(VIDEO) “REKLI SU MI – IMAŠ JOŠ 5 GODINA ŽIVOTA, A JA PRED POROĐAJEM!” Nastasija je prošla golgotu surove dijagnoze, spasila ju je nadljudska borba i PETI ELEMENT

Nastasija Nedimović, nekada uspešna sportistkinja, a danas poznata influenserka i preduzetnica, prošla je kroz najteže životno iskušenje kada je u drugom stanju saznala da boluje od multiplog mijeloma – hroničnog karcinoma koštane srži.

Zbog agresivne bolesti ostala je nepokretna, bila primorana da se prevremeno porodi u osmom mesecu, a od lekara je dobila surovu prognozu od svega 5 godina života. Ova teška životna priča, koja danas ima najlepši mogući epilog, započela je pre deset godina kada je Nastasija, tada srećno udata i majka devojčice Nije, ostala u drugom stanju po drugi put.

U novoj epizodi emisije „Kontra kadar“ na Blic TV, voditelj Viktor Okiljević ugostio je Nastasiju, koja je u emotivnoj i potresnoj ispovesti ogolila svaki detalj svoje višegodišnje borbe, od pogrešnih dijagnoza i birokratskih prepreka, preko bolničkog pakla i transplantacije, do potpunog ozdravljenja.

Pogrešne dijagnoze i opasan spazam u leđima

Simptomi koji su usledili na početku su pripisivani uobičajenom trudničkom stanju. Međutim, iz dana u dan situacija se drastično pogoršavala.

– Udala sam se srećno i rodila ćerku Niju, a ubrzo potom smo odlučili da želimo drugo dete. Kada sam izvadila krv, videli su da sam anemična. Simptomi su rasli – umor je bio sve jači, dobila sam išijas, leđa su me bolela. Redovno sam išla na kontrole, ali odgovor je uvek bio: “Pratićemo”. Jedno veče dobila sam strašan spazam u leđima, kao da me je neki džin savio. U jednom momentu ostajem nepokretna. Svaki put kada bih kinula ili se nasmejala, dolazilo je do nezamislivih spazama i bolova. Završila sam u pelenama – prisetila se Nastasija.

Uprkos ozbiljnosti situacije, lekari su i dalje verovali da je beba samo nalegla na živac, pa je dobila pogrešnu dijagnozu hemolitičke stečene anemije i savet da sačeka deveti mesec.

Birokratija usred najteže borbe: „Prebacivali su me preko gelendera na 6. spratu“

Prekretnica u celoj drami dogodila se zahvaljujući Nastasijinoj majci, inače medicinskoj sestri, koja je uočila dramatičan i nesvakidašnji pokazatelj da u organizmu njene ćerke nešto opasno nije u redu.

– U jednom momentu, ako je u redu da ispričam… Pošto sam nosila pelene, ali sam koristila i dečiju nošu, moja majka, hvala Bogu, vidi boju mog urina, a znamo da je urin pokazatelj našeg zdravstvenog stanja. Tada mi je rekla: “Dete, molim te da odemo po drugo mišljenje, ovo nešto nije u redu.” Zovemo laboratoriju da mi izvade krv kod kuće i ona odnosi moje papire po drugo mišljenje kod jednog profesora koji više ne radi – prisetila se Nastasija ključnog trenutka spoznaje.

Nakon što su papiri stigli u prave ruke, usledio je šokantni obrt.

Zbog specifičnog stanja i nepokretnosti, njen transport iz stana bio je dramatičan.

– Zbog uskih hodnika i malog lifta na 6. spratu, moj suprug i brat morali su da me nose na nosilima i na svakom spratu prebacuju iznad rupe u zgradi, preko gelendera. Svaki put sam se samo molila Bogu da me ne ispuste, a oni su bili gola voda od pritiska i straha – dodaje Nastasija.

