Politički obračun blokadera sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem odavno ne poznaje granice. Kada ponestane argumenata, činjenice postaju smetnja, a čak se i tragedija u kojoj je život izgubilo 16 ljudi pretvara u sredstvo za napad na predsednika.
Najnoviji primer stiže iz televizijskog studija N1, gde je profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Smiljana Milinkov iznela tvrdnju da Vučić 22 meseca nije otišao na mesto tragedije kako bi odao poštu žrtvama. Izgovorena je laž koju demantuju javno dostupne činjenice, fotografije i snimci.
Pogledajte u galeriji fotografije predsednika koji odaje počast stradalima u Novom Sadu:
Vučić u Novom Sadu odao počast poginulima na Železničkoj stanici Foto: Kurir.rs
Dakle, nije reč o različitom političkom viđenju događaja ili političkom stavu koji se suprotstvalja drugom. Reč je o besomučnoj laži koja se u javnom prostoru pretvara u političko oružje i predstavlja sramni napad na političkog neistomišljenika. Ako se uzme u obzir i činjenica da to dolazi iz usta jednog profesora, cela stvar biva još poraznija.
Vučić je na mesto tragedije otišao 5. novembra 2024, svega nekoliko dana posle pada nadstrešnice. Njegov dolazak zabeležile su kamere i fotografi. Javnosti su poznate i njegove kasnije aktivnosti povezane sa porodicama stradalih i povređenima. Drugim rečima, činjenice postoje, lako su proverljive i nisu skrivene u nekakvim nedostupnim arhivama.
Kako je moguće da univerzitetska profesorka, koja bi trebalo da predstavlja autoritet mladima i da ih uči značaju činjenica, pred televizijskim kamerama izgovori tvrdnju koja se može proveriti za nekoliko minuta? I još važnije: gde je odgovornost?
Aleksandar Vučić u Novom Sadu odao počast poginulima na Železničkoj stanici Foto: Kurir.rs
Da li danas svako može da izađe u javnost, izgovori nešto što nije tačno, pripiše političkom protivniku postupak koji se nije dogodio i potom očekuje da sve bude predstavljeno kao legitimno “mišljenje”?
Anticivilizacijski je kada se tragedija koristi za politički napad, a pri tom se činjenice svesno ili iz nemara guraju u stranu. Tada više nije ugrožen samo ugled jednog političara. Ugroženo je poverenje javnosti u samu reč, reč profesora, novinara i svakog ko javno govori u ime istine.
Sloboda govora podrazumeva pravo na kritiku, ali ne podrazumeva pravo na izmišljanje činjenica. Profesor može da ima politički stav, novinar može da postavi neprijatno pitanje, građanin može da bude nezadovoljan predsednikom. Ali niko od njih zbog toga nije oslobođen odgovornosti prema istini.
Posebno je degutantno kada se u takvom političkom obračunu koristi tragedija. Život je izgubilo 16 ljudi. Njihove porodice žive sa posledicama te tragedije. Javnost ima pravo da zahteva odgovore o tome kako je do nesreće došlo i ko je odgovoran. Ali upravo zbog poštovanja prema žrtvama, tragedija ne sme da bude pretvorena u političku municiju.
Aleksandar Vučić u Novom Sadu odao počast poginulima na Železničkoj stanici Foto: Kurir.rs
Ovakav pristup je neprihvatljiv profesionalno zato što javna reč nosi odgovornost, naročito kada dolazi od osobe sa akademskim autoritetom. Nije prihvatljiv ni ljudski, jer se govori o ljudima koji su izgubili živote, pa bi minimum pristojnosti morao da bude da se ono što se o njima i događajima koji su usledili ne koristi za plasiranje netačnih tvrdnji.
Treba reći nešto i o medijima koji imaju manir da, namerno ili ne, oćute na ovakav ozbiljan prestup. Nije problem samo u onome ko je nešto izgovorio. Problem nastaje i kada medij takvu tvrdnju bez provere pusti u javni prostor. Novinarstvo ne bi smelo da bude megafon za svaku tvrdnju sagovornika, već profesija u kojoj se informacije proveravaju, naročito kada je reč o ozbiljnim optužbama i događajima od ogromnog javnog značaja.
U suprotnom, dobija se savršena formula za proizvodnju političke propagande: sagovornik izgovori tvrdnju, televizija je prenese, društvene mreže je dalje prošire, a činjenice više nikoga ne zanimaju.
To je opasan put. Jer, ako je dozvoljeno da se danas bez posledica kaže da predsednik nije bio na mestu na kojem jeste bio, sutra će bez problema moći da se tvrdi bilo šta drugo. Granica se pomera svaki put kada laž prođe bez pitanja, bez ispravke i bez odgovornosti. Ni od profesorke Milinkov, niti od N1 to još nismo dobili.
Kurir Politika
