalo položaj Islanda, kroz niže kamatne stope, učešće u donošenju odluka EU – čija pravila Island već primenjuje – kao i bolju mogućnost suočavanja sa geopolitičkim rizicima”.

– Međutim, kod ovakvih glasanja u igru ulaze i drugi faktori, koji nemaju veze sa objektivnom privlačnošću članstva u EU – rekao je on.

Zašto su onda Islanđani rekli “ne” Evropi?

Kako piše “Politiko”, zbog ribe.

• Argumenti pristalica članstva bio je da Island, kao član EEA, već mora da primenjuje brojna pravila na čije donošenje nema uticaja, ili da bi uvođenje evra moglo da smanji izuzetno visoke troškove života u zemlji. Vlada je navodila i pitanje bezbednosti kao jedan od razloga za održavanje referenduma.
• Za protivnike se sve svelo na jedno pitanje: islandsko ribarstvo i način na koji bi ono bilo uklopljeno u Zajedničku ribarsku politiku EU, u kojoj bi odluke donosili sa još 27 država.

Iz protivničkog tabora kampanja se svodila na to da bi se EU ponašala kao “nova supersila” nad Islandom i da bi mogla da pretvori ostrvu “ribarsko selo bez kvota”, sa stranim kompanijama koje bi mogle da investiraju u njihovu dragocenu ribarsku industriju, stavljajući prava i profit na ribolov u ruke spoljnih aktera.

Mnogi glasači su upravo to naveli kao razlog zbog kojih su rekli “ne”.

“EuObzerver” ističe da “Islanđani love ribu u svojim vodama duže nego što postoji većina zemalja EU” i da bi imali bi samo šest od 720 zastupnika u EP, što bi delovalo kao umanjen status za ponosnu naciju i čuvara jaza između Grenlanda, Islanda i Velike Britanije, strateške uske tačke koja kontroliše pomorski pristup od Arktika do Atlantskog okeana”.

Međutim, riba nije jedini razlog. Kako navodi DW, ocenjuje se da su „strah i želja za suverenitetom“ na kraju bili jači od argumenata pristalica Evropske unije.

„Bili su jači od nade u veću ekonomsku stabilnost i dodatnu bezbednost koju bi pružilo članstvo u evropskoj zajednici, u vreme kada je pod sve većim znakom pitanja pouzdanost Sjedinjenih Država, dosad najvažnijeg islandskog partnera.“

Bavarski Pasauer noje prese navodi: „Islanđani su zadali udarac Evropskoj uniji. Potvrdan odgovor za pristupne pregovore dobro bi došao EU. Uprkos svim kritikama, ojačao bi njen položaj kao dokaz privlačnosti evropske zajednice država. Većina Islanđana očigledno vidi više mana nego prednosti u članstvu u EU. Ta odluka svakako jeste bolna. Ali nije smak sveta.“

Šta dalje?

Prema “Politiku”, pitanje članstva Islanda u EU moglo bi da bude sklonjeno sa dnevnog reda čitavu jednu generaciju.

– Jedino što bi to moglo da promeni bio bi neki spoljni potres, na primer promena Sporazuma o EEA. Ali to je čisto nagađanje – rekao je listu Halgrimur Odonson, osnivač evropskog istraživačkog centra “Evropustraumur”.

Rejkjavik i Brisel će, uprkos svemu, ostati tesno povezani. Vlada je još pre referenduma nagovestila da će, u slučaju odbijanja članstva, nastojati da produbi saradnju na druge načine.