„Dali su mi rok trajanja od 5 godina“

Po dolasku u bolnicu urađena je punkcija koštane srži i lekari su sačekali ulazak u osmi mesec kako bi uradili hitan carski rez. U tom trenutku, radi njene psihičke stabilnosti, niko joj još nije saopštio surovu istinu.

– Porodili su me carskim rezom, a sin Vuk se nekim čudom rodio potpuno zdrav dva meseca ranije. Odmah su ga prebacili u Dečiju bolnicu, tako da nismo imali ni onaj prvi kontakt. Videla sam samo kako mu se tresu nožice u šok-sobi, i to mi je dalo neviđenu snagu da se borim – priča Nastasija i opisuje trenutak kada je saznala istinu:

– Dan nakon porođaja suprug i brat su mi rekli dijagnozu – multipli mijelom, hronični rak koštane srži. Rekli su da je životni vek osobe oko 5 godina. Dobiješ etiketu i rok trajanja. Ali i suprug i ja funkcionišemo po principu srpskog inata i prkosa: “Pet godina? Okej, sad ćeš da vidiš!”

Zbog bolesti kosti su joj postale izuzetno krhke, pa su tokom porođaja nastali dodatni prelomi na rebrima i grudnoj kosti, a zbog prethodnih fraktura pršljenova visina joj se smanjila za 8 do 9 centimetara.

Moć suprugovog „MI“ i ljubav kao peti element

Suočavanje sa surovom prognozom bio je momenat u kom bi mnogi poklekli, ali za Nastasiju i njenog supruga to je bio znak za borbu. Ključnu ulogu odigrala je upravo njegova reakcija i reč koja je promenila sve – “MI”.

– Sve se dešava u mom duhu i strah je normalan. Meni je suprug došao i rekao: “Dijagnoza je takva i takva, pet godina kažu da je rok trajanja, ALI…” I to “ali” je bilo jako važno! Taj njegov momenat gde stalno govori: “Radićemo mi ovo zajedno” – ne “ti ćeš ovo ili ono”; nego “mi ćemo”. Kada sam dobila te informacije, dobila sam ogromno ohrabrenje i napravili smo naš interni plan – ispričala je Nastasija sa puno emocija.

Kako ističe, suočavanje sa teškom dijagnozom odnosi osećaj kontrole nad sopstvenim životom, ali stvaranje plana vraća snagu.

– Ti kad dobiješ dijagnozu, gubiš tlo pod nogama, ne znaš gde se nalaziš i gubiš kontrolu nad svojim životom. Ali plan ti omogući da ponovo imaš kontrolu nad nečim. Naš plan se sastojao iz toga da se hranim zdravo, da prohodam, da porazgovaram sama sa sobom i sredim emocije jer me čeka borba sa kancerom. I ta ljubav, to je taj peti element koji je neverovatno pomogao – naglašava ona i dodaje:

– Kad znaš da te neko toliko voli, da te čeka kod kuće i da nikada neće odustati od tebe… On mi je to svakodnevno govorio. Kada bih klonula duhom i pala, vikao bi: “Ma, radićemo mi sve to i više od toga, videćeš!” I evo, dan-danas, u Beograd sam došla sa njim, tu je i čeka me. Imaš za koga da se boriš. Prisutni su i strah i bes, ljut si na život i na sebe, ali ljubav i razgovor sa samim sobom čine čuda.

Pet ciklusa hemoterapije i transplantacija

Od decembra 2016. godine, kada se porodila, pa sve do kraja avgusta ili septembra 2017. godine, Nastasija je provela u bolnici. Iako je kalendarski to bilo nepunih godinu dana, za nju je svaki dan trajao kao čitava večnost.

– Par puta sam samo otišla na dva-tri dana kući. Veruj mi da mi je izgledalo kao da sam bila 10 ili 20 godina u bolnici! Jezivo je koliko vreme sporo prolazi. Na primer, na televiziji idu “Prijatelji”, serija uz koju se uvek nasmeješ, a ja uopšte ne reagujem. Mozak ti je toliko fokusiran na ono što ti se dešava da ne možeš ni uz omiljenu seriju da skreneš misli – prisetila se ona bolničke svakodnevice.

