Први извештаји са поља обећавају зрно високог квалитета и принос изнад просека. Велики произвођачи већ су изашли са проценом да би у оваквој години све испод 7 тона по хектару био подбачај. Ипак, кажу да је откупна цена новог рода ниска и да им се нуди од 19 до 20 динара по килограму. Да би пољопривредник зарадио на цени од аконтних 19 динара, потребно је да са једног хектара скине чак 8 тона пшенице, каже за РТС Јелена Несторов, председница Задружног савеза Војводине.
Задружни савез Војводине је изашао са калкулацијом – произвођачка цене пшенице је 27 динара по килограму.
Да би зарадио, српски пољопривредник мора да прода килограм хлебног зрна за најмање 27 динара. Тако каже рачуница Задружног Савеза Војводине.
“Када се саберу сви трошкови које је требало уложити у производњу пшенице овогодишњег рода, било је потребно потрошити 148.639 динара на једном хектару. То је износ који урачунава све машинске операције и коришћење репороматеријала по правилима струке. На процењеном приносу од пет и по тона пшенице по хектару – цена производње је 27 динара”, рекла је за РТС Јелена Несторов, председница Задружног савеза Војводине.
Додаје, да би пољопривредник зарадио на цени од аконтних 19 динара, потребно је да са једног хектара скине чак 8 тона пшенице. На питање да ли би цену пшенице на горе могао да погура интервентни откуп Робних резерви, Несторов каже да Задружни савез Војводине то тражи сваке године.
Упућен предлог Министарству пољопривреде
“Уочавамо једну велику тромост и закаснелост реакција Дирекције за робне резерве. Ми овде говоримо о неким огромним количинама пшенице које се налазе на тржишту, а Дирекција реагује са неким скромним количинама. Скромне количине не могу да помере цену у моменту. Битно је такође и време реакције. То мора бити пре жетве, а обично се о овој теми прича кад већ жетва почне”, напомиње Несторов.
Управни одбор Задружног савеза Војводине, средином недеље упутио је Министарству пољопривреде предлог да пољопривредницима обезбеди краткорочне бескаматне кредите.
“Баш због тога што имамо ниску аконту цену новог рода пшенице, што имамо пољопривреднике који су екстремно финансијски исцрпљени. Они чекају тај род да би дошли до првих пара, а истовремено им се не исплати да продају пшеницу. Зато предлажемо да се онима, који у е-Аграру имају регистровану пшеницу као врсту производње, обезбеди да добију бескаматне краткорочне кредите најмање на три месеца и то по јако хитном поступку да би превазишли овај јаз који сада постоји између ниске тржишне цене и потребе пољопривредника и задруга да продају своју роб”, каже она.
Колике су залихе непродате пшенице прошлогодишњег рода
Несторов као велики проблем истиче и то што немамо званичне податке о томе колике су залихе непродате пшенице прошлогодишњег рода. Додаје, надлежне институције су дужне да изнесу те податке.
“Када бисмо те податке имали, много лакше би се водиле и мере економске политике у пољопривреди, а у крајњој линији пољопривредници и задруге би се лакше одлучивали за своје будуће производње”, наводи Несторов.
Откупна цена пшенице не бележи раст
Председница Задружног савеза Војводине каже да откупна цена пшенице не бележи раст већ неколико година уназад иако су за то време цене репроматеријала скочиле и дупло. То објашњава поремећеним геополитичким односима у свету и додаје да исти проблем погађа и Европу.
“Једноставно, имамо данас у Европи тржиште које не функционише, ни на тржишту ратарских производа, на тржишту других пољопривредних производа, то видимо и код млека… Имамо очигледно факторе који утичу додатно и који иду у правцу вероватно вођења политике заштите потрошача кроз ниске цене и са друге стране недостатка заштите пољопривредника. То, наравно, узрокује велике проблеме и у Србији. Једноставно, пољопривредник да би опстао продаје своје производе испод цене коштања и он ће једноставно у неком моменту бити принуђен да одустане”, истакла је Несторов.
Несторов каже да је добро то што су поједини откупљивачи у Војводини почели да разврставају пшеницу и плаћају по основу квалитета. Тим пре, додаје да је наш највећи инострани купац Италија, земља која и те како држи до доброг квалитета хлебног зрна.