Usledio je najvažniji proces u njenom lečenju – autologna transplantacija koštane srži, gde je sama sebi bila donor.

– Kod nekih dijagnoza postoji mogućnost da sam sebi budeš donor i to je sreća u nesreći jer je manje komplikacija. Stave ti centralni kateter, što je strašno, strašno neprijatno. Nekoliko sati ležiš dok ti mašina vadi matične ćelije, koje se potom pročišćavaju od malignih. U međuvremenu ti daju visoku dozu hemoterapije koja ubija sve preostale loše ćelije, ali te dovede u stanje da si ni živ ni mrtav. Nakon toga, nazad dobijaš svoje pročišćene matične ćelije kroz kateter, iz jedne kesice čudne, rozikaste boje – objašnjava Nastasija.

Posledice hemoterapije: Usna duplja mi je bila jedna velika rana

Iako je prošla kroz nesnosne fizičke bolove tokom borbe sa kancerom, Nastasija se sa posebnom težinom priseća prvih mesec dana po izlasku iz bolnice nakon transplantacije, kada su usledile stravične posledice visokodozne hemoterapije.

– Sećam se momenta kada sam izašla sa transplantacije, bila sam kod kuće nekih prvih mesec dana… Pamtim da sam kajganu jela 45 minuta! To su bile posledice te visokodozne hemoterapije na transplantaciji – toliko ti se usna duplja upropasti, imaš rane svuda. Znači, cela usna duplja je jedna velika rana – ispričala je ona.

Agonija kroz koju je prolazila usled uništene sluzokože dostigla je vrhunac u momentu koji i danas pamti po jezivoj fizičkoj boli.

– Sećam se da u tom momentu nisam ništa jela, a ostala sam u šoku jer sam doslovno progutala deo sopstvene usne duplje… Ko zna koliko je ta sluzokoža bila uništena, to su bili strašni, strašni bolovi – prisetila se Nastasija bez ulepšavanja najtežih trenutaka svog oporavka.

Jela je sirovu hranu i pila kozije mleko

Osim podrške supruga, majke i porodice, koje opisuje kao svoju „vojsku“, ključni faktor u njenom oporavku bila je kompletna promena životnih navika.

– Sa suprugom sam se dogovorila da potpuno izbacim industrijsku hranu, šećer, aditive i veštačke zaslađivače. Dan-danas, 10 godina kasnije, hranim se tako. Tokom hemoterapija jela sam samo sirovu hranu i pila sveže kozje mleko. Medicina je uradila svoje, ali ja sam uradila sve što je bilo u mojoj moći da pomognem svom telu – istakla je Nastasija.

Kada nije primala hemoterapiju, onda je jela obrađenu termički hranu, ali isto kao i danas što se hrani: riba, jaja, fermentisana hrana, jogurt, kefir, sir.

“Zdravlje je jedina stvar bez koje nemaš ništa”

Nastasija je danas potpuno zdrava žena, a nedavno je od svog lekara prvi put dobila vest da na kontrolu ne mora da dolazi na tri meseca, već tek za šest meseci, što predstavlja ogromnu pobedu.

– Kada prođeš sve ovo, promeni ti se ceo pogled na svet. Nerviranja oko saobraćaja i sitnica postaju smešna. Znam da nekad dosadim bližnjima kada ponavljam da je zdravlje najvažnije, ali to je jedina istina. Možeš biti i bogat i popularan, ali bez zdravlja sve pada u vodu – naglašava ona.

Na samom kraju emisije, Nastasija je uputila snažnu poruku svim gledaocima Blic TV-a:

– Bez obzira na to da li ste majka, da li imate decu, da li ste muškarac ili žena, nađite nešto u životu zbog čega ćete želeti da se borite. Uhvatite se za tu strast i ljubav snažno i ne puštajte. Ljudi, nikada nemojte odustajati!